Пређи на садржај

Велика Дренова

Координате: 43° 37′ 35″ С; 21° 07′ 48″ И / 43.6264819° С; 21.1301216° И / 43.6264819; 21.1301216
С Википедије, слободне енциклопедије
Велика Дренова
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРасински
ОпштинаТрстеник
Становништво
 — 2022.2.026
Географске карактеристике
Координате43° 37′ 35″ С; 21° 07′ 48″ И / 43.6264819° С; 21.1301216° И / 43.6264819; 21.1301216
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина157 m
Велика Дренова на карти Србије
Велика Дренова
Велика Дренова
Велика Дренова на карти Србије
Остали подаци
Поштански број37245
Позивни број037
Регистарска ознакаTS

Велика Дренова је насеље у општини Трстеник, у Расинском округу, у Србији. Према попису из 2011. има 2.363 становника, 2002. било је 2.719 становника (према попису из 1991. било је 2.959 становника). До 1965. ово насеље је било седиште Општине Велика Дренова коју су чинила насељена места: Божуревац, Мала Дренова, Мала Сугубина, Медвеђа, Мијајловац, Милутовац, Пољна, Риљац, Рујишник, Селиште, Страгари (тада под званичним именом Страгаре), Велика Дренова (сада у општини Трстеник), Бела Вода, Брајковац, Каменаре, Коморане, Коњух, Лазаревац и Љубава (сада у општини Крушевац).

У Великој Дренови рођен је српски писац и академик Добрица Ћосић, први председник СР Југославије као и први доктор наука педијатрије у старој Југославији Др Радоје Кошаревић.

Историја

[уреди | уреди извор]

Иако има доказа да је човек на територији Велике Дренове живео још у праисторији, насеље са називом Дренова помиње се први пут у повељи коју је 1429. године деспот Ђурађ Бранковић издао великом челнику Радичу Поступовићу.

До Другог српског устанка Велика Дренова се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Велика Дренова улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Указом Краља од 28. децембра 1922. године насеље је добило статус варошице.

Овде се налази Манастир Велика Дренова.

Порекло становништва

[уреди | уреди извор]

Староседелачке породице су: Ћосићи, Чуљићи, Радићи, Драганци, Максићи, Тодоровићи, Трипковићи, Кошаревићи и Вукојевићи.

Према пореклу ондашње становништво Велике Дренове из 1905. године, може се овако распоредити:

  • Староседелаца има 5 породице са 60 кућа.
  • Из шире околине има 13 породице са 156 кућа.
  • Из Срема има 3 породице са 46 кућа.
  • Из Топлице има 7 породице са 45 кућа.
  • Из околине Сврљига има 4 породице са 38 кућа.
  • Из Босне има 1 породица са 24 куће.
  • Косовско-метохијских досељеника има 2 породице са 22 куће.
  • Из Жупе има 3 породице са 20 кућа.
  • Из Македоније има 1 породица са 14 кућа.
  • Из Врањског краја има 1 породица са 5 кућа.
  • Непознате старине има 1 породица са 5 кућа.
  • Из Старе Србије има 1 породица са 2 куће. (подаци датирају из 1905. године)[2]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Велика Дренова живи 2.258 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,9 година (42,6 код мушкараца и 47,2 код жена). У насељу има 812 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 3.181
1953. 3.196
1961. 3.314
1971. 3.217
1981. 3.154
1991. 2.959 2.952
2002. 2.719 2.797
2011. 2.363
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
2.671 98,23%
Роми
  
12 0,44%
Македонци
  
8 0,29%
Југословени
  
5 0,18%
Бугари
  
2 0,07%
Црногорци
  
1 0,03%
Хрвати
  
1 0,03%
Мађари
  
1 0,03%
Буњевци
  
1 0,03%
непознато
  
15 0,55%
Велика Дренова у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 169 177 170 122 117 133 140 141 148 153 154 158
Пореске главе* - 185 196 139 151 163 177 170 167 176 182 187
Арачке главе** 381 444 440 325 332 338 368 367 392 386 395 398
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др Станоје. М. Мијатовић: Насеља српских земаља
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]