Пређи на садржај

Гучевска битка

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка на Гучеву
Део Српског фронта, Битка на Дрини

Спомен-костурница на Гучеву
Време7. септембар1. новембар 1914.
Место
Исход Српска победа
Сукобљене стране
 Аустроугарска  Краљевина Србија
Команданти и вође
Оскар Поћорек

Петар Бојовић

Степа Степановић
Јачина
125,000, 165 топова 60,000, 88 топова
Жртве и губици
10,000-15,000 10,000

Гучевска битка (битка на Гучеву) је битка Првог светског рата која се одиграла у склопу битке на Дрини. О бојишту на Гучеву, амерички новинар Едвард Рајан је записао:„,,Једносатно тешко пењање довело нас је врха прве планине, одакле смо могли да видимо стрмоглав врх Еминове воде... Успели смо се кроз шуму издижућег гребена можда триста метара вишег преко земљишта посутог месинганим чаурама граната, кожним реденицима, делићима српских униформи и точковима уништених предњака топова. Свуда су у шуми напуштене колибе и пећине, где је српска војска живела месецима. Одгоре смо приметили да су доњи делови дрвећа прекривени лишћем, али да су им врхови били као мртви... Пола шуме је издизало суве поломљене шиљке тамо где им је жестока киша метака откинула врхове... Онда је дошло дрвеће без грана. Прешли смо две линије дубоких ровова и избили на голи врх Гучева, некада такође пошумљеног, али су сада остали само пањеви...С једне стране овог отвореног простора били су српски ровови, с друге аустријски. Једва их одвајало 18 метара. Ту и тамо ровови обе стране су се спајали у огромне рупе обима дванаест метара, дубоке петнаест метара... Гомиле Аустријанаца лежали су како су људи пали у очајничком јуришу. Међу њима су били и Срби... Иза првих линија аустријских ровова налазила се препрека од бодљикаве жице.”[1]Током рововске војне уочено је да је највећи број погинулих или рањених војника био погођен у главу и десно раме, приступило се изради косих пушкарница.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Вечерње новости, 14. април 2022, Гучево и долина лешева
  2. ^ Др Сава Сокок,Др Петар Опачић,Војвода Степа у ратовима Србије 1876-1918,стр.395

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]