Дворац Белимарковића у Врњачкој Бањи
Дворац Белимарковића | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Врњачка Бања |
Општина | Врњачка Бања |
Држава | Србија |
Врста споменика | Непокретно културно добро |
Време настанка | 1882-1887 |
Тип културног добра | Културно добро од великог значаја |
Власник | Република Србија |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Краљево |
www |
Дворац Белимарковића је изграђен између 1882. и 1887. године, у Врњачкој Бањи према идејном решењу генераловог сестрића, грађевинског инжињера Павла Денића, уз пројекат и надгледање бечког архитекте Винтера и изграђен је за генерала Јована Белимарковића министра краља Милана Обреновића и намесника малолетног краља Александра Обреновића. Дворац данас представља културно добро од великог значаја и поред врњачке цркве је најстарији објекат у Врњачкој бањи.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Дворац је изграђен између 1882. и 1889. године, подигнут је изнад границе ондашњег бањског рејона, на падини изнад извора топле воде.[1]
До седамдесетих година прошлог века у њему су живели наследници генерала Белимарковића, након чега је откупљен и категорисан као културно добро.[2]
Изглед дворца
[уреди | уреди извор]Раскошно здање Белимарковића је изведено по узору на пољске виле северне Италије, у духу романтичарског историзма, са ренесансним елементима. Хоризонтална подела зидног платна је наглашена, заједно са истакнутом атиком централног ризалита. Лакоћа и транспарентност површине главне фасаде на првом спрату, је постигнута постављањем широког, архитравно завршеног трема, са четири витка стуба која носе терасу другог спрата. Дворац краси и двокрако степениште које води на трем првог спрата. Сви отвори у приземљу су лучно, а они на првом и другом спрату архитравно завршени. Може се приметити романтичарско надахнуће, применом романичког назубљеног завршетка бочних ризалита – кула. За градњу је коришћен бели мермер, из Белимарковићевог мајдана, под планином Гоч.[1]
Реконструкција
[уреди | уреди извор]Седамдесетих година вршени су конзерваторско-рестаураторски радови на објекту, после чега је у дворцу смештен Завичајни музеј комплексног типа, под називом Замак културе.[3]
Данас Завичајни музеј има археолошку, етнографску, историјску, уметничку и природњачку збирку, а поседује и Спомен собу генерала Белимарковића, где се чува део оригиналног намештаја, фотографије, лични предмети и документација.
Галерија
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Дворац Белимарковића — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- ^ „Врњачка бања”.
- ^ http://srbija.superodmor.rs Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2014) приступљено 25. 6. 2014. године