Енхелејци — Википедија

Енхелејци (лат. Encheleae) су илирско племе је живјело на подручју Бока которске, у данашњој Црној Гори, као и источно од овог залива, све до града Драча, у данашњој Албанији^[1].

Земља Енхелејаца (Енхилејаца) се помиње у античким митовима везаним за Кадмоса и Хармонију, досељеника из грчке Тебе^[2]. Кадмосов син је по миту имао име Илириос, епоним старих Илира, којима је Кадмос завладао. По једном фрагменту Филона, који наводи Стефан Византинац, Кадмос је дошао међу Енхелејце, у град Будву, на воловским колима, да би им (по податку Аполодора) помогао у рату против Илира („Illyri proprie dicti") који су живјели источно од Неретве, а чије је име касније пренијето на низ других племена као скупни назив.

Назив Енхелејаца доводи се у везу са грчком ријечју за јегуљу и указује на значај култа змије код Илира. Остатак старих паганских култова, везаних за илирску традицију задржао се у приморју Црне Горе, у смислу да је гријех убити змијоликог гуштера — блавора, који као заштитник сваке куће живи под прагом.

Референце

[уреди | уреди извор]

^ Wilkes 1992
^ The Cambridge ancient history. I. E. S. Edwards, C. J. Gadd, N. G. L. Hammond, John Boardman, David M. Lewis, F. W. Walbank, A. E. Astin, J. A. Crook, A. W. Lintott, Elizabeth Rawson, Alan K. Bowman, Edward Champlin, Peter Garnsey, Dominic Rathbone, Averil Cameron, Bryan Ward-Perkins, Michael Whitby, Edmond Sollberger, Cambridge University Press (Third edition изд.). Cambridge [England]. 1970. ISBN 0-521-85073-8. OCLC 121060.

Литература

[уреди | уреди извор]

Wilkes, J. J. (1992). The Illyrians. Cambridge, Mass., USA: B. Blackwell. ISBN 0-631-14671-7. OCLC 23689275.

Види још

[уреди | уреди извор]

Теме везане за Илире

Антички Илири

Племена	Списак античких илирских народа и племена Списак антички племена у Илирији Албани Ардијејци Аутаријати Балајити Даорси Дарданци Галабри Тунати Пеонци Енхелејци Мезеји Наренси Сардити Далмати Јаподи Грабејци Тауланти Амантини Деситијати Бреуци Асеријати Грабејци Варцијани Атинтани Фригијци Боји Дауни Латобики Скордисци Диндари Келегери Варцијани Либурни
Владари, краљеви и краљице	Илирски владари Галаурус 7. век п. н. е. Сирас 423.–393. п. н. е. Бардил 385.-358. п. н. е. Грабос 358.-344. п. н. е. Керија 344./343. п. н. е. Плеврат I 344.- Клеит 356.–335. п. н. е. Глаукија 317.-303. п. н. е. Бардил II 295.–290. п. н. е. Монун I 300.-280. п. н. е. Митил 270.–231. п. н. е. Лонгар 231.– 206. п. н. е. Плеврат II 260. п. н. е.- 250. п. н. е. Агрон 250.-230. п. н. е. Тритеута 230.–219. п. н. е. Пинеј 230.-217. п. н. е. Теута 230.-217. п. н. е. Деметрије Хварски 222–219. п. н. е. Скердиледа 212.-206. п. н. е. Плеврат III 205.–181. п. н. е. Епулон 181.–177. п. н. е. Генције 180–168. п. н. е. Балајос 190-175/168. п. н. е. Етута 169.–168. п. н. е. Батон Бреучки 6. - 9. п. н. е. Батон Дезидијат 6.-9.
Политички субјекти	Енхелејско краљевство Краљевина Дарданија Пеонија
Градови и насеља	Даорсон Десило Хедум Кастелум Билис Скадар Ризинијум Даманстион Делминиј Димале Албанополис Орија Петра Салвија Чина Метеон Басанија Епикарија Уђенто Ардуба
Илири у римским провинцијама	Провинција Илирик Префектура Илирик Провинција Далмација Панонија Доња Панонија Горња Панонија Провинција Македонија Дијецеза Панонија Панонија Прима Панонија Секунда Панонија Савија Дијецеза Дакија Дијецеза Македонија Епир нова Сирмијум
Уметност и занатство (култура)	Даунијанска стела Солетска мапа Монтесараценска жена Даунијска керамика Десилска керамика Месапијска керамика Пеукетска керамика Деволитска керамика Вачка ситула Требеништке маске Илирска одјећа Илирска фибула Свечани брош Илирске кованице Вачка копча Градиштанска копча
Религија и митологија	Илирска митологија
Ратовање	Илирски ратови Александров балкански поход Батонов устанак Десилско бродоградилиште Сика Сибуна Илирски шлем
Језик	Илирски језици Месапски језик
Остало	Порекло Срба Историја Балканског полуострва Преисторија југоисточне Европе

Име и идентитет
у савременом добу