Зрињ Лукачки
Изглед
Зрињ Лукачки | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Вировитичко-подравска |
Општина | Лукач (општина) |
Становништво | |
— 2011. | 129 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 56′ 26″ С; 17° 27′ 28″ И / 45.940419676819005° С; 17.45782549958838° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 104 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 33407 Горње Базје |
Позивни број | +385 033 |
Регистарска ознака | ВТ |
Зрињ Лукачки (Зрин Лукачки до 1981[1]) је насељено мјесто у општини Лукач, Република Хрватска.
Становништво
[уреди | уреди извор]Насеље је према попису становништва из 2011. године имало 129 становника.[2]
Националност[3] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
Срби | 63 | 75 | 77 | 133 |
Хрвати | 65 | 49 | 63 | 82 |
Југословени | 17 | 46 | 48 | |
остали и непознато | 5 | 4 | ||
Укупно | 150 | 174 | 188 | 215 |
Демографија[3] (Зрин Лукачки) (Зрин Лукачки) (Зрин Лукачки) | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1961. | 215 | |
1971. | 188 | |
1981. | 174 | |
1991. | 150 | |
2001. | 151 | |
2011. | 129 |
Други светски рат
[уреди | уреди извор]Из села Нетече, Зриња, Терезиног Поља, Ратинке, Дијелке, Аде, Рита и Брезовог Поља, у вировитичком срезу истерани су сви добровољци и колонисти са породицама, око 3800 душа и протерани у Србију. Становницима села Дјелке наоружане усташе су наредиле да за 5 минута напусте куће и да узму само оно што могу понети у рукама. И из других срезова протерани су добровољци колонисти а имовина им је одузета.[4]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Промене у саставу и називима насеља за период 1948-1990, Републички завод за статистику, Београд (2002)
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 1. 4. 2017.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр. 117