Губеревац (Сопот)
Губеревац | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Град | Београд |
Општина | Сопот |
Становништво | |
— 2011. | 535 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 32′ 14″ С; 20° 28′ 01″ И / 44.537166° С; 20.467° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Позивни број | 011 |
Регистарска ознака | BG |
Губеревац је насеље у општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 535 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Губеревац се налази око 10 километара северозападно од Сопота. Село се налази на рипањској површи, која је јако рашчлањена, због чега је село разбијеног, готово старовлашког типа. Главнији су извори: Прутен, Точак, Бездан и Добрица. Делови су сеоског атара: Гомилице, Врбовац, Преки Гај, Вртаче, Умка, Бојишта, Бодољин, Наврци, Боровик, Мачије Рупе, Равни Рит, Златара, Селица, Суводол, Орнице, Главчине, Ловењак, Стубло, Пољане, Крушик и Бук.
Село се дели на: Старо Село, Главицу, Дубраве, Рт, Реку, Шеварице и Тодоровићски Крај.[1]
Овде се налази Запис храст код школе (Губеревац).
Историја
[уреди | уреди извор]Губеревац је старије насеље. У атару овога места, као и у околини, наилазило се на трагове прошлости, који показују да је овде морало и много раније постојати неко насеље. Писаних података о овоме селу имамо тек из почетка 18. века. На карти из доба аустријске владавине (1718-1739. г) Губеревац је убележен као насељено место под именом Kubrowze.
По предању прве куће биле код гробља, а ту је у близини „Маџарско гробље“. За време Турака у селу је живео бег који је био врло стар. Становништво није могло подносити зулуме и неправду и због тога највећи део напусти село и пође „преко“ (Банат). На путу неке породице задржи „добри бег ошљански“ и насели их у Ошљане, одакле касније преселе у Грбољу, данашњу стару Винчу, и то су прво досељеници који су основали данашњу Винчу (срез врачарски). Остали су прешли „преко“ (Банат). Неке су се породице касније вратиле у Губеревац, а неке су остале.
Као најстарије породице сматрају се: Босанкићи, Ненадовићи и Ћосићи. Ћосићи причају да су њихове породице остали у београдској Винчи, где и данас имају рођаке. У старе породице убрајају се и Јаковљевићи старино од Ужица, Чопићи старином из Херцеговине. Остале породице касније су дошле.[2]
У околини се налазе остаци рударства и насеља из римског доба.[3]
Губеревачка шума је била државна, али је у њој било и приватних поседа, па је пре Другог светског рата често долазило до сукоба између сељака и шумара.[4]
Демографски подаци
[уреди | уреди извор]У насељу Губеревац живи 530 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,1 година (45,4 код мушкараца и 46,8 код жена). У насељу има 227 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 4 | 8 | ||
80+ | 6 | 12 | ||
75—79 | 12 | 27 | ||
70—74 | 33 | 34 | ||
65—69 | 26 | 30 | ||
60—64 | 32 | 30 | ||
55—59 | 15 | 20 | ||
50—54 | 20 | 27 | ||
45—49 | 15 | 16 | ||
40—44 | 19 | 5 | ||
35—39 | 25 | 11 | ||
30—34 | 22 | 19 | ||
25—29 | 16 | 14 | ||
20—24 | 17 | 10 | ||
15—19 | 6 | 10 | ||
10—14 | 16 | 18 | ||
5—9 | 15 | 26 | ||
0—4 | 11 | 19 | ||
Просек : | 45,4 | 46,8 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 268 | 62 | 179 | 17 | 10 | 0 |
Женски | 273 | 23 | 167 | 81 | 2 | 0 |
УКУПНО | 541 | 85 | 346 | 98 | 12 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 132 | 40 | 0 | 0 | 32 |
Женски | 68 | 32 | 0 | 0 | 5 |
УКУПНО | 200 | 72 | 0 | 0 | 37 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 5 | 9 | 6 | 1 | 17 |
Женски | 0 | 1 | 4 | 0 | 3 |
УКУПНО | 5 | 10 | 10 | 1 | 20 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 8 | 7 | 1 | 0 |
Женски | 2 | 0 | 1 | 4 | 15 |
УКУПНО | 2 | 8 | 8 | 5 | 15 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 0 | 0 | 5 | |
Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 5 |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Месна канцеларија и здравствена станица.
-
Споменик палим мештанима у Другом светском рату.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Боривоје М. Дробњаковић, Космај, у Насеља и порекло становништва, књига 26, уређује др Јован Ердељановић, Београд 1930, 60-61.
- ^ Боривоје М. Дробњаковић, Космај, у Насеља и порекло становништва, књига 26, уређује др Јован Ердељановић, Београд 1930, 61-62.
- ^ Римска рударска метропола код Сопота („Вечерње новости”, 6. август 2017)
- ^ "Политика", 27. јан. 1935
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]љ* Извор Монографија Подунавске области 1812-1927, објављено (1927 г.), „Напредак Панчево“
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.), Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани