Пређи на садржај

Гојко Беркуљан

С Википедије, слободне енциклопедије
Гојко Беркуљан
Лични подаци
Датум рођења(1923-09-06)6. септембар 1923.
Место рођењаНикшић, Краљевина Југославија
Датум смрти21. децембар 1989.(1989-12-21) (66 год.)
Место смртиЦетиње, СФР Југославија
ЗанимањеСликар, Конзерватор слика, Сценограф
Породица
СупружникЗагорка Митровић
Уметнички рад
ПољеСликарство
ПравацРеализам, Лирска апстракција

Гојко Беркуљан (Никшић, 6. септембар 1923. – Цетиње, 21. децембар 1989.) био је српски сликар, конзерватор и сценограф из Црне Горе.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Гојков отац Константин био је борац црногорских јединица у Балканским ратовима и Првом светском рату. Гојко је на Цетињу похађао основну и средњу школу.[1]

Гојка је Други светски рат затекао као седамнаестогодишњака. Пошто му је отац интерниран, Гојко се 1943. придружио партизанима. Крај рата дочекао је у Херцеговини, где је и рањен. Демобилисан је почетком 1947.[1] Неко време је провео у Добровољном ватрогасном друштву и често уживо певао на Радио Цетињу, које је функционисало до оснивања Радио Титограда 1949.[1]

Умјетничку школу у Херцег Новом завршио је 1950. у класи професора Мила Милуновића и Петра Лубарде. Током студија, Беркуљан је учествовао у очувању и репродукцији фресака у Пећкој патријаршији и другим манастирима Српске православне цркве у Србији, Црној Гори и Македонији.

По завршетку студија радио је као технички директор часописа Побједа и конзерватор у Заводу за заштиту споменика историје на Цетињу. 1951. је заједно са Бранком Филиповићем и Александром Пријићем основао уметничку групу „Тројица“. Њихови радови засновани на неуобичајеном приступу коментарисани су као побуна против социјалистичког реализма и других уметничких стереотипа тог периода. Гојко Беркуљан се уметнички развијао од реализма до лирских композиција блиских апстракцији. Углавном је сликао црногорски пејзаж, цвеће, портрете и фигуралне композиције.[2]

Од 1952. године Беркуљан почиње да ради као сценограф у позоришту „Зетски дом“ и „Позоришту за дјецу Рајко Беговић“, где је дизајнирао више од 200 слика сценске сценографије. Пре одласка у пензију кратко је био на функцији генералног директора Црногорског народног позоришта у Подгорици.

Беркуљан је један од оснивача међународне изложбе „Салон 13. новембар” и покретач некадашњег Музеја позоришта на Цетињу. Добитник је многих награда и две стипендије из Фонда Моше Пијаде: за специјализацију у Италији (1954) и Француској (1959).[1]

Самосталне изложбе

[уреди | уреди извор]

Колективне изложбе

[уреди | уреди извор]
  • 1950. Цетиње, Јесења изложба;
  • 1951. Цетиње, Изложба ликовних умјетника Југославије;
  • 1951. Цетиње, Изложба ликовне групе „Тројица“
  • 1952. Котор, Јесења изложба УЛУЦГ;
  • 1953. Београд, Бијело Поље, Иванград, Јесења изложба УЛУЦГ;
  • 1954. Загреб, Љубљана, Бар, Јесења изложба УЛУЦГ;
  • 1954. Дубровник, Изложба ликовних умјетника Југославије;
  • 1955. Сарајево, Цетиње, Пљевља, Прољећна изложба УЛУЦГ;
  • 1955. Цетиње, Изложба групе „Тројица“;
  • 1956. Београд, Титоград, Никшић, Јубиларна изложба УЛУЦГ;
  • 1956. Београд, Титоград, Никшић, Јубиларна изложба УЛУЦГ;
  • 1956. Љубљана, Изложба ликовних умјетника Југославије;
  • 1957. Скопље, Јесења изложба УЛУЦГ;
  • 1958. Титоград, Никшић, Изложба групе „Тројица“;
  • 1959. Београд, Нови Сад, Титоград, Јесења изложба УЛУЦГ;
  • 1960. Љубљана, Приштина, Титоград, Јесења изложба УЛУЦГ;
  • 1962. Титоград, Котор, Јесења изложба УЛУЦГ;
  • 1963. Београд, Љубљана, Ријека, Дом ЈНА;
  • 1964. Цетиње, Мајска изложба;
  • 1965. Будва, Изложба УЛУЦГ;
  • 1965. Цетиње, Прва изложба салона „13 новембар“;
  • 1966. Цетиње, Будва, Изложба салона „13 новембар“;
  • 1967. Цетиње, Титоград, Изложба салона „13 новембар“;
  • 1967. Титоград, Изложба УЛУЦГ;
  • 1968. Клуж (Румунија), Изложба црногорских ликовних умјетника;
  • 1970. Загреб, Изложба ликовних умјетника Југославије;
  • 1972. Рим, Савремена црногорска ликовна умјетност;
  • 1973. Брисел, Шарлроа, Савремена црногорска ликовна умјетност;
  • 1974. Цетиње, Изложба „Умјетници Југ славије Његошу“;
  • 1974. Зрењанин, Изложба „Пејзаж у савременој умјетности Југославије“;
  • 1975. Аранђеловац, Ликовна манифестација „Мермер и звуци“;
  • 1975. Титоград, XXIII традиционална изложба УЛУЦГ;
  • 1975 – 1976. Даблин, Ланкашајр, Белфаст, Сасекс, Глазгов, Групна изложба југословенских сликара;
  • 1976. Титоград, Јубиларна изложба УЛУЦГ;
  • 1976. Приштина, Изложба „Савремена црногорска ликовна умјетност“;
  • 1979. Цетиње, XIII изложба салона „13. новембар“;
  • 1979. Каиро, Изложба „Пејзаж у црногорском сликарству“;
  • 1981. Москва, Изложба „Умјетност у Црној Гори од најстаријих времена до данас“;
  • 1982. Цетиње, XВИ изложба салона „13. новембар“;
  • 1982. Титоград, Традиционална изложба УЛУЦГ“;
  • 1985. Титоград, 80 традиционална изложба УЛУЦГ;
  • 1985. Цетиње, XIX изложба салона „13 новембар“;
  • 1986. Титоград, Јубиларна традиционална изложба УЛУЦГ (’46-’86);
  • 1986. Тузла, Изложба савеза ликовних умјетника Југославије;
  • 2005. Париз (постхумно), Изложба „Врхови црногорске ликовне умјетности“;
  • 2009. Пријепоље (постхумно), Изложба „Дани европске баштине“.[1]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ „MONTENEGRINA - digitalna biblioteka crnogorske kulture i nasljedja - Likovna umjetnost - Gojko Berkuljan - Biografija i izložba radova”. www.montenegrina.net. Приступљено 2024-12-07. 
  2. ^ Ликовна енциклопедија Југославије, Том 1, А – Ј. Загреб: Југославенски лексикографски завод "Мирослав Крлежа". 1984. стр. 115. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Павле Васић, Јубиларна изложба црногорских уметника, Политика, 28. новембар. 1956. године.
  • Драгутин Вујановић, Предговор у каталогу за изложбу Гојка Беркуљана, Раднички универзитет «Никола Ковачевић», Никшић 1972.
  • Милан Маровић, Предговор у каталогу за изложбу, Умјетничка галерија Црне Горе, Цетиње 1973.
  • Олга Перовић, Овдје (бивши црногорски ликовни часопис), септембар 1973.
  • Младен Ломпар, Гојко Беркуљан – каталог ретроспективне изложбе, Умјетнички музеј СР Црне Горе, Цетиње, јул-август 1977.
  • Мило Краљ, Стваралаштво је стално тражење, Борба, 9. април. 1977.
  • Опћа енциклопедија ЈЛЗ – треће издање, том II, стр 151, Загреб 1977.
  • Антон Задрима, Црногорски сликари и вајари, Књижевна општина Цетиње, 1986.
  • Олга Перовић, Огледи и критике, Центар савремене умјетности Црне Горе, Подгорица, 1997.
  • Милан М. Маровић, Простор/вријеме/трајање – црногорска ликовна критика, Центар савремене умјетности Црне Горе, Подгорица, 2000.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гојко_Беркуљан&oldid=28916120”