Зграда Прометне банке
Зграда Прометне банке | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Београд |
Општина | Стари град |
Држава | Србија |
Време настанка | 1914. |
Тип културног добра | Споменик културе |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
beogradskonasledje |
Зграда Прометне банке се налази у Београду, на углу Кнез Михаилове и Змај Јовине, представља непокретно културно добро као споменик културе.[1]
Зграда је подигнута за потребе Прометне банке, основане 1896. године. Подигнута је од 1912. до 1914. године, по пројекту архитекте Данила Владисављевића и инжењера Милоша Савчића, који је уједно био и председник Управног одбора банке.
Зграда је у приземљу имала трговачке радње, што је одговарало карактеру трговачке Кнез Михаилове улице, на првом спрату су биле просторије Прометне банке, а на другом Осигуравајућег друштва „Србија“.
По својим архитектонским особеностима зграда Прометне банке припада стилу сецесије. Конструктивни систем је класичан, у грађењу су коришћени челик и бетон, уз већ традиционалну употребу опеке, а зидна платна су носећи елементи. Угаони положај зграде акцентован је великом куполом и скулптурама над кровним венцем. Ентеријер је био решен репрезентативно, а као посебност су се истицали осликани прозори вестибила са алегоричном представом Србије под чијим окриљем су се налазиле трговина, индустрија, техника и пољопривреда. У згради завршеној 1914. године Прометна банка се налазила све до свог гашења, 1949. године.
Зграду је зидао један од водећих српских грађевинара тога времена, Карло Кнол.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Завод за заштиту споменика културе града Београда
- ^ Kojić, Vera (25. 9. 2004). „Crni labud Beograda”. B92. Приступљено 13. 8. 2019.