Добрњци

Добрњци

Држава	Србија
Звања	војвода млавске кнежине пожаревачке нахије
Оснивач породице	војвода Петар Добрњац
Порекло	Влаховићи (породица), Добрња, Слава Св. Лука, млавска кнежина пожаревачкенахије
Националност	Српска
Данашњи потомци

Добрњци, пореклом Влаховићи, воде порекло од војводе млавске кнежине пожаревачке нахије Петра Теодоровића Добрњца и његове браће кнеза моравске кнежине пожаревачке нахије Стевана Теодоровића Добрњца и Николе Добрњца.

Порекло

Теодор Влаховић

Теодор Влаховић из Добрње имао је три сина војводу Петра Добрњца, Николу Добрњца и Стевана Добрњца.

Војвода Петар Teoдоровић Влаховић Добрњац (1771-1831)

Млавски војвода Петар Теодоровић Добрњац, прогнан је из Србије 1811, након чега је живео у Русији, односно Влашкој, где је и умро у Јашију 1828. године.

Петар Добрњац је имао два сина који су били примљени за питомце у катедски корпус у Петербургу. Они су умрли током школовања.

Љубинка К. Лазаревић рођ. П. Добрњац

Љубинка, кћерка војводе Петра Добрњца удала се у Хотину у Бесарабији за Кузмана Лазаревића, сина војводе Луке Лазаревића. Имали су сина. Вратили су се у Србију 1833. и живели су у Шапцу где је Кузман Лазаревић трговао. Љубинка Лазаревић, рођ. Добрњац дожоивела је дубоку старост. Умрла је после 1887. године.

Кнез моравски Стеван Т. Добрњац (1778-1835)

Стеван Добрњац (1778—1835), кнез моравске кнежине пожаревачке нахије (од 1816), трговац, родом из Добрње, брат војводе Петра Добрњца, војводе млавске кнежине пожаревачке нахије, учествује у Другом српском устанку. Школовао се у манастиру Горњак.

Кнез пожаревачке нахије био је Марко Тодоровић Абдула. Због неслагања са књаз Милошем и трговачких спорова Стеван Добрњац је премештен са моравске кнежине на млавску кнежину 1821. године. Марко Абдула и Стеван Добрњац подигли су буну против кнеза Милоша, која је угушена. Стеван Добрњац је после тога са породицом живео у Панчеву, да би се потом преселио код брата у Јаш, где је и умро 1835. Имао је синове Петра и Вујицу и кћерку Круну, који су се вратили у Србију и настанили у Пожаревцу^[1]

Илија С. Добрњац

Илија С. Добрњац, син кнеза Стевана Добрњца је чиновник у пожараевачком округу (1863).

Вујица С. Добрњац (1817-)

Вујица С. Добрњац, син моравског кнеза Стевана Добрњца,трговац и житељ, покренуо је спор са Јеремијом Додоланом из Стамнице пред пожаревачким магистратом (1841) за очеву воденицу на Млави. Према пососу из 1862. године: Вујица Добрњац, трговац, 45 година, кћери Милева 14, Милица 7, Владимир Петков, шегрт, имање: 1 кућа, 1/2 кућа, два плаца, 8 дана ораће земље, 18. 1/2 мотика винограда, два дана ораће земље у вредности од 838 дуката и на каптиал од 500 дуката - 40, по имању у 5 класу и по приходу у 5 класу.

Петар С. Добрњац

Петар Добрњац, син кенза Стевана Т. Добрњца, који је службом био у Крагујевцу, имао је једну кћерку.

Вучић-Перишићи

Једна унука кнеза Стевана Добрњца удала се за Стевана Вучића Перишића сина господара Томе Вучића-Перишића.

Јовановићи

Стеванова ћерка Круна (1812-) удала се за Арсенија Јовановића (1807-) у Пожаревцу (рођеног у Курјачи). У попису ста новни штва и имовине у вароши Пожаревцу 1862. године стоји: Арса Јовановић, абаџија, 55 година, син Никола у зад рузи, 24 године, жена Круна 50 година, кћи Савета 14 годи на, син Пера 8 година.

Никола А. Јовановић (1838-)

Петар А. Јовановић (1854-1911), задужбинар

Петар А. Јовановић, син Арсенија Јовановића и Круне С. Добрњац био је повлашћени књижар и велики добротвор. Отвројио је приватну четвороразредну средњу женску школу која је 1909. године постала женска гимназија.

Сава А. Јовановић (1842-1906), велетрговац, задужбинар

Сава А. Јовановић, син Арсенија Јовановића и Круне С. Добрњац је био ожењен Персидом Богдановић. Његова највећа задужбина је зграда основне школе изграђена поред нове цркве у Пожаревцу. На пожаревачком гробљу постоји капела црква за дужбина Саве А. Јовановића, са натписом на мермерној плочи: Овде почива вечни санак Сава А. Јовановић, трговац пожаревачки, рођен 16. фебруара 1842. године, од мајке Круне, кћери Стевана Добрњца, и од оца Арсе, абаџије овд. а преми нуо 5. маја 1906. године у својој 64. години.

Петар А. Јовановић (1854-)

Јелисавета А. Јовановић (1848-)

Никола Т. Добрњац

Никола Добрњац, брат војводе Петра Добрњца и моравског кнеза Стевана Добрњца, бавио се трговином. Протеран је из Добрња после буне брата Стевана против кнеза Милоша (тзв. Абдулина буна). Умро је у Влашкој (Јаш?). Николини синови Арсеније (Арса) и Живко враћају се у Србију.

Живко Н. Добрњац

Живко Н. Добрњац (Добрње, 1811-), син Николе Т. Добрњца, био је чиновник, директор царинарнице на Вршкој Чуки (постављен 1850) и директор поште ("поштар") у Ћуприји (1843-1850). Живео у Влашкој након избеглиштва из Србије, имао влашко држављанство (1841) када је водио спор пред пожаревачким магистратом због дућана свога оца Николе. Кажњен звог увреде кнезу Михаилу и програн (1841).

Арсеније Н. Добрњац

Арсеније Н. Добрњац (Добрња, 1807-), син Николе Т. Добрњца се бавио трговином у Пожаревцу. Арсеније Добрњац је са супроугом Јеленом (1830-) имао синове Тодора и Луку, као и кћерке Живану и Божицу. Према попису (1862) имао је имање 1 кућа, 1 дућан, 1 браник са ливадом, 2 ливаде, 1 кош са обором, 1 обор, 4 малиревице, 1 чаир и 10 мотика винограда у вредности од 1313 дуката цесарских, месечни приход од трговине је био 56 талира. По имању у 6 класу и по приходу у 6 класу (а извесно и више него су пописи специфични због разрезивања пореза).

Тодор А. Добрњац

Тодор А. Добрњац (1853-), син Арсенија Н. Добрњца, а унук Николе Т. Добрњца и војводе Петра Добрњца и кнеза Стевана Добрњца. Тодор А. Добрњац је са Милевом имао синове Боривоја и Арсенија и кћерке Јелену, Стојну, Емилију и Софију.

Боривоје Т. Добрњац (-1914)

Боривоје Т. Добрњац, син Тодора А. Добрњца, погинуо је на Мачковом камену.

Арсеније Т. Добрњац

Арсеније Т. Добрњац, син Тодора А. Добрњца,имао је сина Петра и кћерке Раду и Миру.

Петар А. Добрњац

Петар А. Добрњац, син Арсенија Т. Добрњца, унук Тодора Добрњца, праунук Арсенија Добрњца сина Николе Добрњца, брата војводе Петра Добрњца. Петар Добрњац је умро у Задру. Има синове Бранка и Владу.

Бранко П. Добрњац

Бранко П. Добрњац живи у Задру.

Влада П. Добрњац

Влада П. Добрњац живи у Загребу.

Мира А. Добрњац

Мира кћерка Арсенија Добрњца има синове душана и Зорана (у Америци).

Марковићи

Кћерка Тодора А. Добрњца, Емилија имала је кћерку Бранку, која је имала две кћерке Емилију и Симониду (живи у Паризу). Емилија је била удата за Слободана Марковића (Либеро Маркони) песника, познатог Чубурца. Њихова кћерка Нена са сином Вуком живи у Америци.

Наумовићи

Стојна, кћерка Тодора А. Добрњца имала је кћерке Емилију и Олгу. Емилија је удата Наумовић и има сина Слободана Наумовића, новинара.

Лука А. Добрњац

Лука А. Добрњац (1855-), син Арсенија Н. Добрњца, а унук Николе Т. Добрњца и војводе Петра Добрњца и кнеза Стевана Добрњца.

Стојановићи

Ћерка Арсенија Н. Добрњца Живана (1852-) звана Џана (на турском душа) била је удата за Љубомира (Љубу) Стојановића (Малића), трговца из Пожаревца. Њихов син је пуковник Миливоје Стојановић – Брка.

Пуковник Миливоје Љ. Стојановић (1873-1914)

Пуковник Миливоје Стојановић „Брка“, (22. класа Војне академије), одликован Карађорђевом звездом са мачевима, био је у Првом и Другом балканском рату командант 12. пука Шумадијске дивизије, који је први избио на Косово 1912. године, а у Другом балканском рату први избили на врх Рајчанског рида (одсудна победа у Брегалничкој бици). Командант прве армије, престолонаследник Александар I толико је био усхићен славом овога пука да је лично пришао команданту, честитао му, и у знак свога признања скинуо је са својих груди Карађорђеву звезду са мачевима и лично је заденуо на груди храброг команданта XII пука. То је било до тада највеће одликовање добијено у овоме рату. У Првом светском рату командант је 2. „Гвозденог пука“, на чијем челу је погинуо (1914)^[2]). Пуковника Миливоја , праунука Николе Добрњца, односно војводе Петра Добрњца и кнеза Стевана Добрњца, као ратника красила је одважност и велика храброст. Једну песму му је посветио пуковник Бранислав Милосављевић. Композитор Станислав Бинички компоновао је песму “Марш на Дрину“ њему у част.

Породичне куће и имања

Кућа Петра Добрњца и кућа Николе и Стевана Добрњца у Добрњи попаљене су и порушене 1823. године по наређењу књаз Милоша због учешћа Стевана Добрњца у Абдулиној буни 1821. године.

Због бекства Стевана Добрњца из Србије књаз Милош је нардио да се попали сва имовина Добрњаца: куће, воденице, воћнаци, виногради. Добрња је углавном расељена и насељена новим становништвом.

Види још

Референце

^ М. Боривојевић, Војвода Петар Тодоровић Добрњац и његова браћа, Смедерево 2004.
^ „Какав пук? Страшан пук!“ Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јануар 2013) (Политикин Забавник)

Спољашње везе

Личности села Добриње

Литература

Мирољуб Манојловић, Значајни Пожаревљани, Пожаревац, 2009.

[1] М. Боривојевић, Војвода Петар Тодоровић Добрњац и његова браћа, Смедерево 2004.

[2] „Какав пук? Страшан пук!“ Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јануар 2013) (Политикин Забавник)

[1]

[2]