Дримкол
Дримкол је етно-географски предео у западном делу Северне Македоније, на граници са Албанијом. Име је турског порекла и настало је од имена реке Дрим и турског назива за мању област-кол, односно жупу.[1]
Географско простирање
[уреди | уреди извор]На запад се област простире до Црног Дрима на исток до планине Јабланице, на југ до Охридског језера а на север до Дебарске жупе. Дели се на Дебарски Дримкол на северу, мали планински крај и Струшки Дримкол на југу, који је већи од првог и улази у струшку долину.[2]
Насељена места
[уреди | уреди извор]У Дримколу се налази 23 села: 16 у Струшком и 7 у Дебарском Дримколу.
У Струшки Дримкол улазе села: Бороец, Вевчани, Велешта, Враниште, Вишни, Горна Белица, Долна Белица, Добовјани, Заграчани, Калишта, Лабуништа, Октиси, Подгорци, Радолишта, Шум и Јабланица.
У Дебарски Дримкол улазе села: Безово, Дренок, Лакаица, Луково, Модрич, Нерези и Пискупштина. У селима живе Македонци, Албанци, Торбеши, Цинцари и у мањој мери Срби.
Значај за историју Срба
[уреди | уреди извор]Дримкол је Србији дао значајне личности у просвети, култури, војној историји и спорту. Из дримколских села за српску историју значајни су: Цинцар Марко Костић и Цинцар Јанко Поповић односно породице Цинцар-Марковић и Цинцар-Јанковић из Долне Белице, породица Крстић из Подгорца Серафим Крстић, Стојан Крстић, из села Лабуништа Ђорђе Дримколски српски четнички војвода и писац Анђелко Крстић и из села Бороеца Коста Шуменковић српски добротвор и ратник и Матеја Шуменковић српски протојереј и народни првак.
