Дреновац (Клина)

Дреновац
Дреновац;
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Пећки
Општина	Клина
Становништво
— 2011.	440
Географске карактеристике
Координате	42° 36′ 10″ С; 20° 31′ 18″ И / 42.6028° С; 20.5217° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	390 m
	Дреновац Дреновац на карти Србије
Остали подаци
Регистарска ознака	ПЕ

Дреновац (алб. Drenoci/Fushdrin dhe Thanisht) је насељено место у општини Клина, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 440 становника.

Положај

Село се налази на магистралном путу Пећ-Приштина, удаљено неколико километара од места Клине и 18 km југоисточно од Пећи. Аутопут Пећ-Приштина пресеца село на два дела. Горњи део села је у изразитој стрмини док се други део села спушта у равницу поред Пећке Бистрице.

Историја

На брду изнад села, у пределу Црквине, налази се огроман храстов пањ. На њему и данас када је "тежак светак" пале свећу. Кажу да је ту била црква Свете Богородице „Света Пречиста” и да су се до 70их година прошлог века сачували њени трагови. У центру села постоји огроман храст, он је заштитник села. Под њим се на Спасовдан поставља "софра" кад носе крста. Преписују му чудотворну моћ: једноме је, који је изломио суву гранчицу изгорела кућа, а други, који је покушао да га сече, се посекао па рана није хтела да му зарасте. Помињу им и имена.

18. јуна 1999. године, 109 српских и 11 других породица неалбанаца, укупно 456 становника, напустило је село.^[2]

Становништво

Према попису из 2011. године, Дреновац има следећи етнички састав становништва:

Националност^[1]	2011.^[а]
Албанци	438 (99,55%)
недоступно	2 (0,45%)
Укупно	440

Демографија^[1]^[3]
Година	Становника
1948.	663
1953.	733
1961.	779
1971.	851
1981.	1.016
1991.	1.123
2011.	440

Презимена

80их година 20ог века у селу је било 62 српске куће и око 20 албанских. Дванаест кућа (породица Богићевић; раније презиме Гаџић) чува предање да су пореклом из Гацког, а остале породице уколико нешто знају о свом пореклу наводе да су из Црне Горе: Велике, Шекулара, Бјелопавлића, а најчешће кажу да су негде из Црне Горе и да су се доселили у турско време или пре њега.

Привреда

Мештани се претежно баве земљорадњом.

Школство

Село има осморазредну основну школу.

Види још

Клина

Напомене

^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја косовских Срба, тако да је стварни удео Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

^ ^а ^б ^в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
^ B92 — Vesti — Interesovanje za povratak na Kosovo, Приступљено 2. 4. 2013.
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

Гугл сателитска мапа (Maplandia) (језик: енглески)
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain) (језик: енглески)
Дигитална платформа за НИГП (geoSrbija) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (5. фебруар 2021) (језик: српски)
Живети у осињаку („Политика”, 4. јун 2020)

[3] Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја косовских Срба, тако да је стварни удео Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

[попис-1] а ^б ^в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)

[2] B92 — Vesti — Interesovanje za povratak na Kosovo, Приступљено 2. 4. 2013.

[4] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

[2]

[а]

[3]