Јабланица (Струга)
Административни подаци | |
---|---|
Држава | Северна Македонија |
Општина | Струга |
Становништво | |
— 2002. | 553 |
Географске карактеристике | |
Координате | 41° 18′ 48″ С; 20° 34′ 49″ И / 41.3133° С; 20.5803° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 950 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 6337 |
Позивни број | +389 (0)46 |
Регистарска ознака | SU |
Јабланица (мкд. Јабланица) је насеље у Северној Македонији, у западном делу државе. Јабланица припада општини Струга.
Географија
[уреди | уреди извор]Насеље Јабланица је смештено у крајње западном делу Северне Македоније, близу државне границе са Албанијом (6 km западно од насеља). Од најближег града, Струге, насеље је удаљено 30 km северно.
Јабланица се налази у историјској области Дримкол, која обухвата горњи ток Црног Дрима. Насеље је смештено на источним падинама планине Јабланица. Источно се тло спушта у клисуру Црног Дрима. Надморска висина насеља је приближно 950 метара.
Клима у насељу је планинска.
Историја
[уреди | уреди извор]Име села Јабланица се први пут помиње у повељи цара Душана у периоду 1342-1345 за манастир Св. Богородице Перивлепте у Охриду. Село су у прошлости често нападала албанска племена Геге и Тоски. Са десне стране Јабланичке реке налази се место Вељаре, где постоје гробови погинулих за које се сматра да су убијени од стране качака.[1]
Историја Срба у месту
[уреди | уреди извор]У месту је између 1870-1876. године радила српска народна школа, која је након извесног прекида наставила рад 1897. године[2]
По пријави Бугара ухапшен је од стране Турака, Србин учитељ у Јабланици, Матеја Шуменковић.[3]
У месту су 1900. године биле три православне цркве. У оној саборној окупили су се Срби да прославе Савиндан. Чинодејствовао је поп Арсеније Николајевић. Српска школа у месту је отворена по царској дозволи 1897. године за време кмета месног Јована Костића. Кмет Костић је 1899. године био домаћин славе. Светосавску беседу у школи је одржао учитељ Матеја Шуменковић. Кум школске славе био је домаћин Илија Митровић, а заслуге за организацију прославе имали су још школски настојатељ Митар Нововић и други учитељ Марко Ставрић.[4]
Демографија
[уреди | уреди извор]Према статистици Васила Канчова ("Македонија. Етнографија и статистика") из 1900. године, у Јабланици је живело 960 становника, све Македонци (850 православаца и 110 муслимана)
Према секретару бугарског егзархија Димитриву Мишеву ("Македонија и њено хришћанско становништво"), 1905. године у Јабланици је живело 832 Македонаца, егзархиста и 160 Македонаца патријархиста.
Попис становништва
Националност | Укупно |
Македонци | 545 |
Турци | 0 |
Роми | 0 |
Албанци | 0 |
Цинцари | 0 |
Срби | 1 |
Бошњаци | 0 |
Други | 7 |
Јабланица је према последњем попису из 2002. године имала 553 становника. Претежно становништво у насељу су етнички Македонци (98%). Већинска вероисповест је православље.
Година | 1900 | 1905 | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 1994 | 2002 |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Становништво | 960 | 992 | 1.188 | 1.300 | 1.488 | 1.393 | 1.187 | 818 | 741 | 553 |