Доњи Ступањ
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Доњи Ступањ | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Расински |
Општина | Александровац |
Становништво | |
— 2011. | 1068 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 29′ 28″ С; 21° 11′ 18″ И / 43.491166° С; 21.188333° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 333 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 037 |
Регистарска ознака | AC |
Доњи Ступањ је насеље у Србији у општини Александровац у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 1068 становника (према попису из 1991. било је 1243 становника).
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Доњи Ступањ живи 881 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 44,5 година (42,3 код мушкараца и 46,6 код жена). У насељу има 285 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,75.
Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих пет пописа, примећен је пад у броју становника.
Положај села
[уреди | уреди извор]Куће су разасуте по плећатим косама, груписане према сродничким везама њених власника. Надморска висина села износи око 333 м.
Земље и шуме
[уреди | уреди извор]У пољопривредном погледу, у Доњем Ступњу се издвајају два дела; побрђе под воћњацима и шумом и раван – поред реке, махом засејана кукурузом, детелином и поврћем: Широко Поље, Бостаниште, Стублине, Попова Шапка, Попов До, Попова Капа, Нерезина, Орница и Водице. Падине косе, које су махом под воћем, носе називе: Дубрава – данас виногради, Пршеник, Соколовац, Пољана и Осоје (шуме). Доњи Ступањ је имао пространу утрину, по којој је напасана сеоска стока све до 1937. године. Тада је утрина издељена на парцеле по одраслим мушким главама и претворена у њиве – Парлози, Нерезина, Орница, Јасење, Стублина, Бостаниште, Долина и Осоје.
Воде
[уреди | уреди извор]У Доњем Ступњу се често јављају мањи извори по усецима поточића, од којих је најзначајнији Велика Чесма. Кроз село протиче река Пепељуша, која је притока Западне Мораве.
Привреда
[уреди | уреди извор]У селу је највише развијена пољопривредна производња, а такође има дрвне и металопрерађивачке индустрије.
Образовање
[уреди | уреди извор]У селу постоји основна школа до четвртог разреда Иво Лола Рибар, која се раније називала Милован Глишић.
Спорт
[уреди | уреди извор]У селу постоји фудбалски клуб ФК Рубин, а такође постоји фудбалски терен, као и терен за мали фудбал, тенис, одбојку и кошарку.
Култура и етнички састав
[уреди | уреди извор]Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима. Становништво је православне вероисповести, и село припада крушевачкој епархији, односно Велико-Врбничкој црквеној општини. У селу постоји православна црква светом Андреју Првозваном, која је у изградњи. На тромеђи села Лаћислед, Мрмош И Доњи Ступањ, ушушкан је у предивном природном амбијенту манастир Манастирак. Поред манастира се налази гроб мајке Милоша Обилића, а такође по предању у близини се налазе рушевине средње вековног града Милоша Обилића.
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 11 | 23 | ||
75—79 | 30 | 42 | ||
70—74 | 38 | 50 | ||
65—69 | 36 | 48 | ||
60—64 | 31 | 30 | ||
55—59 | 25 | 25 | ||
50—54 | 43 | 33 | ||
45—49 | 49 | 37 | ||
40—44 | 31 | 29 | ||
35—39 | 31 | 29 | ||
30—34 | 35 | 32 | ||
25—29 | 32 | 35 | ||
20—24 | 32 | 26 | ||
15—19 | 35 | 20 | ||
10—14 | 27 | 25 | ||
5—9 | 30 | 25 | ||
0—4 | 23 | 20 | ||
Просек : | 42,3 | 46,6 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 459 | 104 | 326 | 19 | 10 | 0 |
Женски | 459 | 45 | 328 | 80 | 6 | 0 |
УКУПНО | 918 | 149 | 654 | 99 | 16 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 319 | 262 | 0 | 0 | 25 |
Женски | 213 | 189 | 0 | 0 | 11 |
УКУПНО | 532 | 451 | 0 | 0 | 36 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 1 | 6 | 11 | 2 | 3 |
Женски | 1 | 0 | 1 | 1 | 0 |
УКУПНО | 2 | 6 | 12 | 3 | 3 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 1 | 1 | 3 | 1 |
Женски | 0 | 0 | 2 | 3 | 4 |
УКУПНО | 0 | 1 | 3 | 6 | 5 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 3 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 4 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.