Пожега (Хрватска)

За друга значења, погледајте страницу Пожега (вишезначна одредница).

Пожега
Главни трг
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Пожешко-славонска
Становништво
Становништво	‍
— 2021.	16.867
— густина	125,97 ст./km2
Агломерација (2021.)	22.294
Географске карактеристике
Координате	45° 19′ 57″ С; 17° 40′ 28″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	155 m
Површина	133,9 km2
Пожега Пожега на карти Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Дарко Пуљашић (ХДЗ)
Поштански број	34000
Позивни број	+385 34
Регистарска ознака	PŽ
Веб-сајт
http://www.pozega.hr/

Пожега је град у Хрватској и административно средиште Пожешко-славонске жупаније. Према резултатима пописа из 2021. у граду је живело 22.294 становника, а у самом насељу је живело 16.867 становника.

Пожега се налази у средишту плодне долине у средишњој Славонији. Од 1921. до 1991. године, град је носио име Славонска Пожега, јер је истоимени назив носио и град у Србији.

Историја

У доба античког Рима звана је Vallis aurea (Златна долина). Од 13. века средиште је Пожешке жупаније, која није припадала Бановини Славонији, већ ужој Угарској. око 1250-1255, град је био у власништву Матилде, удовице сремског господара Јована Анђела.

Под османску власт је потпала око 1536. године, а потом постаје седиште Пожешког санџака. За православне Србе на тим просторима формирана је Пожешка епархија, која је била у саставу Српске патријаршије, а епархијско седиште се налазило у оближњем српском православном манастиру Ораховици.

Пожега је ослобођена 1688. године и од тада се налази у саставу Хабзбуршке монархије. Обновом Пожешке жупаније (1745) постаје део Краљевине Славоније. Историјско језгро Пожеге развија се током 18. века у доба касног барока. Гимназија која је основана 1699. године прераста 1754-1773. године у пожешку академију (вишу гимназију).

Пожега је постала "Краљевска варош" 1767. године, када је у њој живело 2250 становника.

Покренут је 1862. године у Пожеги политички лист "Славонац".

Више старих цркава, међу којима је и Св. Духа, за Турака је претворено у џамије. Посебно складно делује градски трг; Градски музеј са богатим збиркама. Североисточно од Пожеге се налази Кутјево познато по виноградима, старом винском подруму и висококвалитетним винима.

Од 1997. године седиште је новоформиране римокатоличке Пожешке бискупије.

• 
  Пожешки санџак, 1606.
• 
  Приказ Пожеге из 1880.
• 
  Бискупска палата
• 
  Српски православни храм Св. Ђорђа у Пожеги

Културна историја Срба у Пожеги

Петар Перо Коњевић (1857—1882), српски трговац из Пожеге и добротвор

Гостовала је у Пожеги "Дружина србског народног позоришта" током октобра и новембра 1864. године. Репертоар је чинило двадесетак представа, међу којима су биле заступљене и националне теме попут:"Бој на Косову", Сеоба Србаља", "Зидање Раванице", "Немања", "Сан Краљевића Марка" и др. Одазвала се у великом броју публика "свих сталежа", па је било зараде. Организацију су поднели мештани Антун Ковачевић фишкал и Ђорђе Илић трговац.

Велики српски добротвор Петар Коњевић из Пожеге, оставио је за просветне циљеве српског народа 30.000 ф.

Пожега је била 1885. године место у Пакрачком изборном срезу за српски црквено-народни сабор у Карловцима. У њему је тада пописано 1219 православних становника.

Срби из Пожеге су 1895. године купили 266 акција Српске банке из Загреба.

Други светски рат

У првој половини августа 1942. из Славонске Пожеге и среза похапшено је више од 1000 лица, жена и деце и послато у логоре Јасеновац и Стару Градишку.

У срезу Славонска Пожега, људи су одвођени и дању и ноћу у усташке затворе, али су само ноћу саслушавани и страшно мучени. После саслушања неке су остављали у затвору, да би их и у наредним ноћима стављали на муке, а потом испребијане и измучене пуштали кућама. Неки су, пак после мучења одводили у оближње поље или у шуму и ту их убијали. По причању другог свештеника из истог среза над Србима је одмах почео "незапамћен терор". И по дану и по ноћи усташе су тукли, мучили, пљачкали и убијали Србе. "Нико није био сигуран. Свештеницима је забрањивано свако чинодејство. Једне ноћи су и мене напали. Претресли су ми кућу, тобоже тражећи оружје, и оптужили ме да сам пуцао у сопствени радио-апарат када је Павелић говорио при оснивању хрватске државе, иако је апарат био потпуно неоштећен. У мојој парохији било је око сто усташа, који су одмах предузели читаву хајку на Србе. И људи и жене и деца морали су бежати готово сваког дана из куће у шуму и сакривали се. Тог дана у мојој парохији погинуло је 14 Срба, а многи су премлаћени да никада оздравити неће. Пуцало се и убијало свуда". У местима и селима славонско-пожешког среза Срби су морали око руке да носе траку са натписом „православац“.

У Загребу је издата наредба да се Срби на улици могу кретати само између 8 и 18 часова, доцније је та наредба проширена и на Јевреје, а слобода кретања проширена од 6 до 21 час увече. Затим је наређено да се сви Срби и Јевреји иселе из центра Загреба на периферију, где им је било одређено место за становање. Загребачким Србима је још наређено да као и Јевреји носе траку око руке, и то белу са натписом „православац“. Овакву наредбу је издао још раније усташки стан у Славонској Пожеги.

У јулу 1941. У славонско-пожешком срезу спаљена су села; Пасиковци, Црљенци и Потераћ.

Православну цркву у Славонској Пожеги пошто је порушен црквени торањ, црква је претворена у касапницу.

У славонско-пожешком срезу порушене су цркве у Трештановцима, Болмачи, Чачавцу, Славонској Пожеги и Смољановцима.

Свештеника Данила Ђуђуна усташе су нашле у возу између Славонске Пожеге и Новске заједно са војницима. Чим су га приметили почели су га исмевати, чупали му браду, говорити му срамне и погрдне речи и тући га. Затим су наредили да се никуда из вагона не сме маћи.

Становништво

Главни чланак: Попис становништва у СФРЈ 1991: Славонска Пожега

Попис 2011.

По попису становништва из 2001. године, Град Пожега је имао 26.248 становника, од чега је у самој Пожеги живело 19.506 становника.

Попис 2001.

По попису становништва из 2001. године, Град Пожега је имао 28.201 становника, од чега је у самој Пожеги живело 20.943 становника.

Попис 1991.

По попису становништва из 1991. године, општина Славонска Пожега је имала 71.745 становника, распоређених у 209 насељених места.

година пописа	укупно	Хрвати	Срби	Југословени	остали
1991.	71.745	57.277 (79,83%)	9.759 (13,60%)	1.546 (2,15%)	3.163 (4,40%)
1981.	71.286	53.305 (74,77%)	9.557 (13,40%)	5.894 (8,26%)	2.530 (3,54%)
1971.	73.071	56.538 (77,37%)	13.387 (18,32%)	1.101 (1,50%)	2.045 (2,79%)

Бивша велика општина Славонска Пожега је новом територијалном организацијом у Хрватској укинута и формирани су Градови: Пожега, Кутјево и Плетерница и општине: Брестовац, Велика, Јакшић, Каптол и Чаглин.

Славонска Пожега (насељено место), национални састав

Националност	1991.	1981.	1971.
Хрвати	15.862 (75,36%)	13.764 (69,28%)	13.548 (74,50%)
Срби	3.130 (14,87%)	2.483 (12,49%)	3.350 (18,42%)
Југословени	870 (4,13%)	2.920 (14,69%)	634 (3,48%)
остали и непознато	1.184 (5,62%)	700 (3,52%)	652 (3,58%)
Укупно	21.046	19.867	18.184

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Славонска Пожега је имало 21.046 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати			15.862	75,36%
Срби			3.130	14,87%
Југословени			870	4,13%
Чеси			65	0,30%
Муслимани			56	0,26%
Македонци			48	0,22%
Словенци			39	0,18%
Црногорци			37	0,17%
Албанци			31	0,14%
Мађари			27	0,12%
Италијани			21	0,09%
Немци			17	0,08%
Словаци			15	0,07%
Пољаци			10	0,04%
Русини			10	0,04%
Руси			4	0,01%
Аустријанци			3	0,01%
Бугари			1	0,00%
Грци			1	0,00%
Јевреји			1	0,00%
Украјинци			1	0,00%
остали			11	0,05%
неопредељени			458	2,17%
регион. опр.			31	0,14%
непознато			297	1,41%
укупно: 21.046

Познате личности

• Предраг Стојаковић, кошаркаш (НБА)
• Добриша Цесарић, писац
• Борис Ханжековић, атлетичар
• Срђан Будисављевић, адвокат и политичар
• Инес Бојанић, глумица
• Станка Стјепановић, професор права

Види још

• Пожешка жупанија
• Пожешки санџак
• Пожешка епархија
• Пожешка бискупија
• Пожешко-славонска жупанија

Литература

• Grgin, Borislav (2008). „Hrvatska historiografija o Požegi i Požeškoj županiji u razvijenom i kasnom srednjem vijeku”. Scrinia Slavonica. 8: 113—132. 
• Zsoldos, Attila (2005). Az Árpádok és asszonyaik: A királynéi intézmény az Árpádok korába. Budapest: MTA Történettudományi Intézete. 
• Милеуснић, Слободан (2006). Пожешка митрополија. Београд: Музеј Српске православне цркве. 
• Моачанин, Ненад (1989). „Ратовање и оснивање управних јединица у Средњој Славонији 1536-1541”. Војне Крајине у југословенским земљама у новом веку до Карловачког мира 1699. Београд: САНУ. стр. 115—124. 
• Szentpétery, Imre, ур. (1923). Az Árpád-házi királyok okleveleinek kritikai jegyzéke: Regesta regum stirpis Arpadianae critico-diplomatica (PDF). 1. Budapest: Magyar Tudományos Akadémia. 
• Hafizović, Fazileta (2016). Požeški sandžak i osmanska Slavonija : Sabrane rasprave. Slavonski Brod: Hrvatski institut za povijest: Podružnica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje. 
• ЦД-РОМ: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе

• Званични веб-сајт