Драгица Вељовић Браунштајн
| Драгица Вељовић Браунштајн | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Надимак | Буба |
| Датум рођења | 28. март 1945. |
| Место рођења | Сарајево, ФД Босна и Херцеговина, ДФ Југославија |
| Образовање | дипломирани професор педагогије и психологије |
| Универзитет | Универзитет у Сарајеву, Филозофски факултет |
| Занимање | песник |
| Породица | |
| Супружник | Зоран Браунштајн (1941–2006)[1] |
| Породица | Душан Вељовић (отац), Милена Вељовић (мајка) |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Ветрови Балкана (2001) Авенија храстова (2009) |
| Награде | Амбасадор поезије |
Драгица Вељовић Браунштајн (енгл. Dragica Veljovic Braunstein, Сарајево, 28. март 1945) српска је песникиња, која живи у Торонту, Канада. Дела су јој преведена на енглески и арапски језик.[2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Драгица Вељовић Браунштајн рођена је пред сам крај Другог светског рата у сарајевском насељу Трново, које се данас дели на два територијално неједнака дела. У родном граду се школовала и у њему је стекла високо образовање – звање дипломираног професора педагогије и психологије на Филозофском факултету. Од 1972. до 1976. године радила је као новинар у тадашњој РТВ Сарајево и дневном листу „Ослобођење”, а од 1976. до 1979. као едукатор у интернатима. У периоду од 1980. па до одласка у Канаду 1994. била је директор средњошколских домова у Сарајеву у Београду.[2]
Иако пише од детињства, свој поетски пут је трасирала тек са друге стране Атлантика. Објавила је две збирке поезије – „Ветрови Балкана” (2001) и „Авенија храстова” (2009), но њени стихови су заступљени у бројним домаћим и страним антологијама које обједињују и стваралаштво песника Србије и њене дијаспоре. Припрема и први роман. Мостарски песник Данило Марић, који је дуго живео у САД, у критици „Ветрова Балкана” Д. В. Браунштајн певање младости и домовини посматра као љубав смештену у раван патријахалних вредности, коју не могу омести ветрови промена.[3]
Вељовић Браунштајн је агилна у раду српске заједнице у Канади, али истовремено сарађује и са другим заједницама Срба у дијаспори. Била је и директорка одбора за литерарне делатности Српске националне академије у Канади.[4][5]
Добитница је бројних признања, како за свој педагошко-психолошки тако и за литерарни рад. Мерилендска издавачка кућа „The International Library of Poetry” ју је овенчала признањем „Амбасадор поезије”.[2]
Чланица је Удружења књижевника Србије, Српско-канадског удружења писаца „Десанка Максимовић” и Међународног друштва песника (енгл. International Society of Poets).[2]
Биографија јој је увршћена у „Биографски лексикон Српски писци у расејању 1914–2014” Милене Милановић[6] и „Енциклопедију националне дијаспоре” Ивана Калаузовића Ивануса.[7]
Осим писања, бави се и сликарством.
Живи у Торонту.
Дела (избор)
[уреди | уреди извор]Збирке
[уреди | уреди извор]- Ветрови Балкана (Књигопром, Београд, 2001)
- Авенија храстова (Нова Европа, Београд, 2009)
Антологије
[уреди | уреди извор]- A Prism of Thoughts (The National Library of Poetry, Балтимор, 1997)
- Forever Spoken (The National Library of Poetry, Балтимор, 1997)
- Outstanding Poets of 1998 (The National Library of Poetry, Балтимор, 1998)
- Immortal Verses (The National Library of Poetry, Балтимор, 2007)
- Outstanding Poets of 2007 (The National Library of Poetry, Балтимор, 2007)
- Царски сонети (Наша књига, Београд, 2008)
- Завештања 2015 (Књижевни клуб „Мирослав-Мика Антић”, Инђија – Удружење српских писаца Швајцарске, Цирих, 2015)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Dr Zoran Braunstein
- ^ а б в г Вељовић Браунштајн, Д. (2009). Авенија храстова. Београд: Књигопромет. стр. 79. ISBN 978-86-7653-045-8.
- ^ „Књижевне критике Данила Марића о дјелима других”, 2008. Посећено 6. децембра 2024.
- ^ „Промоција књиге Саше Вељовић Ћеклић ’Сарајево у земљи чуда’”, Новине Торонто, 5. јун 2009. Посећено 6. децембра 2024.
- ^ „Изабрана нова управа Српске националне академије у Канади”[мртва веза], Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону МСП РС, 18. фебруар 2013. Посећено 6. децембра 2024.
- ^ „Српски писци у расејању – Азбучник: В”, Wayback Machine. Посећено Посећено 7. децембра 2024.
- ^ Енциклопедија националне дијаспоре, Impressions. Посећено 7. децембра 2024.
Литература
[уреди | уреди извор]- Гајић Ивић, С., ур. (2015). Завештања 2015 – зборник књижевних радова. Инђија – Цирих: Књижевни клуб „Мирослав-Мика Антић” – Удружење српских писаца Швајцарске. ISBN 978-86-6437-005-9.
- Милановић, М. (2015). Српски писци у расејању – 1914–2014 – биографски лексикон. Београд: Милена Милановић. стр. 116—117. ISBN 978-86-906569-1-2.
- Калаузовић, И. (2025). Енциклопедија националне дијаспоре. Ниш: Impressions. ISBN 978-86-82470-02-1.
