Пређи на садржај

Градашница (Пирот)

Координате: 43° 10′ 35″ С; 22° 35′ 22″ И / 43.1765° С; 22.5895° И / 43.1765; 22.5895
С Википедије, слободне енциклопедије
Градашница
Градашница
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ГрадПирот
Становништво
 — 2011.Пад 362
Географске карактеристике
Координате43° 10′ 35″ С; 22° 35′ 22″ И / 43.1765° С; 22.5895° И / 43.1765; 22.5895
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина465 m
Градашница на карти Србије
Градашница
Градашница
Градашница на карти Србије
Остали подаци
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Градашница је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2011. има 362 становника (према попису из 2002. било је 412 становника).

Историја

[уреди | уреди извор]

Место Градашница 1688/1689. године помиње се у "номоканону" 15-17. века српске рецензије из манастира Поганово. То место је у 19. веку у Пиротском округу (1884).

Мост у селу Градашница 1962.
Млин у Градашници

У Градашници је 1886. године озидана православна црква посвећена Св. Параскеви.[1] Школа је радила у оквиру цркве првобитно све док није отворена посебна зграда Школе 1887. године. Исте године је школа затворена због отварања основне школе у селу Добри До. Деца су ишла у школу у Пироту и селима Извор, Добри До или Велики Суводол. После Првог светског рата, отпочиње се са радом 1919. године. Изграђена је нова зграда школе 1926. године.

Поред цркве Свете Параскеве, у селу се налази и изузетно стара црква Светог Влаха.

У минулим временима, основне приходе мештани Градашнице стицали су од пољопривредне производње, виноградарства и нарочито од мноштво воденица којих је било на Градашничкој реци. Те воденице задовољавале су потребе не само Пирота, већ и великог броја околних села.[2] Најпознатија воденица на Градашничкој реци била је Бегова кула подигнута почетком 19. века, која је потом до урушавања имала статус споменика културе.[3]

Родови фамилија

[уреди | уреди извор]
  • 1. Базовци су фамилија која је пореклом из села Базовик. Најстарији предак је Коста па отуд и презиме Костић.
  • 2. Волејини су једна од најстаријих породица у Градашници. Најстарији предак - Цветко.
  • 3. Живкови или Потини су фамилија чији је најстарији предак Пота.
  • 4. Дуркови или Џонини су фамилија крупних и јаких људи. Џона је имао једног сина - Ћира.
  • 5. Лелебабини су добили име по легенди када је неко од деце из ове фамилије, уплашено од Турака викало по кући: "Леле бабо, Крџалије!". Ово је једна од најстаријих породица. Најстарији познати предак је Станко. Презимена: Станковић и Јовановић.
  • 6. Височање су се доселили из села Браћевци код Висока. Најстарији предак им је Мина Ранчић.
  • 7. Полицајини су фамилија чији је најстарији предак Ћира а његов син се звао Цветко.
  • 8. Мазничови су фамилија поп Мазна - Цветка.
  • 9. Вурдини или Невљани су староседелачка породица. Најстарији предак је Анта.
  • 10. Коркмини су фамилија чији је предак Анта Јовановић Коркма.
  • 11. Љутини се претежно презивају Миленковић по претку Миленку. Има и презимена Пешић и Димитријевић.
  • 12. Дањини су добили име по надимку најстаријег претка - Мита Дања.
  • 13. Џућини и Пешћини носе назив по Џуку и његовом сину Пеши. Ово су богате породице које су имале воденицу и ваљавницу.
  • 14. Џиџанови су староседелачка породица. Име су добили по томе што су ситније грађе па су их звали џивџани - врапце. Најстарији предак им је Ћира Антић Џиџанов.
  • 15. Панагонови - Студенткови потичу од непознатог претка који је имао два сина: Мину и Ђорђа.
  • 16. Височање су досељени из села Висок а најстарији предак им је деда Ранча.
  • 17. Шуманови су староседелачка породица а име су добили по претку који је био хајдук и увек је био у шуми. Најстарији предак им је Јован који је пореклом из села Паклештица.
  • 18. Шајтини, Ташкови, Мурџини и Сурлини потичу од истог претка - Иге који је имао четворо деце: Манча, Цека, Ђора и Петар.
  • 19. Чарлини су фамилија која је најстарија у Градашници. Непознати предак је имао три сина: Крсту, Пешу и Петра. Презиме: Петровић.
  • 20. Тодорћинису фамилија чији је предак деда Џуна Гогић. Имао је три сина: Нацу, Ђору и Милана.
  • 21. Рашини су породица чије је презиме Рашић од претка Раше. Појављује се и презиме Тричковић у овој фамилији.
  • 22. Чулини су фамилија чији је предак Станко.
  • 23. Топлодолци су једина породица која се ту доселила после Другог светског рата. Доселио се најпре Бранко Ћирић са женом Спасом.
  • 24. Шанини су фамилија чији је најстарији предак Петар Пенчић.
  • 25. Векајини су фамилија чији је предак Андреја. Презимена ове фамилије су Манојловић и Манић.
  • 26. Пачаризови су стара фамилија а порекло воде од неког претка који се звао Пачариз. Презиме им је Јовановић.
  • 27. Ценђини воде порекло од претка Гмитра који је имао два сина и кћер.
  • 28. Коленови или Куленови су породица која је изгубила сваки траг у овом селу. Једине особе којих се сећају мештани су баба Марица и њена сестра Јона.
  • 29. Шулејини и Марђини су пореклом из села Топли До. Најстарији предак је Пеша. Имао је два сина и кћер: Спаса, Марга и Голуб.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Градашница живи 325 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,4 година (40,3 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 126 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 690
1953. 695
1961. 698
1971. 657
1981. 660
1991. 452 450
2002. 412 412
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
380 92,23%
Роми
  
30 7,28%
Југословени
  
2 0,48%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Наш језик", Београд 1939. године
  2. ^ Златковић, Драгољуб (2006). „Микротопонимија десне обале Нишаве од Милојковца и Обреновца до Градашнице и Нишора”. Пиротски зборник. 31: 143. 
  3. ^ Јовановић, Борисав (2012). Стари занати Пирота и околине. стр. 79. 
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Милорад Миша Живковић, Градашница, село крај Пирота, Пи прес Пирот, 2011.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]