Пређи на садржај

Данијел Пиксијадес

С Википедије, слободне енциклопедије
Данијел Пиксијадес
Данијел Пиксијадес, 1960. године
Лични подаци
Датум рођења(1931-07-05)5. јул 1931.
Место рођењаКисач, Краљевина Југославија
Датум смрти30. март 2024.(2024-03-30) (92 год.)
Место смртиТандер Беј, Канада
ОбразовањеНаставничка школа у Сомбору
Породица
СупружникСмиљана Пиксијадес, књижевни преводилац
Књижевни рад
Период1950–2024.
Најважнија делаКа срцу земље, Првијенци и остаци, Свечаност воде

Данијел Пиксијадес (слч. Daniel Pixiades; Кисач, 5. јул 1931 — Тандер Беј, 30. март 2024)[1][2] био је југословенски и српски песник словачког порекла. Аутор је збирки поезије на словачком, српском и хрватском језику, а превођен је на многе светске језике. Члан Удружења књижевника Србије, Словачке, Војводине и Црне Горе.[3]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Данијел Пиксијадес је рођен 5. јула 1931. године у месту Кисач у Војводини. Завршио је наставничку школу у Сомбору 1950. Радио је као наставник у Селеушу, Великом Средишту, Кулпину, Сремским Карловцима, Старом Бару и Сутомору. Радио је годину дана у Угоститељској комори у Новом Саду. Крајем септембра 1974. године са породицом се преселио у Канаду.[1] Живео је у Тандер Беју, у Онтариу, Канада.[4]

Књижевни рад

[уреди | уреди извор]

Пиксијадес је сарађивао са чехословачким новинама „Ljudove zvesći“ и волонтерски радио на месној југословенској радиостаници.

У Канади је у почетку био сарадник, а потом уредник новина „Наше новине“ (1977-1988), око којих су се окупљали многи песници из Канаде и целог света. У тим новинама је Пиксијадес објављивао песме, приче, есеје и чланке[5].

Био је члан Удружења „Десанка Максимовић“.

Како је живео у бившој Југославији, Пиксијадес је писао песме на матерњем словачком и српскохрватском језику. Оне су штампане у часописима, зборницима и антологијама[6].

Члан је Удружења књижевника Словачке, Србије, Војводине и Црне Горе. Почасни је члан Удружења песника „Нови поглед“ у Санкт-Петербургу, Русија.

Павел Мучаји, Данијел Пиксијадес, Михал Бабинка и Јурај Тушиак

Стваралаштво

[уреди | уреди извор]

Пиксијадес је објединио поезију објављену на српском језику у Југославији са поезијом објављеном у Канади у збирци песама „Biti Izvan“ (1976). Књига је објављена у издаваштву „Култура“ у Бачком Петровцу. Исти издавач је објавио још две збирке песама Пиксијадеса на српском језику: „Ka srcu zemlje“ (2005) и „Odasvud sjever“ (2006)[7].

У 2021. години у Санкт-Петербургу се појавила књига „Празник воде“ у преводу на руски језик[8] књижевника и преводиоца Владимира Бабошина[9]. У 2021. години у Белорусији је објављена књига „У част траве“[10] у преводу на белоруски језик Дајане Лазаревић[11].

Збирке поезије на словачком језику

[уреди | уреди извор]
  • Vlny kotvy vlny – Talasi sidra talasi „Obzor“, Novi Sad, 1974.
  • Úlet za srdcom – Uzlet za srcem, SVC, Bačsky Petrovec, 2011.
  • Zbrazdene nebo – Poorano nebo, SVC, Bačsky Petrovec, 2014.
  • Toky – Tokovi, SVC, 2016.
  • Klaniam sa trsu – Klanjam se mladicama, SVC, 2017.
  • Kaleidoskop, SVC, 2017.
  • Zápisky Bez poradia – Zapisi bez redosleda (першая кніга ўспамінаў), Artprint, Novi Sad, 2018.

Збирке поезије за децу на словачком језику

[уреди | уреди извор]
  • Morska Riša – Morsko carstvo, SVC, 2009.
  • Slávnosť – Svečanost, SVC, 2017.
  • Slneční pútnici – Sunčani putnici, SVC, 2017.
  • Rybka Žiara – Ribica Žiška, SVC, 2015.

Биографије на српском језику

[уреди | уреди извор]
  • Zapisi bez redosleda (druga knjiga memoara), Prometej, Novi Sad, 2015.
  • Sunčani putnici, SVC, 2018.

Збирке поезије на српском језику

[уреди | уреди извор]
  • Svečanost vode, Beograd, Alma, 2017.
  • Putokaz ka zvijezdi, Beograd, Alma, 2017.
  • Putnici na jug, Beograd, Alma, 2017.
  • Prvijenci i ostaci, Beograd, Alma, 2017.

Збирке на енглеском језику

[уреди | уреди извор]
  • Interlude-Pauza, Emerson Street Printing, Thunder Bay, 2011.
  • Road sign toward the stars – Putokaz ka zvijezdi, LULU Press, 2017.
  • Celebration of water – Proslava voda, LULU Press, 2017.
  • Road sign toward the star – Putokaz ka zvijezdi, AMAZON, 2019.
  • Celebration of water – Proslava voda, AMAZON, 2019.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 634. 
  2. ^ Pucovská, Katarína (30. 3. 2024). „IN MEMORIAM – Daniel Pixiades”. kulpin.net. Приступљено 31. 3. 2024. 
  3. ^ „Danijel Piksjades”. Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka. Приступљено 11. 12. 2021. 
  4. ^ „Daniel Pixiades”. Kulpin. Приступљено 11. 12. 2021. 
  5. ^ Пиксијадес, Данијел (2017). Свечаност воде. Београд: Алма. 
  6. ^ Пиксијадес, Данијел (2017). Путоказ ка звијезди. Београд: Алма. 
  7. ^ Pucovská, Katarína. „Daniel Pixiades – deväťdesiatka v rodisku”. Kulpin. Приступљено 11. 12. 2021. 
  8. ^ Бабошин, Владимир. „"Празник воде" - поезија Данијела Пиксијадеса у преводу Владимира Бабошина”. Наука и Култура. Приступљено 11. 12. 2021. 
  9. ^ Пиксиадес, Даниел (2021). Празднество воды. Санкт-Петербург: СП. 
  10. ^ Лазаревић, Дајана. „Богате песничке слике и емоционална вртешка „У част траве“ Данијела Пиксијадеса”. АСоглас. АСоглас. Приступљено 11. 12. 2021. 
  11. ^ Піксіядас, Даніэль (2021). У гонар травы. Мінск - Бялград - Тандэр Бэй: АПС. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ka srcu zemlje / Danijel Piksijades. – Bački Petrovac : Kultura, 2005 (Bački Petrovac : Kultura).
  • Prvijenci i ostaci / Danijel Piksijades. – Beograd : Алма, 2017 (Mladenovac : Presing).
  • Interlude / Daniel Piksiades ; [translator Smiljana Piksiades]. – [Ontario] : D. Piksiades, 2011.
  • Svečanost vode / Danijel Piksijades. – Beograd : Алма, 2017 (Mladenovac : Presing).
  • Toky / Daniel Pixiades ; [zo srbčiny preložila Katarína Pucovská]. – Báčsky Petrovec : Slovenské vydavateĺské centrum, 2016 (Kysáč : Grafoffice).
  • Putnici na jug / Danijel Piksijades. – Beograd : Алма, 2017 (Mladenovac : Presing).
  • Putokaz ka zvijezdi / Danijel Piksijades. – Beograd : Алма, 2017 (Mladenovac : Presing).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Данијел_Пиксијадес&oldid=28570561”