Гредетин

Гредетин
Гредетин;
	Гредетин
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Нишавски
Општина	Алексинац
Становништво
— 2022.	448
Географске карактеристике
Координате	43° 29′ 35″ С; 21° 35′ 30″ И / 43.493166° С; 21.591666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	200 m
	Гредетин Гредетин на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	018
Регистарска ознака	AL

Гредетин је насеље у Србији у општини Алексинац у Нишавском округу. Према попису становништва 2011, ово насеље је имало 533 становника. Насеље Гредетин је смештено на 15. километру пута Алексинац-Рибарска Бања, подејднако удаљено од општинског центра и овог лечилишта. Окружено је насељима:на северу Горњом Пешцаницом, на истоку Горњим Адровцем, на југу Крушјем, југозападу Радевцем и на западу Великим Шиљеговцем, селу које припада СО Крушевац. Гредетин се налази на 184 метра надморске висине, а највиша тачка у атару села је место звано ,, Ђеренче,, са 321 метром надморске висине. Само насеље је смештено у низини и кроз њега протиче река, а окружено је са севера, истока и југа благим брежуљцима, док се на западу уздижу шумовити брегови.

Историја

Иако је насеље овде постојало још у ранијем средњем веку, назив Гредетин се први пут помиње у Крушевачком дефтеру број 55 из 1516. године, а те године имао је 22 хришћанске куће, пет неожењених, једну удовичку и једну баштину. Падине на којима је смештено само насеље биле су поприште сукоба учесника првог српко-турског рата 1876 године. Наиме на брдима око села водиле су се велике битке, мештани и дан данас проналазе метке из тог периода. Николај Рајевски по коме је испирисан лик грофа Вронског у познатом роману ,, Ана Карењина,, је погинуо на висовима око Гредетина у прво српско-турком рату 1876 и сахрањен је у суседном селу Горњи Адровац где се данас налази меморијални комплекс. Село је спаљивано у више наврата током историје, Гредетин је дао доста људи у Великом рату као и у Балканским ратовима па и у Другом светском рату(било је и партизана и четника из овог села). Бугари су овде 1915 направили покољ када је убијено пар десетина мештана. Прва школа изграђена је 1866, међу првима у срезу. Струја је уведена 1958 године.

Гредетин данас поседује Пошту, школу, ветеринарску станицу, продавницу, млин, амбуланту као и пар сеоских мењачница, кроз насеље пролази локални пут Алексинац-Рибарска Бања, нажалост село дели судбину већине села у Србији, популација већином опада. Село је познато у Србији као велики произвођач јагода. У селу се налази Црква Покрова Пресвете Богородице. Кроз насеље протиче Рибарска река. У селу се налази и велики терен за фудбал као и ФК Гредетин.

Демографија

У насељу Гредетин живи 553 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,9 година (44,1 код мушкараца и 47,8 код жена). У насељу има 194 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,40.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	992
1953.	1.060
1961.	992
1971.	929
1981.	858
1991.	784	739
2002.	659	722

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	656	99,54%
Југословени	1	0,15%
непознато	1	0,15%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	5	5
80+	7	16
75—79	13	17
70—74	33	38
65—69	33	29
60—64	20	28
55—59	21	6
50—54	23	23
45—49	21	24
40—44	21	14
35—39	19	22
30—34	17	14
25—29	19	15
20—24	27	14
15—19	16	14
10—14	17	14
5—9	16	16
0—4	12	10
Просек :	44,1	47,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	209	234	229	226	211	219	194

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	30	52	36	16	25	21	10	4	0	0	3,40

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	295	71	194	22	8	0
Женски	279	20	201	51	3	4
УКУПНО	574	91	395	73	11	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	178	147	0	0	12
Женски	105	93	0	0	2
УКУПНО	283	240	0	0	14
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	2	4	0	5
Женски	0	0	1	0	0
УКУПНО	0	2	5	0	5
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	3	0	1
Женски	0	0	1	4	3
УКУПНО	0	0	4	4	4
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	2
Женски	0	0	0	1
УКУПНО	2	0	0	3

Референце

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

село Гредетин
Производња јагода у Гредетину Архивирано на сајту Wayback Machine (18. септембар 2008)
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
Гугл сателитска мапа (Maplandia)
План насеља на мапи (Mapquest)

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]