Зграда са сликарским атељеима и галеријом Салона Музеја савремене уметности у Београду
Зграда са сликарским атељеима и галеријом Салона Музеја савремене уметности | |
---|---|
Опште информације | |
Општина | Стари град |
Држава | Србија |
Време настанка | 1956—1960. године |
Тип културног добра | Споменик културе |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
beogradskonasledje |
Зграда са сликарским атељеима и галеријом Салона Музеја савремене уметности, oдносно прецизније Дом београдских уметника, налази се у градској општини Стари град, у Париској улици 14 у Београду. Уврштена је 2018. године у споменик културе Србије.
Историјат и архитектура
[уреди | уреди извор]Дом београдских уметника у Париској улици 14 (неформални називи: Зграда за сликаре, Зграда за уметнике) пројектован је и грађен у периоду 1956—1960. године, према нацртима српског архитекте Мирослава Мирка Јовановића, као прва виешепородична стамбена заједница уметника у послератном Београду [1], настала комбинованим обликом инвестирања. [2] Пројектним програмом предвиђeна је комбинована намена објекта - на спратовима су били предвиђени станови са уметничким атељеима (сликарски атељеи, музички студио и пројектни атеље), а у приземљу галеријски простор за излагање уметничких дела.
По завршетку градње, почетком 1961. године, у зграду су се уселили следећи значајни ствараоци - сликари: Миленко Шербан (1907-1979), Иван Табаковић (1898-1977), Стојан Аралица (1883-1980) и Предраг Пеђа Милосављевић (1908-1987); музичари: Живојин Здравковић (1914-2001); и архитекте: Мирослав Мирко Јовановић (1924-2003), Даница Дана Милосављевић (1919-2018) и Ратислава Загорчић (1914-1982). Поред њих, у згради су становали новинар дневног листа Политике Василије Васа Јакшић (1913-1984) и грађевински инжењер Славко Ђорђевић (1926-?). [3] [4]
Исте године, у приземљу зграде почела је са радом Прва модерна галерија у Београду, [5] данас позната као Салон Музеја савремене уметности, који у овом простору постоји више од педесет година, где се излажу дела најзначајнијих југословенских, српских и светских уметника.[6]
У јуну 2018. године Влада Републике Србије прогласила је Зграду са сликарским атељеима и галеријом Салона Музеја савремене уметности у Београду за споменик културе Србије.[7]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Горан В. Анђелковић. »Дом београдских уметника у Париској улици 14«. Годишњак града Београда, LXV (2018), стр. 97.
- ^ Goran V. Anđelković. Specifičnosti in pomen tlorisne zasnove večstanovanjske arhitekture modernizma v obdobju 1950-1973 v Beogradu, Ljubljani in Zagrebu. Doktorska disertacija, FA UL, 2018, str. 98-100.
- ^ Горан В. Анђелковић. »Дом београдских уметника у Париској улици 14«. Годишњак града Београда, LXV (2018), стр. 100
- ^ Goran V. Anđelković. Specifičnosti in pomen tlorisne zasnove večstanovanjske arhitekture modernizma v obdobju 1950-1973 v Beogradu, Ljubljani in Zagrebu. Doktorska disertacija, FA UL, 2018, str. 211 in 233
- ^ Горан В. Анђелковић. »Прва модерна галерија у Београду«. Политика, 26.12.2017, стр. 25
- ^ „Три нова споменика културе у Београду”. beogradskonasledje.rs. Приступљено 13. 8. 2019.
- ^ „Службени гласник РС", број 50 од 29. јуна 2018.”. pravno-informacion-sistem.rs. Приступљено 13. 8. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Зграда у Париској 14
- Документациони досије: Стамбена зграда са изложбеном галеријом Музеја савремене уметности
- Зграда за уметнике
- Кућа за сликаре
- Прва модерна галерија у Београду
- Дом београдских уметника у Париској улици 14
- Прилог проучавању Дома београдских уметника у Париској улици 14