Римска гробница на локалитету Дубочај
| Римска гробница на локалитету Дубочај | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Место | Гроцка |
| Општина | Гроцка |
| Држава |  Србија |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Надлежна установа за заштиту | Градски завод за заштиту споменика културе |
Римска гробница на локалитету Дубочај налази се у Гроцкој, у истоименом атару по коме је археолошки локалитет и добио име.[1] Гробница се састоји од прилазног ходника, предворја и простора за сахрањивање са три банка. Представља непокретно културно добро као споменик културе.[2]
Изглед гробнице
[уреди | уреди извор]Зидови гробнице са траговима фреско сликарства местимично су очувани до висине од једног метра. По типу ова гробница одговара гробници у Брестовику и вероватно је припадала неком земљопоседнику, римском ветерану из Сингидунума. Представља један од најзначајнијих очуваних објеката римске културе на подручју града Београда.[2]
Пошто се налази на градској територији Сингидунума значајна је за комплексна проучавања културних и привредних односа у то време у Сингидунуму.
Откриће гробнице
[уреди | уреди извор]Гробницу је открио чувени српски лекар, професор др Александар Костић. Током Првог светског рата професор Костић је учествовао у рововским борбама на подручју Гроцке. Године 1932. Одлучио је да на локалитету Дубочај сазида кућу. Копајући темеље наишао је на археолошке налазе, међу којима су биле и две раскошне римске гробнице, што га је подстакло његово интересовање за археологију. Током наредних 45 година аматерски се бавио археологијом и прикупљао артефакте пронађене на локалитету Дубочај. Године 1978. долази на идеју о оснивању музеја и целокупну своју збирку поклања општини Гроцка, са жељом да легат буде изложен у рестаурираној Ранчићевој кући. Музеј је ту и отворен, под именом „Завичајни музеј Гроцке”, Дубочајска збирка палеолошких, археолошких, нумизматичких и других ископина професора Костића била је стална поставка.[3] Због неадекватног одржавања Ранчићева кућа је 90-их година 20. века затворена, а Дубочајска збирка повучена.[4] Данас је легат др Александра Костића изложен као стална археолошка поставка у галерији библиотеке „Илија Гарашанин” у Грочанској чаршији.[5]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Гроцка споменичко наслеђе 1970
- ^ а б Градски завод за заштиту споменика културе града Београда/Римска гробница на локалитету Дубочај
- ^ Атић 2018, стр. 47
- ^ Атић 2018, стр. 48
- ^ Atić, Zorica (23. 1. 2017). „Gročanska čaršija – srce stare varoši kraj Dunava”. Avant Art magazin. Приступљено 17. 10. 2018.
_-_Kula_Sibinjanin_Janka.jpg)
