Гудовац

Гудовац
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Бјеловарско-билогорска
Град	Бјеловар
Становништво
— 2011.	1.095
Географске карактеристике
Координате	45° 52′ 52″ С; 16° 47′ 08″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	118 m
Гудовац Гудовац на карти Хрватске
Гудовац Гудовац на карти Бјеловарско-билогорске жупаније
Остали подаци
Поштански број	43251 Гудовац
Позивни број	+385 43
Регистарска ознака	BJ

Гудовац је насељено место у саставу града Бјеловара, Бјеловарско-билогорска жупанија, Република Хрватска.

Историја

Гудовац је почетком 20. века село које црквено административно припада граду Беловару. У њему је политичка општина за више околних села. Године 1894. село има српску управу: начелник општине је Милош Мушкиња, подначелник Андрија Гвозденчевић, благајник Јован Бакрач, дневничар Јован Бакић.

Православна црква у Гудовцу је филијарна по статусу, поптпада под Беловарску парохију, где је парох поп Јован Штековић. Храм је грађен 1724. године а посвећен је Св. апостолима Петру и Павлу или празнику Петровдану. Иконостас цркве је осликао 1780. године сликар Јован Четиревић Грабован. Постојало је ту српско православно гробље а 1905. је богомоља била у добром стању.

У месту је тада и комунална основна школа са једним школским здањем, коју похађају деца и из Пргомеље и Клокочевца. Учитељ Гаврило Мамула је стални, а број школске деце, у редовној настави је 54, а у пофторној 14 ђака. Године 1894. у месној школи је радио Петар Ивановић.

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Бјеловар.

Други светски рат

Главни чланак: Усташки покољ у Гудовцу 1941.

У појединим селима, нарочито у Гудовцу, долази до укључивања припадника Заштите у службу новог усташког режима. Побуна 108. пука и усташко преузимање власти пре формалног проглашења НДХ 10. априла 1941. добило је велики публицитет у новинама првенствено као аргумент да се хрватски народ дигао на устанак на позив Павелића у време краткотрајног Априлског рата.

Познат је по томе што је овдје извршен један од првих масовних усташких масакара, приликом ког је убијено је око 192 Срба из села. Спомен-парк је уништен током 1992.

Становништво

На попису становништва 2011. године, Гудовац је имао 1.095 становника.

У насељу је 1931. било мешано становништво: две трећине чинили су Хрвати, а Срби преосталу трећину. Између два светска рата доселио се већи број људи из Хрватског Загорја у део Гудовца који се назива Рашће.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Гудовац је имало 1.033 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати			929	89,93%
Срби			65	6,29%
Југословени			14	1,35%
Чеси			5	0,48%
Мађари			1	0,09%
неопредељени			10	0,96%
непознато			9	0,87%
укупно: 1.033