Пређи на садржај

Мијајловац

Координате: 43° 40′ 29″ С; 21° 02′ 35″ И / 43.674833° С; 21.043166° И / 43.674833; 21.043166
С Википедије, слободне енциклопедије
Мијајловац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРасински
ОпштинаТрстеник
Становништво
 — 2011.548
Географске карактеристике
Координате43° 40′ 29″ С; 21° 02′ 35″ И / 43.674833° С; 21.043166° И / 43.674833; 21.043166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина328 m
Мијајловац на карти Србије
Мијајловац
Мијајловац
Мијајловац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број037
Регистарска ознакаTS

Мијајловац је насеље у Србији у општини Трстеник у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 548 становника (према попису из 1991. било је 656 становника).

Историја

[уреди | уреди извор]

До Другог српског устанка Мијајловац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Мијајловац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Село је познато по производњи вина и лозних калемова. У прошлости је за дало доста војника када је то држави било потребно. У последњем рату на Косову и Метохији живот је изгубио Драган Милићевић Шумар (1978-1999), по причама преживелих сабораца са Кошара један од најхрабријих војника током рата.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Мијајловац живи 476 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,5 година (43,6 код мушкараца и 49,7 код жена). У насељу има 181 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,03.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 699
1953. 725
1961. 745
1971. 724
1981. 724
1991. 656 652
2002. 548 554
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
542 98,90%
Југословени
  
3 0,54%
непознато
  
3 0,54%
Мијајловац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 20 20 20 20 20 19 19 19 20 23 23 34
Пореске главе* - 28 25 23 22 22 21 20 23 24 24 24
Арачке главе** 49 58 59 60 62 63 61 65 70 68 66 71
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]