Дечански летопис
Дечански летопис је рукописна хроника на рашком писму (рашки jезик) написана у другој половини 15. века у манастиру Високи Дечани. Сачуван у рукопису из 1595. године.[1][2]
Година када је хроника састављена није позната, али може се претпоставити да је то била у време Мехмеда Освајача и да је из корпуса књига са причом о престанку моштију Jована Рилског у манастиру Рила („О преносу моштију Јована Рилског“), чији је аутор Владислав Граматик.[3]
Преписац из 1595. године је не само да је једноставно преписао, већ и интерпретирао оригинални текст.[4] Занимљива је чињеница — Буквар Саве Инока Дечанца објављен је и штампан 20. маја 1597. године у штампарији „Ђулијано Рампацети” у Венецији. С почетком дугог рата. [5]
Дечанска хроника је једини извор низа чињеница, као што су:
- Битка на Ровинама[6]
- Ђурађ Смедеревац срушио је Ђурађ Кастриот Скендербег на улазу у Трајанову капију 1444. године[7];
- словенског имена Шапца — Заслон[8].
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Kaimakamova, Miliana; Salamon, Maciej (2007). Byzantium, new peoples, new powers: the Byzantino-Slav contact zone, from the ninth to the fifteenth century. Towarzystwo Wydawnicze "Historia Iagellonica". стр. 287. ISBN 978-83-88737-83-1. „It is worth noting the information from the so-called Decani chronicle written, as it appears, in the second half of the 15th century.”
- ^ Дечански летопис (наслов оригинала "Дечанская Летопись") је историја српског народа састављена из бројних извора доступним приређивачу чији се списак налази на самом почетку овог дела. Названа је "дечански" јер је у то време у манастиру Дечани живела руска монашка обитељ са Свете Горе, из хиландарске келије Светог Јована Златоустог, који су и издавачи ове књиге. Издање је на руском језику, штампано у Петрограду 1908. године.
- ^ РАЗКАЗ ЗА ПРЕНАСЯНЕ НА МОЩИТЕ НА ИВАН РИЛСКИ В РИЛСКИЯ МАНАСТИР
- ^ Starinar. 1909. стр. 134. „Кад је пак прешисивач Дечанског летописа са старијег рукописа једном напустио прави задатак прешисивачев , па се латио тумачења догађаја , који је раније био само констатован , није се задржао на простом довођењу у везу ...”
- ^ Скида се вео тајне са „Првог српског буквара”
- ^ Ђурић, Иван (1984). Сумрак Византије: време Јована VIII Палеолога (1392–1448). Народна књига. стр. 78. „У Дечанском летопису је, уз вест о боју на Ровинама, забележено како су тамо погинули Марко Краљевић и Константин Драгаш.”.
- ^ Tadeusz Stanisław Grabowski (1923). Полша, Бѫлгария и славянството. Придворна печатница. стр. 41. „Най-после има в сръбските летописи едно интересно известие, което представя отзвук за участието на Георгя Бранкович в боя пред Момина-Клисура. В Дечанския летопис под датата 1444 стои: „И побеже Скендер-бег и разби јего деспоть кодь Момини Клисури завоми турски кьзь дербендь подле Татар-Пазрджика"”.
- ^ Зборник радова Географског института „Јован Цвијић“ САНУ 61(1) (83–103) Оригинални научни рад УДК: 911.3(−06), ГЕНЕЗА ГРАДА И ПОРЕКЛО ИМЕНА ШАПЦА, види и Београдска гора.
