Данило Владисављевић

Данило Владисављевић
Данило Владисављевић
Лични подаци
Датум рођења	16. април 1871.
Место рођења	Доњи Милановац, Кнежевина Србија,
Датум смрти	18. јануар 1923. (51 год.)
Место смрти	Београд, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Уметнички рад
Поље	Архитектура

Данило Владисављевић (16. април 1871 — Београд, 18. јануар 1923) био је српски архитекта у првој половини 20. века. Остао је упамћен по низу пројектованих зграда у Београду и оставио је значајан траг на прелазном периоду архитектуре између два века.

Биографија

Породица Владисављевић потичу са острва Пореч, Доњи Милановац, где је Данило завршио основну школу од чега 2 разреда у Панчеву. Реалку завршава 1899. у Београду и наставља школовање у Минхену а студије завршава у Ахену 1895. Враћа се у Београд и 1898. добија посао инжењера у Министарству војном. Исте године отпочиње сарадњу са инжењером Милошем Савчићем под окриљем „Инжењерско архитектонске канцеларије” и изабран је за члана Удружења српских уметника.^[1] Одликован је Орденом Светог Саве петог реда. Предавао је на Великој школи. Са српском војском је у Првом светком рату прешао Албанију. По завршетку рада боравио је у Паризу као асистент Српској влади у свођењу рачуна о штети проузрокованој у Великом рату. Године 1921. је пензионисан.^[1]

Имао је синове Владислава, Лазара и ћерку Белу. Његова породична кућа на углу господар Јевремове и Доситејеве улице је архитектонски значајна. Пројектовали су је сам Данило Владисављевић и његов син Владислав.^[2]

Дела

Пројектовао је бројне значајне зграде укључујући: Београдску кланицу, Врачарску штедионицу, Прометну и Извозну банку, Официрску задругу у Београду (у сарадњи са архитектом Светозаром Јовановићем). Значајни су и његови самостални пројекти, Војна болница и хотели „Сплендид“ и „Унион“ у Београду, Инжењерска касарна у Нишу, касарне у Ваљеву и Смедеревској Паланци. У пројектовању је користио различите стилове, формиране под утицајем стилова западне Европе доминантних током његовог школовања.^[1]