Пређи на садржај

Дражевиће

Координате: 43° 14′ 04″ С; 20° 12′ 05″ И / 43.2345° С; 20.2015° И / 43.2345; 20.2015
С Википедије, слободне енциклопедије
Дражевиће
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаСјеница
Становништво
 — 2011.431
Географске карактеристике
Координате43° 14′ 04″ С; 20° 12′ 05″ И / 43.2345° С; 20.2015° И / 43.2345; 20.2015
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1198 m
Дражевиће на карти Србије
Дражевиће
Дражевиће
Дражевиће на карти Србије
Остали подаци
Позивни број020
Регистарска ознакаSJ

Дражевиће је насеље у Србији у општини Сјеница у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 431 становника (према попису из 1991. било је 536 становника).

Површина сеоског подручја и Катастарске општине Дражевићи износи 1649 ха. Према попису из 2002. у селу је живело 431 становника. Крајем 20. и почетком 21. века насеље се постепено претвара у село са компактном физиономском структуром. Од 1945. до 1952. године село Дражевиће било је центар и седиште новоформираног Месног народног одбора који су чинила села: Дражевиће, Житниће, Камешница и Жабрен. Ова подела је деловала до 1955. године, када је формирана општина Дуга Пољана.

У селу постоје и махале назване по породицама и братствима која у њима живе: Смајовска, Мусићка, Камберовска, Мујовска, Сејфића махала, Хамидовића и махала Дебљеж. Недалеко од села постоје и „станови“: станови Јанчански (Хамидовића), југозападно од Врујца, у близини пута Дуга Пољана - Смиљевац. Станови Камберског и Мујовића налазе се на брду Дебљеж, а Сејфићеви у Старом селу.

Археолошким ископавањима на подручју Голубана утврђена су налазишта која потичу из касног средњег вијека, што показује да је насеље веома старо и да је постојало у доба Немањића. Локалитет „Црквина“ налази се у сјеверозападном дијелу села, на имању Феха и Џанка Џанковића, све до имања Омера Џанковића, утврђени су трагови надгробних споменика. Становници овог села тврде да су до пре 200 година живели нешто југоисточно, на подручју које се данас зове Старо становиште [Премовић-Алексић, 1985, 45]. У турским пописима из 1455. године јавља се под именом Ритуџа (Горња, Доња и Средња), а 1528. као Ритуџа или Дражевиће [Шабановић, 1964, 10]. У 16. веку јавља се под именом Знојнице

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Дражевиће живи 314 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 34,1 година (34,2 код мушкараца и 34,0 код жена). У насељу има 115 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,75.

Ово насеље је великим делом насељено Бошњацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 535
1953. 642
1961. 545
1971. 563
1981. 613
1991. 536 513
2002. 431 569
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Бошњаци
  
426 98,83%
Хрвати
  
1 0,23%
Муслимани
  
1 0,23%
непознато
  
1 0,23%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]