Крст са Малог пијаца
Крст са Малог пијаца | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Београд |
Општина | Савски венац |
Држава | Србија |
Време настанка | 1862. |
Тип културног добра | Споменик културе |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
beogradskonasledje |
Крст са Малог пијаца,[а] као јавни споменик, налази се у Београду, у парку Бристол, између Карађорђеве улице и Светониколског трга, на територији градске општине Савски венац. Један је од првих јавних споменика у Београду и представља непокретно културно добро као споменик културе.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Споменик је подигнут 1862. године на Малом пијацу, испред некадашњег хотела „Босна”. Споменик је подигао београдски трговац Ћира Христић у част незнаних јунака који су погинули при ослобођењу Београда 1806, како би (они који пристигну у Савско пристаниште) "када сиђу са брода, одмах увидели да су у хришћанској земљи".[б][2] Споменици у облику крста подизани су у време формирања српске државе као симбол победе хришћанства над Турцима.[1]
Приликом изградње зграде Београдске задруге трговац Лука Ћеловић преместио је крст у парк код хотела „Бристол”, где се и данас налази.[3]
Изглед споменика
[уреди | уреди извор]Споменик су чинили крст са крацима у виду тролиста и постамент. Био је ограђен ниском оградом од металних шипки.[1]
Трговац Ћира Христић купио је крст у Пешти. Споменик је израђен од црвенкастог камена амонитико росо. Од овог камена, који се увозио из Мађарске, начињен је и крст у Панчеву и многи надгробни споменици у Сремским Карловцима.[3]
Као једини сачувани оригинални примерак споменика у виду крста, представља материјално сведочанство о подизању јавних споменика у још увек уметнички неразвијеној средини, какав је био Београд средином 19. века.[1]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Правилно би било рећи „Крст са Мале пијаце”, али обзиром на чињеницу да се тај локалитет, док је постојао, звао Мали пијац, тако га треба и називати
- ^ Мали пијац налазио се поред Савског пристаништа, на месту где се данас налази зграда Београдске задруге.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Завод за заштиту споменика културе града Београда/Крст са Мале пијаце
- ^ „Beograd nekad i sad: Karađorđeva ulica”. Opusteno.rs. Приступљено 28. 11. 2018.
- ^ а б Васиљевић, Бранка (21. 04. 2014). „Парк на раскршћу путева и историје”. Политика. Приступљено 28. 11. 2018.