Дорогобушки рејон
Дорогобушки рејон Дорогобужский район | |
---|---|
Држава | Русија |
Федерални округ | Средишњи |
Административни субјект | Смоленска област |
Админ. центар | Дорогобуж |
Статус | општински рејон |
Оснивање | 1929. |
Површина | 1.772 km2 |
Становништво | 2014. |
— број ст. | 27.647 |
— густина ст. | 15,6 ст./km2 |
Временска зона | UTC+4 |
Регистарске таблице | 67 |
Позивни број | +7 48144 |
Званични веб-сајт |
Дорогобушки рејон (рус. Дорогобужский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон у централном делу Смоленске области, у европском делу Руске Федерације.
Административни центар рејона налази се у граду Дорогобуж са нешто више од 10.000 становника. Према проценама националне статистичке службе, на подручју рејона је 2014. живело свега 27.647 становника или у просеку 16,8 ст/км².
Географија
[уреди | уреди извор]Дорогобушки рејон обухвата територију површине 1.772 км² и на 15. је месту по површини међу рејонима Смоленске области. На северу се граничи са Сафоновским рејоном, на истоку су Вјаземски и Угрански, а на југу Јељњански рејон. На западу, северозападу и југозападу налазе се територије Глинкавичког, Кардимовског и Јарцевског рејона.
Територија Дорогобушког рејона највећим делом простире се уз Дњепар и његове притоке. Ка Дњепру се у северном делу рејона благо спуштају заталасана моренска подручја Сафоновског побрђа (микроцелина Смоленског побрђа), односно са југа северни обронци Јељњанског побрђа. Максималне надморске висине крећу се између 200 и 240 метара. На истоку је низијско подручје уз реке Осму и Угру (висине 160–210 метара), док је на западу река Ужа.
Под шумама је око 50% територије рејона, а природна вегетација је јако лоше очувана. Низијска подручја су под ливадама и мочварном вегетацијом. Знатнија су и тресетишта (највеће Милосељско површине 1.034 хектара).
Историја
[уреди | уреди извор]Дорогобушки рејон успостављен је 1929. и заменио је некадашњи Дорогобушки округ Смоленске губерније. Привремено је био расформиран 1963, али је већ две године касније поново успостављен, и од тада се налази у садашњим границама.
Демографија и административна подела
[уреди | уреди извор]Према подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 29.077 становника, а око 37% популације је живело у административном центру.[1] Према процени из 2014. у рејону је живело 27.647 становника, или у просеку 16,8 ст/км².[2]
1959. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
---|---|---|---|---|---|
--- | 34.200 | 36.016[3] | 32.672[4] | 29.077[1] | 27.647* |
Напомена: према процени националне статистичке службе.
На територији рејона постоје укупно 123 сеоска насељена места и 2 урбана насеља градског типа. Административно рејон је подељен на 14 општинских подручја, од чега су 2 градске општине и 12 сеоских. Административни центар рејона је град Дорогобуж, док статус варошице има још и насеље Верхњедњепровски.
Привреда и саобраћај
[уреди | уреди извор]Најважнији извор прихода је пољопривредна производња, односно говедарство и узгој кромпира, житарица, поврћа и лана.
Најважнији саобраћајни правац који пролази преко територије рејона је регионални друм Р137 на релацији Сафоново—Дорогобуж—Јељња—Рослављ.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ Оценка численности постоянного населения Смоленской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2014)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.