Драго Гиздић

драго гиздић
Лични подаци
Датум рођења	(1912-02-02)2. фебруар 1912.
Место рођења	Клис, код Сплита, Аустроугарска
Датум смрти	19. фебруар 1983.(1983-02-19) (71 год.)
Место смрти	Сплит, СР Хрватска, СФР Југославија
Професија	друштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ од	1930.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Одликовања

Драго Гиздић (Клис, код Сплита, 2. фебруар 1912 — Сплит, 19. фебруар 1983) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички и привредни радник СФРЈ, публициста и СР Хрватске, публициста и јунак социјалистичког рада.

Биографија

Рођен је 12. фебруара 1912. у Клису, код Сплита. Пре Другог светског рата радио је као радник-машиниста парних турбина и котлова. Као млади радник прикљчуо се најпре синдикланом, а потом и револуционарном радничком покрету. Године 1930. постао је члан тада илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Због револуционарног рада више пута је био хапшен, а 1939. је интерниран у Лепоглаву. Од 1940. живео је у илегалности.

Након окупације Југославије, 1941. активно је радио на организовању Народноослободилачке борбе у Далмацији. Августа 1941. учествовао је у формирању Солинског партизанског одреда, потом је био политички комесар Каштеланско-трогирског партизанског одреда. Током рата је обављао и разне политичке дужности — био је секретар Среског комитета КПХ за Солин и Трогир и члан Обласног комитета КПХ за Далмацију.

Биран је за већника Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске (ЗАВНОХ), од Првог заседања и већника Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), од Другог заседања, 1943. године. Био је посланик Привремене народне скупштине ДФЈ.

После ослобођења Југославије, био је професионални синдикални и политички радник. Био је председник Главног одбора Савеза синдиката Хрватске и министар у Влади НР Хрватске. Потом је прешао у привреду и био дугогодишњи генерални директор предузећа Далмација-цемент. У току припрема увођења радничког самоуправљања у Југославији, крајем 1949. је у фабрици Првоборац у Солину формирао је први раднички савет у ФНРЈ.

За посланика Скупштине СФРЈ биран је осам пута, а за посланика Сабора СР Хрватске четири пута. Био је делегат на Петом, Шестом, Седмом, Осмом, Деветом и Десетом конгресу СКОЈ. Биран је за члана Централног комитета Савеза комуниста Хрватске и члана Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа Хрватске.

Бавио се публицистичким радом и уз помоћ сарадника Института за историју радничког покрета Далмације написао је више мемоарских радова:

• Далмација 1941, Загреб 1957. и 1959.
• Далмација 1942, Загреб, 1955. и 1959.
• Далмација 1943, Загреб 1962.
• Далмација 1944—1945, Загреб 1964.
• Даламција 1941—1945. албум фотографија и факсимила, Загреб 1964.

Умро је 19. фебруара 1983. у Сплиту, а сахрањен је у родном месту.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден народног ослобођења, Орден заслуга за народ првог реда, Орден братства и јединства првог реда, Орден за храброст и др. Указом Председништва СФРЈ 10. децембра 1981. одликован је Орденом јунака социјалистичког рада.

Литература

• Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Beograd: Sedma sila. 1957.  COBISS.SR 4864263
• Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970.  COBISS.SR 4897031