Пређи на садржај

Драгољуб Димитријевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгољуб Димитријевић
Лични подаци
Датум рођења(1950-00-00)1950.(73/74 год.)
Место рођењаТрстеник, НР Србија, ФНР Југославија
Уметнички рад
Најважнија дела
Споменик бану Милосављевићу у Бањој Луци
Споменик Светом краљу Стефану Твртку Котроманићу у Новом

Драгољуб Димитријевић (Трстеник, 1950) српски је академски вајар и универзитетски професор.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Завршио је Основну школу „Живадин Апостоловић“ у Трстенику, средњу Школу примењених уметности „Ђорђе Крстић“ у Нишу и дипломирао вајарство на Факултету примењених уметности у Београду 1977. године.[1]

Након завршених студија радио је неколико година у вајарском атељеу на Венчанцу. Сарадник је смотре уметности „Мермер и звуци“.[1]

Од 1989. предаје на матичном факултету, као наставник у звању доцента на одсеку Примењено вајарство водио је наставу Цртања и Моделовања. У звању ванредног професора предавао је Примењено вајарство.[1]

Он је секретар Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије и вршилац дужности председника Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије.[1]

Обављао је функцију продекана Факултета примењених уметности у Београду од 1998 до 2000. и шефа департмана за Примењено вајарство.[1]

Пионир је представљања ликова српских светаца у меморијалној скулптури.[1]

Током каријере је реализовао преко хиљаду материјализованих дела, од којих је реко педесет награђено.[1]

Учествовао је на преко двадесет уметничких колонија.[1]

Редовни је члан УЛУПУДС-а и УЛУС-а. Има статус слободног уметника.[1]

Специјализован је за рад у камену.[1]

Живи и ради у Београду.[1]

  • Награда за скулптуру на изложби „Сусрети младих стваралаца“ (Нови Београд)[1]
  • Награда УЛУС-а за Решење спомен-обележја Ђорђу Станојевићу (Београд)[1]
  • Награда УЛУПУДС-а за Ликовну делатност, Београд[1]
  • Награда УЛУПУДС-а за Друштвену делатност, Београд[1]
  • Прва награда за скулптуру, Мајски салон, Београд[1]
  • Салон нација у Паризу[1]
  • Бијенале младих (Ријека)[1]
  • Мајски салон (Београд)[1]
  • Октобарски салон (Београд)[1]
  • Међународни бијенале минијатуре (Горњи Милановац)[1]
  • Две самосталне изложбе у Трстенику[1]
  • Самостална изложба Врњачкој Бањи[1]
  • Групне изложбе у 35 градова[1]
  • Споменик ратницима и жртвама у ратовима 1912-1918. године у Крушевцу[1]
  • Капија порте цркве Св. Тројице (Трстеник)[1]
  • Споменик Бану Милосављевићу (Бања Лука, 2003)[1]
  • Споменик погинулим борцима и жртвама у отаџбинском рату (Зворник, 2004)[1]
  • Споменик Ратницима и жртвама Тузланске регије (Каракај, 2005)[1]
  • Споменик краљу Александру Карађорђевићу (Деронић, 2006)[1]
  • Спомен-обележје Арсенију Чарнојевићу (Печуј, Мађарска, 2006)[1]
  • Споменик Петру Кочићу (Београд и Стричићи, 2007)[1]
  • Споменик Св. монаху Теодосију (манастир Рујан)[1]
  • Споменик Светом краљу Твртку Котроманићу (Херцег Нови)[1]
  • Споменик кнегињи Милици (Трстеник, 2016)[1]
  • Споменик Драгану Николићу (Врњачка Бања, 2017)[1]
  • Скулптура женски торзо[1]
  • Скулптура „Часна трпеза“ (манастир Добрун)[1]
  • Скулптура „Торзо“ (Дуго Село)[1]
  • Скулптура „Четворокњижје“, Бања Лука)[1]
  • Скулптура „Наћве“, (Бела Вода)[1]
  • Скулптура патријарха Германа, Велика Дренова[2]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај „Narodna biblioteka "Jefimija". www.bibliotekajefimija.rs. Приступљено 2022-01-09. 
  2. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Мештани Велике Дренове чувају сећање на некадашњег поглавара СПЦ патријарха Германа”. www.rts.rs. Приступљено 2022-03-28.