Три краљевства
Три краљевства 三国时代 | |
---|---|
Пад династије Хан - 189–220 Главни период три краљевства - 220–280 | |
Период трију држава (трад. кин. 三國 / 時代, упрошћ. кин. 三国 / 时代, пин. Sānguó / Shídài) је назив за период кинеске историје након колапса династије Хан, односно почетак вишевјековног доба политичке нестабилности и разједињености познатог као Шест династија. У ужем смислу се под тиме подразумијева период који је почео када је године 220. основана независна држава Цао Веј на сјеверу Кине, а престао године 280. када је Кина поновно политички уједињена под влашћу династије Јин.[1] Велики дио кинеских и других историчара, пак, почетак периода смјешта у годину 184. када је избио устанак Жутих турбана.
Историја Кине | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
АНТИКА | |||||||
Неолит c. 8500 – c. 2070 п. н. е. | |||||||
Династија Сја c. 2070 – c. 1600 п. н. е. | |||||||
Династија Шанг c. 1600 – c. 1046 п. н. е. | |||||||
Династија Џоу c. 1046 – 256 п. н. е. | |||||||
Западни Џоу | |||||||
Источни Џоу | |||||||
Пролеће и Јесен | |||||||
Зараћене државе | |||||||
ЦАРСТВО | |||||||
Династија Ћин 221–206 п. н. е. | |||||||
Династија Хан 206 п. н. е. – 220 н. е. | |||||||
Западни Хан | |||||||
Династија Син | |||||||
Источни Хан | |||||||
Три краљевства 220–280 | |||||||
Веј, Шу и Ву | |||||||
Династија Ђин 265–420 | |||||||
Западни Ђин | |||||||
Источни Ђин | Шеснаест краљевстава | ||||||
Јужне и Сјеверне династије 420–589 | |||||||
Династија Суеј 581–618 | |||||||
Династија Танг 618–907 | |||||||
(Друга Џоу династија 690–705) | |||||||
Пет династија и десет краљевстава 907–960 |
Династија Љао 907–1125 | ||||||
Династија Сунг 960–1279 |
|||||||
Северни Сунг | Западни Сја | ||||||
Јужни Сунг | Ђин | ||||||
Династија Јуан 1271–1368 | |||||||
Династија Минг 1368–1644 | |||||||
Династија Ћинг 1644–1911 | |||||||
САВРЕМЕНО ДОБА | |||||||
Република Кина 1912–1949 | |||||||
Народна Република Кина 1949–садашњост |
Република Кина (Тајван) 1949–садашњост | ||||||
Три краљевства по којима је период добио име су били: Веј на сјеверу, Шу на југозападу и Ву на југоистоку. Историчари су им касније дали имена Цао Веј, Шу Хан и Источни Ву како би их могли разликовати од истоимених држава у ранијим и каснијим периодима. Иако се у страним преводима називају краљевствима, исправнији назив за сваку од тих држава би требало да буде царство, с обзиром да су се владари све три државе називали царевима, односно легитимним насљедницима пријестоља свргнуте династије. Упркос томе што би назив Три царства требало да буде исправнији[2], израз Три краљевства је постао стандард међу синолозима.
Период Три краљевства један је од најкрвавијих у кинеској историји.[3] Попис широм земље који је одржан 280. године нове ере, након поновног уједињења Три краљевства под Ђином, показује укупно 2.459.840 домаћинстава и 16.163.863 индивидуа, што је био само мали део од 10.677.960 домаћинстава, а 56.486.856 особа пријављених у доба Хана.[4] Иако попис није био нарочито тачан због мноштва фактора тог времена, 280. године Ђин представницу су покушали да прегрје све појединце где је то било могуће.[5]
Технологија је у том периоду значајно напредовала. Шуски канцелар Зхуге Љанг изумие је дрвеног вола и предложио да се користи као један рани облик колица,[6] а исто тако је побољшао и репетирајући самострел.[7] Вејског машинског инжењера Ма Ђуен многи сматрају равноправним са својим претходником Џангом Хенгом.[8] Он је изумио механичко луткарско позориште на хидраулични погон дизајнирано за цара Минга Веја, ланчане пумпе са квадратном палетом за наводњавање вртова у Луојангу, и генијални дизајн кочија усмерених према југу, немагнетног компаса за смер којим управљају диференцијални зупчаници.ref>Xiong, Victor Cunrui (2009). Historical Dictionary of Medieval China. Lanham, Md.: Scarecrow Press. стр. 351. ISBN 978-0810860537.</ref>
Иако релативно кратак, овај историјски период је у великој мери романтизован у културама Кине, Јапана, Кореје и Вијетнама.[9] Прослављен је и популаризован у операма, народним причама, романима и у новије време, филмовима, телевизији и видео играма. Најпознатији од њих је историјски роман Романса три краљевства Луо Гуанџунга, историјски роман из династије Минг заснован на догађајима из периода Три краљевства.[10] Ауторитавни историјски записи тог доба су Записи о три краљевства Чен Шоуа, заједно са каснијим напоменама текста Пеј Сонгџиа.
Термин на енглеском језику „Три краљевства“ је донекле погрешан назив, јер сваку државу на заправо није предводио краљ, већ цар који је тврдио да има сизеренство над читавом Кином.[11] Ипак, израз „Три краљевства“ постао је стандард међу синолозима који говоре енглески.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Kang, Youwei (2013-10-21). 歐洲十一國遊記二種 (на језику: кинески). 群出版. стр. 98.
- ^ Chinaknowledge, Chinese History - Three Kingdoms, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ „History of Three Kingdoms Period 220–280; Jin Dynasty, 265–420; Northern and Southern Dynasties, 304–589; Sui Dynasty 581-617”.
- ^ Dreyer, Edward L. 2009. “Military Aspects of the War of the Eight Princes, 300–307.” In Military Culture in Imperial China, edited by Nicola Di Cosmo. Cambridge: Harvard University Press. 112–142. ISBN 978-0674031098.
- ^ Hans Bielenstein. Chinese historical demography A.D. 2-1982. Östasiatiska museet. p 17
- ^ Breverton, Terry (2013). Breverton's Encyclopedia of Inventions (Unabridged изд.). Quercus. ISBN 978-1623652340.
- ^ Szczepanski, Kallie. „The Invention of the Crossbow”. About.com. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 31. 3. 2015.
- ^ Hong-Sen Yan (2007). Reconstruction Designs of Lost Ancient Chinese Machinery (Online-Ausg. изд.). Dordrecht: Springer Science & Business Media. стр. 129. ISBN 978-1402064609.
- ^ 佚名 (јануар 2013). Chinese History. ISBN 9781921678882.
- ^ „Romance of the Three Kingdoms: China's Greatest Epic 三國志演義”. Yellow Bridge. Приступљено 1. 4. 2015.
- ^ Tanner, Harold Miles (13. 3. 2009). China: A History. Indianapolis, Indiana: Hackett Publishing. стр. 141—142. ISBN 978-0872209152.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bielenstein, Hans (1947), „The census of China during the period 2–742 A.D.”, Bulletin of the Museum of Far Eastern Antiquities, 19: 125—163
- Cutter, Robert Joe; Crowell, William Gordon (1999). Empresses and consorts : selections from Chen Shou's Records of the Three States with Pei Songzhi's commentary. Honolulu: University of Hawaiì Press. ISBN 0-585-32007-1. OCLC 45843016.
- de Crespigny, Rafe (1991). „The Three Kingdoms and Western Jin: A History of China in the Third Century AD ~ I” (PDF). East Asian History. 1 (1).
- de Crespigny, Rafe (2007), A Biographical Dictionary of Later Han to the Three Kingdoms, Brill
- de Crespigny, Rafe (2018) [1990]. Generals of the South: the foundation and early history of the Three Kingdoms state of Wu (на језику: енглески) (Internet изд.). Faculty of Asian Studies, The Australian National University.
- de Crespigny, Rafe (2020) [1996]. To Establish Peace: being the Chronicle of the Later Han dynasty for the years 189 to 200 AD as recorded in Chapters 59 to 63 of the Zizhi tongjian of Sima Guang (на језику: енглески) (Internet изд.). Australia Centre on China in the World, The Australian National University. ISBN 978-0-7315-2537-9. hdl:1885/212581.
- Ge Jianxiong, 中国人口史 (History of the Population of China) vol 1. Shanghai: Fudan University Press, 2002. ISBN 7-309-03520-8
- Knechtges, David R. (2010). „From the Eastern Han Through the Western Jin (AD 25-317)”. Ур.: Kang-yi Sun Chang; Stephen Owen. The Cambridge History of Chinese Literature. New York: Cambridge University Press. стр. 116—198. ISBN 9780521855587.
- Mansvelt Beck, B. J. (1986), Twitchett, Denis; Loewe, Michael, ур., „The fall of Han”, The Cambridge History of China: Volume 1: The Ch'in and Han Empires, 221 BC–AD 220, The Cambridge History of China, Cambridge: Cambridge University Press, 1, стр. 317—376, ISBN 978-0-521-24327-8, doi:10.1017/chol9780521243278.007, Приступљено 2020-11-17
- McLaren, Anne E. (2006). „History Repackaged in the Age of Print: The "Sanguozhi" and "Sanguo yanyi"”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies, University of London. 69 (2): 293—313. ISSN 0041-977X. JSTOR 20182040. S2CID 154489082. doi:10.1017/S0041977X06000139.
- McLaren, Anne E. (2012). „Writing History, Writing Fiction: The Remaking of Cao Cao in Song Historiography”. Monumenta Serica. 60 (1): 45—69. ISSN 0254-9948. S2CID 193917398. doi:10.1179/mon.2012.60.1.003.
- San, Tan Koon (2014), Dynastic China: An Elemental History, The Other Press, ISBN 978-9839541885
- Taylor, Jay (1983), The Birth of the Vietnamese, University of California Press
- Theobald, Ulrich (2000), „Chinese History – Three Kingdoms 三國 (220–280)”, Chinaknowledge, Приступљено 7. 7. 2015
- Sima, Guang (1952). The Chronicle of the Three Kingdoms (220–265) Chapters 69–78 from the Tz*U Chih T'ung Chien. translated by Achilles Fang, Glen William Baxter and Bernard S. Solomon. Cambridge, MA: Harvard University Press.
- Hill, John E. 2004. The Peoples of the West from the Weilue 魏略 by Yu Huan 魚豢: A Third Century Chinese Account Composed between 239 and 265. University of Washington, Draft annotated English translation.
- Knapp, Ronald G. (1980), China's Island Frontier: Studies in the Historical Geography of Taiwan, The University of Hawaii
- Kiernan, Ben (2019). Việt Nam: a history from earliest time to the present. Oxford University Press. ISBN 9780190053796.
- Shin, Michael D. (2014), Korean History in Maps, Cambridge University Press
- Crespigny, Rafe de (2017), Fire Over Luoyang: A History of the Later Han Dynasty, 23-220 AD, Brill
- Dien, Albert (1981), A Study of Early Chinese Armor
- Barfield, Thomas (1989), The Perilous Frontier: Nomadic Empires and China, Basil Blackwell
- Besio, Kimberly (2007), Three Kingdoms and Chinese Culture | State University of New York Press
- de Crespigny, Rafe (1990), Generals of the South
- de Crespigny, Rafe (2004), Generals of the South
- de Crespigny, Rafe (2004b), Generals of the South 2
- de Crespigny, Rafe (2007), A Biographical Dictionary of Later Han to the Three Kingdoms, Brill
- de Crespigny, Rafe (2010), Imperial Warlord, Brill
- de Crespigny, Rafe (2017), Fire Over Luoyang: A History of the Later Han Dynasty, 23-220 AD, Brill
- di Cosmo, Nicola (2009), Military Culture in Imperial China, Harvard University Press
- Graff, David A. (2002), Medieval Chinese Warfare, 300-900, Routledge
- Graff, David A. (2016), The Eurasian Way of War: Military practice in seventh-century China and Byzantium, Routledge
- Lee, Peter H. (1992), Sourcebook of Korean Civilization 1, Columbia University Press
- Liang, Jieming (2006), Chinese Siege Warfare: Mechanical Artillery & Siege Weapons of Antiquity, Singapore, Republic of Singapore: Leong Kit Meng, ISBN 981-05-5380-3
- Lorge, Peter A. (2011), Chinese Martial Arts: From Antiquity to the Twenty-First Century, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-87881-4
- Lorge, Peter (2015), The Reunification of China: Peace through War under the Song Dynasty, Cambridge University Press
- Peers, C.J. (1990), Ancient Chinese Armies: 1500-200BC, Osprey Publishing
- Peers, C.J. (1992), Medieval Chinese Armies: 1260-1520, Osprey Publishing
- Peers, C.J. (1995), Imperial Chinese Armies (1): 200BC-AD589, Osprey Publishing
- Peers, C.J. (1996), Imperial Chinese Armies (2): 590-1260AD, Osprey Publishing
- Peers, C.J. (2006), Soldiers of the Dragon: Chinese Armies 1500 BC - AD 1840, Osprey Publishing Ltd
- Peers, Chris (2013), Battles of Ancient China, Pen & Sword Military
- Shin, Michael D. (2014), Korean History in Maps, Cambridge University Press
- Taylor, Keith Weller (1983), The Birth of the Vietnam, University of California Press, ISBN 9780520074170
- Taylor, K.W. (2013), A History of the Vietnamese, Cambridge University Press
- Kiernan, Ben (2019). Việt Nam: a history from earliest time to the present. Oxford University Press. ISBN 9780521875868.
- Li, Tana; Anderson, James A. (2011), The Tongking Gulf Through History, University of Pennsylvania Press, Incorporated, ISBN 9780812205022
- Wagner, Donald B. (2008), Science and Civilization in China Volume 5-11: Ferrous Metallurgy, Cambridge University Press