Димитрије Дорословачки
| Димитрије Дорословачки | |
|---|---|
 Др Димитрије Дорословачки | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 8. новембар 1881. |
| Место рођења | Стари Бечеј |
| Датум смрти | 19. септембар 1936. (54 год.) |
| Место смрти | Београд, Југославија |
| Војна каријера | |
| Чин | санитетски мајор |
| Учешће у ратовима | Први светски рат |
Димитрије Дорословачки (Стари Бечеј, 8. новембар 1881 — Београд, 19. септембар 1936) био је српски лекар, учесник Првог светског рата, санитетски мајор.
Биографија
[уреди | уреди извор]Димитрије Дорословачки рођен је у Старом Бечеју 8. новембра 1881. године.[1] Основну школу и гимназију завршио је у Новом Саду. За време школовања у Новом Саду, организовао је отпор наших људи против Аустроугарске власти. Након заршене средње школе отишао је у Пешту на студије медицине. У Пешти, заједно са Јашом Томићем и осталим друговима радио у омладинско патриотском друштву Застава, где је писао текстове. Током анкесионе кризе 1908. године, чамцем преко Саве бежи у Србију. Постаје српски држављанин и почиње да ради као лекарски помоћник у болници.
Први светски рат
[уреди | уреди извор]Почетком Првог светског рата радио је као лекарски помоћник у нашим завојиштима и болницама у Лозници, Ваљеву и Параћину.[1] У Параћину је оболео од пегавца, али је успео да се излечи. Дорословачки се заједно са српском војском повлачи преко Албаније крајем 1915. године. Све време током Албанске голготе пазио је и лечио рањенике. У Вучитрну му је службено наређено да преда болницу, болеснике и рањенике Бугарској војсци. Остаје у ропству, где је чувао неговао рањенике.
Живот и каријера
[уреди | уреди извор]После рата био је један од првих који се вратио у отаџбину. Одмах је наставио рад у Књажевачкој војној болници. Чим су се прилике у земљи стабилизовале почиње са радом у Пастеровом заводу у Новом Саду, али га убрзо напушта на позив сомборских грађана.[1] Активно је почео да се бави политиком. Кандидовао се за општинско веће грађана Сомбора, где је изабран за заменика градоначелника. Међутим, љубав према докторској струци је била јача. Напушта политику, и завршава студије медицине. Након завршених студија, враћа се у Нови Бечеј где је радио као лекар. Међутим, 6. септембра 1925. године поново ступа у војну службу, у редове војног санитета и као активни војни официр са службом и Новом Саду и Сарајеву. Чин санитетског поручника добија 27. априла 1927. године.[2] За лекара 10. Пешадијског пука Таковског постављен је 13. маја 1927. године.[3] Недуго затим, 1. августа 1927. године постављен је за управника Суботичке привремене војне болнице,[4] а крајем године добија и чин санитетског капетана II класе. У чин санитетског капетана I класе уанапређен је 17. децембра 1928. године.[5] Крајем фабруара 1931. године унапређен је у чин санитетског мајора.[6] На предлог Министра војске и морнарице Димитрије Дорословачки постављен је 31. октобара 1934. године за референта санитета команде Потијске дивизијске области.[7] Са ове дужности одлази у пензију.
Санитетски мајор Димитрије Дорословачаки умро је 19. септембра 1936. године у Београду.[8]
За свој рад награђен је Југословенском круном IV степена.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Некролог”. Војно санитетски гласник. година VIII, број 3, 1936. година: 683.
- ^ Службени војни лист, година 46, број 18, Београд, 30. април 1927. године, стр. 829-830.
- ^ Службени војни лист, година 46, број 20, Београд, 14. мај 1927. године, стр. 905-906.
- ^ Службени војни лист, година 46, број 31, Београд, 2. август 1927. године, стр. 1461-1462.
- ^ Службени војни лист, година 47, број 55, Београд, 17. децембар 1927. године, стр. 2267-2268.
- ^ Службени војни лист, година 50, број 11, Београд, 17. март 1931. године, стр. 465-466.
- ^ Службени војни лист, година 53, број 44, Београд, 5. новембар 1934. године, стр. 1667-1668.
- ^ Службени војни лист, година 55, број 36, Београд, 1. октобар 1936. године, стр. 2051-2052.