Династија Љао
Историја Кине | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
АНТИКА | |||||||
Неолит c. 8500 – c. 2070 п. н. е. | |||||||
Династија Сја c. 2070 – c. 1600 п. н. е. | |||||||
Династија Шанг c. 1600 – c. 1046 п. н. е. | |||||||
Династија Џоу c. 1046 – 256 п. н. е. | |||||||
Западни Џоу | |||||||
Источни Џоу | |||||||
Пролеће и Јесен | |||||||
Зараћене државе | |||||||
ЦАРСТВО | |||||||
Династија Ћин 221–206 п. н. е. | |||||||
Династија Хан 206 п. н. е. – 220 н. е. | |||||||
Западни Хан | |||||||
Династија Син | |||||||
Источни Хан | |||||||
Три краљевства 220–280 | |||||||
Веј, Шу и Ву | |||||||
Династија Ђин 265–420 | |||||||
Западни Ђин | |||||||
Источни Ђин | Шеснаест краљевстава | ||||||
Јужне и Сјеверне династије 420–589 | |||||||
Династија Суеј 581–618 | |||||||
Династија Танг 618–907 | |||||||
(Друга Џоу династија 690–705) | |||||||
Пет династија и десет краљевстава 907–960 |
Династија Љао 907–1125 | ||||||
Династија Сунг 960–1279 |
|||||||
Северни Сунг | Западни Сја | ||||||
Јужни Сунг | Ђин | ||||||
Династија Јуан 1271–1368 | |||||||
Династија Минг 1368–1644 | |||||||
Династија Ћинг 1644–1911 | |||||||
САВРЕМЕНО ДОБА | |||||||
Република Кина 1912–1949 | |||||||
Народна Република Кина 1949–садашњост |
Република Кина (Тајван) 1949–садашњост | ||||||
Династија Љао (кинески језик: 遼朝, традиционално кинеско писмо:辽朝);[1] такође позната и као Китанско Царство (кинески: 契丹國, Qìdān Guó; китански: Mos diau-d kitai huldʒi gur),[2] била је држава у источној Азији која је као царство владала Монголијом, као и деловима данашњег Казахстана, руског Далеког истока и северне Кине између 907.[3][4] и 1125. Основао ју је китански велики кан Таи-цу у време колапса кинеске царске династије Танг.
Династија је настала из консолидације моц́и међу Киданима у 8. веку и њихових експанзионистичких кампања у другој половини 9. века. На крају је поглавар Jила, Абаођи, постао вођа Китана и прогласио династичку државу у кинеском стилу 916. Династија Љао је покренула више војних кампања против суседних држава и народа, укључујуц́и Кумо Си, Шивеј, Татаре, Зубу, Конгирад, Балхој , Корјо, Каснији Танг и династија Сунг. Њена освајања обухватају шеснаест префектура (укључујуц́и данашњи Пекинг и део Хебеја) подстицањем прокси рата који је довео до колапса каснијег Танга (923–936). Године 1004, династија Љао је покренула експедицију против династије Северни Сунг. Након тешких борби и великих жртава између два царства, стране су склопиле Чањуански споразум. Кроз споразум, династија Љао је приморала Северни Сунг да их призна као пандане и најавила еру мира и стабилности између две силе која је трајала око 120 година. То је била прва држава која је контролисала читаву Манџурију.[5]
Љао Царство је уништила династија Ђин 1125 године. Делови китанског народа под водством Јели Дашија су пребегли и основали династију Западни Сја, такође познату и као Кара-Китански Канат. Она је стекла значајан утицај на Централну Азију и одржала се све до монголске инвазије под Џингис Каном 1220.
Династија Љао
[уреди | уреди извор]Кинески: 辽朝 (Liáocháo)
На власти од 907. до 1125. године.
Постхумно име | Храмовно име | Лично име1 | Владарско име | Период владавине |
---|---|---|---|---|
Конвенција за навођење: храмовно име. | ||||
Цар Лије-тијен 烈天皇帝 (Liètiān huángdì) |
Таи-цу 太祖 (Tàizǔ) |
Је-ли А-бао-ђи 耶律阿保机 (Yēlǜ Ābǎojī) |
без имена Шен-ц’ (神册) Тијен-цан (天赞) Тијен-сјен (天显) |
907—916 916—922 922—926 926 |
Цар Хуи-вен 惠文皇帝 (Huìwén huángdì) |
Таи-цунг 太宗 (Tàizōng) |
Је-ли Јао-гу 耶律尧骨 (Yēlǜ Yáogǔ) |
Тијен-сјен (天显) Хуи-тунг (会同) Да-тунг (大同) |
926—938 938—947 947 |
Цар Џуанг-сјен 庄宪皇帝 (Zhuāngxiàn huángdì) |
Ш’-цунг 世宗 (Shìzōng) |
Је-ли Ву-ји 耶律兀欲 (Yēlǜ Wùyù) |
Тијен-лу (天禄) | 947—951 |
Цар Ђинг-џенг 敬正皇帝 (Jìngzhèng huángdì) |
Му-цунг 穆宗 (Mùzōng) |
Је-ли Шу-ли 耶律述律 (Yēlǜ Shùlǜ) |
Јинг-ли (应历) | 951—969 |
Цар Канг-ђинг 康靖皇帝 (Kāngjìng huángdì) |
Ђинг-цунг 景宗 (Jǐngzōng) |
Је-ли Минг-ји 耶律明扆 (Yēlǜ Míngyǐ) |
Бао-нинг (保宁) Ћијен-хенг (乾亨) |
969—979 979—982 |
Цар Сјао-сјуен 孝宣皇帝 (Xiàoxuān huángdì) |
Шенг-цунг 圣宗 (Shèngzōng) |
Је-ли Вен-шу-ну 耶律文殊奴 (Yēlǜ Wénshūnú) |
Ћијен-хенг (乾亨) Тунг-х’ (统和) Каи-таи (开泰) Таи-пинг (太平) |
982 983—1012 1012—1021 1021—1031 |
Цар Сјао-џанг 孝章皇帝 (Xiàozhāng huángdì) |
Сјинг-цунг 兴宗 (Xìngzōng) |
Је-ли Џ’-гу 耶律只骨 (Yēlǜ Zhīgǔ) |
Ђинг-фу (景福) Чунг-сји (重熙) |
1031—1032 1032—1055 |
Цар Сјао-вен 孝文皇帝 (Xiàowén huángdì) |
Дао-цунг 道宗 (Dàozōng) |
Је-ли Џа-ла 耶律查剌 (Yēlǜ Zhālà) |
Ћинг-нинг (清宁) Сјен-јунг (咸雍) Таи-канг (太康) Да-ан (大安) Шоу-чанг (寿昌) |
1055—1064 1065—1074 1075—1084 1085—1094 1095—1101 |
Цар Тијен-цуо 天祚皇帝 (Tiānzuò huángdì) |
нема | Је-ли A-гуо 耶律阿果 (Yēlǜ Āguǒ) |
Ћијен-тунг (乾统) Тијен-ћинг (天庆) Бао-да (保大) |
1101—1110 1111—1120 1121—1125 |
1. Владарска кућа династије Љао није припадала националности Хан, него данас изумрлој прото-монголској етничкој групи Китан (кин. 契丹, Qìdān) са подручја Манџурије. У табели су дата њихова китанска лична имена. Кинеска имена која су користили дата су у чланку о овој династији. |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „The State Name of the Liao Dynasty was not “Qara Khitai (Liao Khitai )”: with Presumptions of Phonetic Values of Khitai Large Script and Khitai Small Script (遼朝國號非「哈喇契丹(遼契丹)」考:兼擬契丹大字及契丹小字的音値)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 9. 2011. г. Приступљено 4. 2. 2012.
- ^ „Original Meaning of Dan gur in the Khitai Scripts: with a Discussion of the State Name of the Dongdanguo (契丹文dan gur與「東丹國」國號:兼評劉浦江「再談“東丹國”國号問題」)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 9. 2011. г. Приступљено 4. 2. 2012.
- ^ Turchin, Adams, and Hall (2006), 222.
- ^ Rein Taagepera (September 1997). "Expansion and Contraction Patterns of Large Polities: Context for Russia". International Studies Quarterly 41 (3): 475–504.
- ^ Hudson, Mark James (1999). Ruins of Identity: Ethnogenesis in the Japanese Islands. University of Hawaii Press. ISBN 978-0824821562 — преко Google Books.
Литература
[уреди | уреди извор]- Franke, Herbert; Twitchett, Denis (1994). „Introduction”. The Cambridge History of China, Volume 6, Alien Regime and Border States, 907-1368. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 1—42. ISBN 9780521243319 Проверите вредност параметра
|isbn=
: checksum (помоћ). - Gernet, Jacques (2008). A History of Chinese Civilization (2nd изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521497817.
- Johnson, Linda Cooke (2011). Women of the Conquest Dynasties. Honolulu: University of Hawai'i Press. ISBN 9780824834043.
- Kane, Daniel (2009). The Kitan Language and Script. Leiden: Brill. ISBN 9789004168299.
- Mote, Frederick W. (1999). Imperial China: 900–1800. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 9780674445154.
- Shen, Hsueh-Man (2001). „Realizing the Buddha's "Dharma" Body during the Mofa Period: A Study of Liao Buddhist Relic Deposits”. Artibus Asiae. 61 (2): 263—303. JSTOR 3249911. doi:10.2307/3249911.
- Turchin, Peter (децембар 2006). Jonathan M. Adams, Thomas D. Hall. „East-West Orientation of Historical Empires and Modern States” (PDF). Journal of World-Systems Research. 12 (2): 219—229. doi:10.5195/jwsr.2006.369. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 2. 2007. г. Приступљено 12. 8. 2010.
- Twitchett, Denis; Tietze, Klaus-Peter (1994). „The Liao”. Ур.: Franke, Herbert; Twitchett, Denis. The Cambridge History of China, Volume 6, Alien Regime and Border States, 907-1368. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 43—153.
- Wittfogel, Karl A. (1946). Feng Chia-Sheng. „History of Chinese Society Liao (907-1125)”. Transactions of the American Philosophical Society. 36: 1—752. JSTOR 1005570. doi:10.2307/1005570. Приступљено 10. 2. 2012.
- Baldick, Julian (2012). Animal and Shaman: Ancient Religions of Central Asia. NYU Press. ISBN 978-0-8147-7165-5.
- Bielenstein, Hans (2005), Diplomacy and Trade in the Chinese World, 589-1276 (на језику: енглески), BRILL, ISBN 9789047407614
- Biran, Michal (2005). The Empire of the Qara Khitai in Eurasian History: Between China and the Islamic World. Cambridge Studies in Islamic Civilization. Cambridge, England: Cambridge University Press. ISBN 0521842263.
- Chen, Yuan (2014). „Legitimation Discourse and the Theory of the Five Elements in Imperial China”. Journal of Song-Yuan Studies. 44: 325—364. S2CID 147099574. doi:10.1353/sys.2014.0000..
- Crossley, Pamela Kyle (1997). The Manchus. Cambridge, Mass.: Blackwell. ISBN 1557865604.
- Crump, James Irving (1980). Chinese Theater in the Days of Kublai Khan. Ann Arbor, MI: Center for Chinese Studies, University of Michigan. ISBN 0-89264-093-6.
- Ebrey, Patricia Buckley (1996). The Cambridge Illustrated History of China (1st pbk. изд.). Cambridge, MA: Cambridge University Press. ISBN 9780521669917.
- Fu, Lo-han (2018), Natpat and Ordo
- Gibb, H.A.R (1994), The Travels of Ibn Battuta
- Kuhn, Dieter (2009), The Age of Confucian Rule
- Marsone, Pierre (2011). La Steppe et l'Empire : la formation de la dynastie Khitan (Liao). Paris: Les Belles Lettres. ISBN 9782251381091.
- Mote, F. W. (2003), Imperial China: 900–1800, Harvard University Press, ISBN 978-0674012127
- Needham, Joseph (1986a), Science and Civilization in China: Volume 3, Mathematics and the Sciences of the Heavens and the Earth, Taipei: Caves Books
- —— (1986g), Science and Civilization in China: Volume 4, Physics and Physical Engineering, Part 1, Physics, Taipei: Caves Books
- —— (1986b), Science and Civilization in China: Volume 4, Physics and Physical Engineering, Part 2, Mechanical Engineering, Taipei: Caves Books
- —— (1986c), Science and Civilization in China: Volume 4, Physics and Physical Technology, Part 3, Civil Engineering and Nautics, Taipei: Caves Books
- —— (1986d), Science and Civilization in China: Volume 5, Chemistry and Chemical Technology, Part 1, Paper and Printing, Taipei: Caves Books
- —— (1986e), Science and Civilization in China: Volume 5, Chemistry and Chemical Technology, Part 4, Spagyrical Discovery and Invention: Apparatus, Theories and Gifts, Taipei: Caves Books
- —— (1986h), Science and Civilization in China: Volume 6, Biology and Biological Technology, Part 1, Botany, Cambridge University Press
- —— (1986f), Science & Civilisation in China, V:7: The Gunpowder Epic, Cambridge University Press, ISBN 0-521-30358-3
- Needham, Joseph (1994), Science and Civilization in China Volume 5 Part 6, Cambridge University Press
- Needham, Joseph (2008), Science & Civilisation in China Volume 5 Part 11, Cambridge University Press
- Peers, C.J. (2006), Soldiers of the Dragon: Chinese Armies 1500 BC – AD 1840, Osprey Publishing Ltd
- Peers, Chris (2013), Battles of Ancient China, Pen & Sword Military
- Shen, Hsueh-Man (2001). „Realizing the Buddha's "Dharma" Body during the Mofa Period: A Study of Liao Buddhist Relic Deposits”. Artibus Asiae. 61 (2): 263—303. JSTOR 3249911. doi:10.2307/3249911.
- Smith, Paul Jakov (2015), A Crisis in the Literati State
- Smith, Paul Jakov (децембар 2006). „Shuihu zhuan and the Military Subculture of the Northern Song, 960–1127”. Harvard Journal of Asiatic Studies. 66 (2): 363—422. JSTOR 25066819. doi:10.2307/25066819.
- Starr, S. Frederick (2015). Xinjiang: China's Muslim Borderland. Routledge. ISBN 978-1-317-45137-2.
- Steinhardt, Nancy Shatzman (1994). „Liao: An Architectural Tradition in the Making”. Artibus Asiae. 1/2. 54 (1/2): 5—39. JSTOR 3250078. doi:10.2307/3250078.
- Steinhardt, Nancy Shatzman (1997). Liao architecture. Honolulu: University of Hawai'i Press. ISBN 9780824818432.
- Tackett, Nicholas (2017), The Origins of the Chinese Nation
- Tsien, Tsuen-hsuin (1985), Science and Civilization in China 5
- Twitchett, Denis (1994), „The Liao”, The Cambridge History of China, Volume 6, Alien Regime and Border States, 907–1368, Cambridge: Cambridge University Press, стр. 43—153, ISBN 0521243319
- Whiting, Marvin C. (2002), Imperial Chinese Military History, Writers Club Press
- Wright, David (2005), From War to Diplomatic Parity in Eleventh Century China, Brill
- Xiong, Victor Cunrui (2000), Sui-Tang Chang'an: A Study in the Urban History of Late Medieval China (Michigan Monographs in Chinese Studies), U OF M CENTER FOR CHINESE STUDIES, ISBN 0892641371
- Xiong, Victor Cunrui (2009), Historical Dictionary of Medieval China, United States of America: Scarecrow Press, Inc., ISBN 978-0810860537
- Xu, Elina-Qian (2005). Historical development of the pre-dynastic Khitan. Helsinki: University of Helsinki. ISBN 9521004983.
- Dupuy, R. Ernest; Dupuy, Trevor N. (1986). The Encyclopedia of Military History from 3500 B.C. to the Present (2nd Revised изд.). New York, NY: Harper & Row, Publishers. ISBN 0-06-011139-9.
}}