Дања Антоновић
 | Овом чланку је знатно допринела особа која вероватно има блиске везе са самом темом. |
 | Овај чланак или један његов део садржи ласичји говор, празне фразе често праћене пристрасношћу или неодређеним тврдњама. Такве тврдње треба или разјаснити или уклонити. Расправу можете покренути на страници за разговор. |
| Дања Антоновић | |
|---|---|
 Антоновић 2021. | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Даница Антоновић |
| Датум рођења | 6. септембар 1944. |
| Место рођења | Бела Вода, СР Србија, СФР Југославија |
Даница Антоновић (Бела Вода, Крушевац, 6. септембар 1944) српска је новинарка. Ауторка је књига, монодрама, ТВ репортажа, сценарија, организаторка је културних манифестација и изложби широм Немачке. Режисерка је документарних филмова као и асистенткиња режије. Интервјуисала је многе знамените личности.
Биографија
[уреди | уреди извор]Школовање
[уреди | уреди извор]Матурирала је 1962. године у Београду радом „Сартр и Ками: егзистенцијализам” и разлике под менторством Николе Милошевића. Након тога, отишла је у Франкфурт где је завршила Студије филозофије и лингвистике 1965. године.[1]
У Лондону 1968. године завршила је студије енглеског језика, а 1969. у Милану студије италијанског језика. Већ наредне, 1970. године, волонтирала је у Бечу за компанију Канадска радиодифузна корпорација Одсек за Јужну Европу под менторством Чарлса Васермана (Charles Wassermann).
Године 1971. у Минхену стекла је диплому немачке новинарске школе: Deutsche Journalistenschule, чији су оснивачи: Süddeutsche Zeitung, Frankfurter Allgemeine Zeitung, ARD, ZDF, немачки јавни сервис и ТВ програми.[2]
Професионални рад
[уреди | уреди извор]Од 1972. до 1995. године у Келну и Хамбургу радила је као уредник, репортер, водитељ емисија за Југословене у немачким радио станицама Westdeutscher Rundfunk и Deutsche Welle.
Од 1975. до 2000. године у Хамбургу радила је као уредник и репортер на ЗДФ-у, Другом Програму немачког јавног сервиса.
Године 1997. у Хамбургу основала је продуцентску кућу: Danja Antonovic Filmproduktion.
Од 5. октобра 2000. године из Београда пише ауторске чланке у водећим немачким недељницима: Stern, Die Woche о догађајима у Београду.
Од 2006. до 2023. године је била дописник за немачке медије из Београда за подручје Балкана, а у оквиру немачке асоцијације иностраних дописника Weltreporter[1]
Штампани медији (1972 – 2021)
[уреди | уреди извор]Дања Антоновић је у периоду од 1972. до 2021. године остварила сарадњу са водећим немачким новинама и недељницима где је писала:
Ауторске чланке у: Stern, Geo, Art , Brigitte Woman, die Zeit,[3] Die Woche, Frankfurter Allgemeine Zeitung.
Неки од њених најзначајнијих интервјуа су били са Дариом Фо, Чарлсом Буковским, Ерихом Фридом, Артуром Пеном, Дастином Хофманом, Доналдом Сатерлендом и др).[1]
У штампаним медијима, окосница Дањиних истраживања су култура, филм, социолошке појаве, југословенско културно поднебље и немачка политика према странцима.
У штампаном облику објављивала је интервјуе са Бором Ћосићем, Слободаном Шнајдером, Бором Шајтинцем итд. за Време. НИН и Статус.[4]
Телевизија (1975 – 2000)
[уреди | уреди извор]Дања Антоновић је правила ТВ репортаже из Немачке, Југославије, Бугарске, Албаније, Данске, Холандије за емисије ЗДФ-а (Auslandsjournal, Aspekte).
Била је водитељка емисија за странце на ЗДФ-у.[1]
Дања Антоновић је режирала и документарне филмове у трајању од 45 минута:
- „Lange Reihe, Eine Straße in Hamburg“, 1990,
- „Asien liegt am Hauptbahnhof“, 1991,
- „Serbische slava, ein Nationalfest“, 1987.
Филм
[уреди | уреди извор]- Године 1975. у Франкфурту ради као асистент режије у филму Богдана Жижића: „Не нагињи се ван“;
- Године 1977. у Есену као асистент режије ради у филму Дучиа Тесариа „Пета заповест“ (Das Fünfte Gebot);
- Године 1987. у Хамбургу Дања Антоновић је коаутор документарног филма: „Habibe“;
- Године 1990. у Хамбургу пише сценарио за документарни филм „Ein Koffer voller Erinnerungen“ породичну сагу о првом италијанском ресторану у Хамбургу, старом 100 година.
- Године 1997. у Хамбургу пише сценарио за документарни филм „Auf der Suche nach den alten Freunden“ – ("У потрази за старим пријатељима у вихору балканских ратова"), награђен у Хамбургу са 200 000 немачких марака;
- Године 2006. пише сценарио: „Donauschwaben“ о Подунавским Швабама.
Радио
[уреди | уреди извор]- За радио је написала:„Гастарбајтерске приче“, 10 монодрама, од по 10 минута, за келнски радио Westdeutscher Rundfunk.
- Такође је написала потресну монодраму о судбини једне Југословенке у Берлину под именом: „Међу нама је био рат“ за Радио Београд у трајању 45 мин. Режију је урадио Бода Марковић, а главну улогу одиграла Мира Бањац.
Комуникација
[уреди | уреди извор]Током своје каријере, Дања Антоновић је била члан жирија Филмског фестивала у Келну, члан гремија Филмске куће Хамбург за доделу субвенција филмским радницима, организатор кутурне манифестације у Хамбургу „Literatrubel“, организатор изложбе Хамбуршког Ликовног удружења. Такође је била и водитељка разговора са писцима у оквиру Берлинског фестивала литературе.
Књиге
[уреди | уреди извор]Више од десет година у континуитету актуализује своје ауторско дело - туристички водич "Montenegro" издавачке куће Марко Поло.
Коаутор је дела „Fremd in der Fremde“ ("Стран(ац) у иностранству") издавача: Der Spiegel-Verlag у Хамбургу.
Коауторка је књиге „St. Georg in Hamburg“, издавача: Verlag Christiansen у Хамбургу.
Ауторство дели и у књигама Weltreporter-a, заједно са дописницима из целог света у разним издавачким предузећима. Наслови тих дела су: "Weltmachtwasser", "Utopie", "Unabhängigkeit", "Flucht", "Mauern", "Klimahelden" (2021).[2]
Дања Антоновић живи у Београду и чланица је и сарадница Адлигата.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Стефановић, Мирослав. „Сведок догађаја и људских патњи”. Магазин, Политикин додатак: 24—25.
- ^ а б development, Claudia Berg-design & web. „Danja Antonović”. WELTREPORTER.NET (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-03.
- ^ „ZEIT ONLINE | Lesen Sie zeit.de mit Werbung oder im PUR-Abo. Sie haben die Wahl.”. www.zeit.de. Архивирано из оригинала 03. 07. 2023. г. Приступљено 2023-07-03.
- ^ Шнајдер, Слободан; Антоновић, Дања (2004). „Књиговодство смрти”. НИН. 2777: 44—46.