Пређи на садржај

Дијелка

Координате: 45° 54′ 54″ С; 17° 28′ 50″ И / 45.915125° С; 17.480488° И / 45.915125; 17.480488
С Википедије, слободне енциклопедије
Дијелка
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаВировитичко-подравска
ОпштинаЛукач
Географске карактеристике
Координате45° 54′ 54″ С; 17° 28′ 50″ И / 45.915125° С; 17.480488° И / 45.915125; 17.480488
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина112 m
Дијелка на карти Хрватске
Дијелка
Дијелка
Дијелка на карти Хрватске
Дијелка на карти Вировитичко-подравске жупаније
Дијелка
Дијелка
Дијелка на карти Вировитичко-подравске жупаније
Остали подаци
Поштански број33407 Горње Базје
Позивни број+385 33

Дијелка је бивше насељено место у саставу општине Лукач, у славонској Подравини, Република Хрватска.

Историја

[уреди | уреди извор]

До нове територијалне организације налазила се у саставу бивше велике општине Вировитица.

Насеље је на попису 2001. године укинуто и припојено насељу Велико Поље.

Други светски рат

[уреди | уреди извор]

Из села Нетече, Зриња, Терезиног Поља, Ратинке, Дијелке, Аде, Рита и Брезовог Поља, у вировитичком срезу истерани су сви добровољци и колонисти са породицама, око 3800 душа и протерани у Србију. Становницима села Дјелке наоружане усташе су наредиле да за 5 минута напусте куће и да узму само оно што могу понети у рукама. И из других срезова протерани су добровољци колонисти а имовина им је одузета.[1]

Становништво

[уреди | уреди извор]
Националност 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 281 320 373 525
Југословени 2 7 6
Хрвати 6 15 6 11
Словенци 1
Црногорци 1
остали и непознато 16 7 2 1
Укупно 305 350 388 537
Демографија (Дијелка) (Дијелка) (Дијелка) (Дијелка)
Година Становника
1961. 537
1971. 388
1981. 350
1991. 305

Попис 1991.

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Дијелка је имало 305 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
281 92,13%
Хрвати
  
6 1,96%
Југословени
  
2 0,65%
Пољаци
  
1 0,32%
неопредељени
  
1 0,32%
непознато
  
14 4,59%
укупно: 305

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 117

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]