Градашница (Пирот)

Градашница
Градашница;
	Градашница
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пиротски
Град	Пирот
Становништво
— 2011.	362
Географске карактеристике
Координате	43° 10′ 35″ С; 22° 35′ 22″ И / 43.1765° С; 22.5895° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	465 m
	Градашница Градашница на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	010
Регистарска ознака	PI

Градашница је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2011. има 362 становника (према попису из 2002. било је 412 становника).

Историја

Место Градашница 1688/1689. године помиње се у "номоканону" 15-17. века српске рецензије из манастира Поганово. То место је у 19. веку у Пиротском округу (1884).

У Градашници је 1886. године озидана православна црква посвећена Св. Параскеви.^[1] Школа је радила у оквиру цркве првобитно све док није отворена посебна зграда Школе 1887. године. Исте године је школа затворена због отварања основне школе у селу Добри До. Деца су ишла у школу у Пироту и селима Извор, Добри До или Велики Суводол. После Првог светског рата, отпочиње се са радом 1919. године. Изграђена је нова зграда школе 1926. године.

Поред цркве Свете Параскеве, у селу се налази и изузетно стара црква Светог Влаха.

У минулим временима, основне приходе мештани Градашнице стицали су од пољопривредне производње, виноградарства и нарочито од мноштво воденица којих је било на Градашничкој реци. Те воденице задовољавале су потребе не само Пирота, већ и великог броја околних села.^[2] Најпознатија воденица на Градашничкој реци била је Бегова кула подигнута почетком 19. века, која је потом до урушавања имала статус споменика културе.^[3]

Родови фамилија

1. Базовци су фамилија која је пореклом из села Базовик. Најстарији предак је Коста па отуд и презиме Костић.
2. Волејини су једна од најстаријих породица у Градашници. Најстарији предак - Цветко.
3. Живкови или Потини су фамилија чији је најстарији предак Пота.
4. Дуркови или Џонини су фамилија крупних и јаких људи. Џона је имао једног сина - Ћира.
5. Лелебабини су добили име по легенди када је неко од деце из ове фамилије, уплашено од Турака викало по кући: "Леле бабо, Крџалије!". Ово је једна од најстаријих породица. Најстарији познати предак је Станко. Презимена: Станковић и Јовановић.
6. Височање су се доселили из села Браћевци код Висока. Најстарији предак им је Мина Ранчић.
7. Полицајини су фамилија чији је најстарији предак Ћира а његов син се звао Цветко.
8. Мазничови су фамилија поп Мазна - Цветка.
9. Вурдини или Невљани су староседелачка породица. Најстарији предак је Анта.
10. Коркмини су фамилија чији је предак Анта Јовановић Коркма.
11. Љутини се претежно презивају Миленковић по претку Миленку. Има и презимена Пешић и Димитријевић.
12. Дањини су добили име по надимку најстаријег претка - Мита Дања.
13. Џућини и Пешћини носе назив по Џуку и његовом сину Пеши. Ово су богате породице које су имале воденицу и ваљавницу.
14. Џиџанови су староседелачка породица. Име су добили по томе што су ситније грађе па су их звали џивџани - врапце. Најстарији предак им је Ћира Антић Џиџанов.
15. Панагонови - Студенткови потичу од непознатог претка који је имао два сина: Мину и Ђорђа.
16. Височање су досељени из села Висок а најстарији предак им је деда Ранча.
17. Шуманови су староседелачка породица а име су добили по претку који је био хајдук и увек је био у шуми. Најстарији предак им је Јован који је пореклом из села Паклештица.
18. Шајтини, Ташкови, Мурџини и Сурлини потичу од истог претка - Иге који је имао четворо деце: Манча, Цека, Ђора и Петар.
19. Чарлини су фамилија која је најстарија у Градашници. Непознати предак је имао три сина: Крсту, Пешу и Петра. Презиме: Петровић.
20. Тодорћинису фамилија чији је предак деда Џуна Гогић. Имао је три сина: Нацу, Ђору и Милана.
21. Рашини су породица чије је презиме Рашић од претка Раше. Појављује се и презиме Тричковић у овој фамилији.
22. Чулини су фамилија чији је предак Станко.
23. Топлодолци су једина породица која се ту доселила после Другог светског рата. Доселио се најпре Бранко Ћирић са женом Спасом.
24. Шанини су фамилија чији је најстарији предак Петар Пенчић.
25. Векајини су фамилија чији је предак Андреја. Презимена ове фамилије су Манојловић и Манић.
26. Пачаризови су стара фамилија а порекло воде од неког претка који се звао Пачариз. Презиме им је Јовановић.
27. Ценђини воде порекло од претка Гмитра који је имао два сина и кћер.
28. Коленови или Куленови су породица која је изгубила сваки траг у овом селу. Једине особе којих се сећају мештани су баба Марица и њена сестра Јона.
29. Шулејини и Марђини су пореклом из села Топли До. Најстарији предак је Пеша. Имао је два сина и кћер: Спаса, Марга и Голуб.

Демографија

У насељу Градашница живи 325 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,4 година (40,3 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 126 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	690
1953.	695
1961.	698
1971.	657
1981.	660
1991.	452	450
2002.	412	412

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	380	92,23%
Роми	30	7,28%
Југословени	2	0,48%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	0	0
80+	4	7
75—79	9	11
70—74	9	11
65—69	7	13
60—64	12	21
55—59	7	5
50—54	21	14
45—49	13	10
40—44	19	14
35—39	12	13
30—34	17	16
25—29	13	13
20—24	12	10
15—19	6	19
10—14	16	15
5—9	11	15
0—4	8	9
Просек :	40,3	40,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	119	131	155	166	172	135	126

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	26	25	17	30	14	8	4	0	1	1	3,27

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	161	37	109	11	4
Женски	177	33	109	33	2
УКУПНО	338	70	218	44	6

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	84	3	0	0	48
Женски	51	1	0	0	38
УКУПНО	135	4	0	0	86
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	9	2	2	5
Женски	0	0	3	2	0
УКУПНО	1	9	5	4	5
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	3	0	1
Женски	1	0	0	2	4
УКУПНО	1	1	3	2	5
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	5	0	0	4
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	5	0	0	4

Референце

^ "Наш језик", Београд 1939. године
^ Златковић, Драгољуб (2006). „Микротопонимија десне обале Нишаве од Милојковца и Обреновца до Градашнице и Нишора”. Пиротски зборник. 31: 143.
^ Јовановић, Борисав (2012). Стари занати Пирота и околине. стр. 79.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Милорад Миша Живковић, Градашница, село крај Пирота, Пи прес Пирот, 2011.

Спољашње везе

[1] "Наш језик", Београд 1939. године

[2] Златковић, Драгољуб (2006). „Микротопонимија десне обале Нишаве од Милојковца и Обреновца до Градашнице и Нишора”. Пиротски зборник. 31: 143.

[3] Јовановић, Борисав (2012). Стари занати Пирота и околине. стр. 79.

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

п р у Град Пирот
Насељена места	Базовик Барје Чифлик Басара Бела Бериловац Беровица Блато Брлог Велика Лукања Велики Јовановац Велики Суводол Велико Село Височка Ржана Власи Војнеговац Враниште Гњилан Горња Држина Гостуша Градашница Градиште Добри До Дојкинци Држина Засковци Извор Јалботина Јеловица Камик Копривштица Костур Крупац Куманово Мали Јовановац Мали Суводол Милојковац Мирковци Нишор Нови Завој Обреновац Ореовица Орља Осмаковo Паклештица Пасјач Петровац Пирот Планиница Покревеник Пољска Ржана Понор Присјан Рагодеш Расница Росомач Рсовци Рудиње Сиња Глава Славиња Сопот Срећковац Станичење Суково Темска Топли До Трњана Церев Дел Церова Црвенчево Црноклиште Чиниглавци Шугрин
Верски објекти	Манастир Поганово Манастир Рсовци Манастир Свете Богородице Манастир Светог Онуфрија Манастир Темска Манастир Свете Марије Магдалине Пећинска црква Светих Петра и Павла Спомен црква Светог Јована Главосека Манастир Суково Црква Светог Николе у Крупцу Црква рођења Христовог Црква Свете Петке Црква Светог Николе у Дојкинцима
Знаменитости и традиција	Пиротски Град Стара кућа у Пироту Дом културе Пирот Пиротски ћилим Завојско језеро Пиротски качкаваљ Бегов мост Парк природе Стара планина
Спорт у Пироту	ФК Раднички Пирот Стадион Драган Николић Витезови Пирот ФК Локомотива Бело Поље
Образовање у Пироту	Школа за основно и средње образовање "Младост" Пирот Млекарска школа са домом ученика ''Др. Обрен Пејић'' Пирот Висока школа струковних студија за образовање васпитача Пирот Техничка школа Пирот Економска школа Пирот ОШ „Душан Радовић" Пирот Средња стручна школа Пирот Основна школа за музичко образовање "Др Драгутин Гостушки" Пирот
Грб Пирота