Делминиј — Википедија

Делминиј (лат. Delminium) је антички локалитет код Дувна на Дувањском пољу.

У почетку је био управно седиште илирског племена Делмати, по којима је касније добила име Далмација. Налазио се у близини потоњег римског насеља, или на Либу или на Градини код Гаја. Године 156. п. н. е. нашао се под опсадом Римљана предвођених Гајом Марцијем Фигулом; годину дана касније заузео га Публије Корнелије Сципион Назика, његова утврђења су порушена, а околна земља претворена је у пашњак за испашу оваца.^[1]

Касније римско насеље, како је престала потреба за утврђењима, преместило се са брежуљка у долину, па је територијом Делмата администрирано из Салоне на обали.^[2] Римски Делминиј, који је вероватно основан за време Августа, опстао је кроз 6. век када се помиње као седиште епископије за време папе Гргура. За време Хадријана домаће становништво је први пут добило римско грађанско право. Мада никада није повратио значај какав је имао за време Илира, римски Делминиј је вероватно постао центар земљорадње у долини.

Налази са локалитета налазе се у Земаљском музеју у Сарајеву.

Референце

[уреди | уреди извор]

^ App. Ill. 11; Florus. 2.25; Frontin. pp. 3.6.2; Strab. 7.5.5
^ Plin. HN 3.142

Теме везане за Илире

Антички Илири

Племена	Списак античких илирских народа и племена Списак антички племена у Илирији Албани Ардијејци Аутаријати Балајити Даорси Дарданци Галабри Тунати Пеонци Енхелејци Мезеји Наренси Сардити Далмати Јаподи Грабејци Тауланти Амантини Деситијати Бреуци Асеријати Грабејци Варцијани Атинтани Фригијци Боји Дауни Латобики Скордисци Диндари Келегери Варцијани Либурни
Владари, краљеви и краљице	Илирски владари Галаурус 7. век п. н. е. Сирас 423.–393. п. н. е. Бардил 385.-358. п. н. е. Грабос 358.-344. п. н. е. Керија 344./343. п. н. е. Плеврат I 344.- Клеит 356.–335. п. н. е. Глаукија 317.-303. п. н. е. Бардил II 295.–290. п. н. е. Монун I 300.-280. п. н. е. Митил 270.–231. п. н. е. Лонгар 231.– 206. п. н. е. Плеврат II 260. п. н. е.- 250. п. н. е. Агрон 250.-230. п. н. е. Тритеута 230.–219. п. н. е. Пинеј 230.-217. п. н. е. Теута 230.-217. п. н. е. Деметрије Хварски 222–219. п. н. е. Скердиледа 212.-206. п. н. е. Плеврат III 205.–181. п. н. е. Епулон 181.–177. п. н. е. Генције 180–168. п. н. е. Балајос 190-175/168. п. н. е. Етута 169.–168. п. н. е. Батон Бреучки 6. - 9. п. н. е. Батон Дезидијат 6.-9.
Политички субјекти	Енхелејско краљевство Краљевина Дарданија Пеонија
Градови и насеља	Даорсон Десило Хедум Кастелум Билис Скадар Ризинијум Даманстион Делминиј Димале Албанополис Орија Петра Салвија Чина Метеон Басанија Епикарија Уђенто Ардуба
Илири у римским провинцијама	Провинција Илирик Префектура Илирик Провинција Далмација Панонија Доња Панонија Горња Панонија Провинција Македонија Дијецеза Панонија Панонија Прима Панонија Секунда Панонија Савија Дијецеза Дакија Дијецеза Македонија Епир нова Сирмијум
Уметност и занатство (култура)	Даунијанска стела Солетска мапа Монтесараценска жена Даунијска керамика Десилска керамика Месапијска керамика Пеукетска керамика Деволитска керамика Вачка ситула Требеништке маске Илирска одјећа Илирска фибула Свечани брош Илирске кованице Вачка копча Градиштанска копча
Религија и митологија	Илирска митологија
Ратовање	Илирски ратови Александров балкански поход Батонов устанак Десилско бродоградилиште Сика Сибуна Илирски шлем
Језик	Илирски језици Месапски језик
Остало	Порекло Срба Историја Балканског полуострва Преисторија југоисточне Европе

Име и идентитет
у савременом добу