Пређи на садржај

Друга битка за Таргу Фрумош

С Википедије, слободне енциклопедије
Други светски рат

Напредовање Црвене армије 1943—1944.
Време2. мај – 7. мај 1944.
Место
Источна Румунија
Исход Победа Осовине
Сукобљене стране
 Немачка
 Румунија		  Совјетски Савез
Команданти и вође
Нацистичка Њемачка Фердинанд Шернер Совјетски Савез Иван Коњев

Битка за Таргу Фрумош (рум: Târgu Frumos; 2. мај – 7. мај 1944), је вођена близу Јашија, Румунија између немачког Вермахта, и немачких савезника, Румуна на једној страни, и совјетске Црвене армије са друге стране. Битка је почела кад су Совјети покушали да ослободе Јаши, у завршном стадијуму своје пролећне офанзиве, као део напора да се ослободи источна Румунија.

Према наводима Хаса фон Мантојфела, једног од двојице немачких команданата дивизија, и Фрида фон Зенгера (Frido von Senger und Etterlin), немачке снаге су поразиле велику совјетску офанзиву наневши озбиљне губитке 2. украјинском фронту. Битка за Таргу Фрумош је коришћена као школски пример при тактичкој обуци у америчкој војсци, као и у другим армијама, описујући како мобилна одбрана може да порази оклопљени напад. Постоје међутим сумње у вези навода двојице немачких официра, које се тичу неукључивања румунских снага у ове наводе, и у вези стварног односа снага у борби између једне и друге стране.

Увод

[уреди | уреди извор]
Стање априла 1944.

Током априла 1944, серија напада Црвене армије у сектору Јашија је била усмерена ка освајању овог стратешки важног сектора. Немачко-румунске снаге су се успешно браниле током овог месеца. Напад усмерен на Таргул Фрумош је био завршни покушај Црвене армије да оствари свој циљ обезбедивши одскочну даску за улаз у Румунију у летњој офанзиви.

Битка

[уреди | уреди извор]

Битка за Таргу Фрумош је била серија битака током неколико дана, које су оклопне снаге немачког LVI оклопног корпуса, посебно Гросдојчланд дивизија (Grossdeutschland Division), и 24. оклопна дивизија, водиле са 16. тенковским корпусом Црвене армије, који је нападао са севера.

Упркос почетном успеху совјетског напада, серија противнапада је успела да уништи истурене совјетске јединице, пре него што су ове примениле адекватне дефанзивне маневре. Ове битке су ослабиле совјетске тенковске снаге до то мере да наставак напада у Румунији више није био могућ. Током три дана борби, немачки LVII оклопни корпус (углавном Гросдојчланд и 24. оклопна дивизија) и немачки L корпус су поразили совјетске снаге, и тврдили да су уништили преко 350, од којих је 24. оклопна дивизија тврдила да је уништила око 100.[1]

Совјетски извори не дају пуно података о овој бици. Историчар Давид Гланц је нашао неке напомене о операцијама у Румунији у априлу и мају 1944. Његов главни извор је била историја совјетске 2. тенковске армије, где се може наћи директно помињање битке. Ту се наводи да је крајем марта 1944, тенковска армија пребачена у сектор 27. армије, са мисијом

“нападања у правцу Фокури и Подул Илоеи. Затим је армија имала да изврши удар у правцу града Јашија, и да га обезбеди”

У опису наредних операција тенковске армије се каже да је напала заједно са 35. стрељачким корпусом 27. армије. Такође се тврди да је 3. тенковски корпус стигао до Таргу Фрумоша, али су га одбацили немачки противудари. 16. тенковски корпус који су идентификовали немачки официри изгледа да се не помиње у овом наводу.[2]

Упркос немачким тврдњама да је совјетски напад представљао пуноснажну офанзиву, сада изгледа као да је битка за Таргул Фрумош била операција релативно ниских размера у контексту борби вођених 1944. на Источном фронту, иако би Совјете победа ставила у много бољи положај за евентуални напад на Румунију.[2] [а]

Последице

[уреди | уреди извор]

На крају битке за Таргу Фрумош, линија фронта се стабилизовала у положају из кога ће Црвена армија крајем августа 1944. започети операцију Јаши-Кишињев.

Формације које су учествовале у бици

[уреди | уреди извор]

Совјетски Савез

[уреди | уреди извор]
  • 2. Украјински фронт-маршал Иван Стефанович Коњев
    • 27. армија-генерал-лајтнант Сергеј Георгијевич Трофименко
      • 35. стрељачки корпус
      • 89. гардијска стрељачка дивизија
      • 180. стрељачка дивизија
    • 2. тенковска армија-генерал-пуковник оклопних јединица Семјон Иљич Богданов
      • 3. тенковски корпус
      • 16. тенковски корпус (непотврђено)

Немачка

[уреди | уреди извор]

Румунија

[уреди | уреди извор]
  • 18. планинска дивизија
  • 1. гардијска дивизија
  • 1. ваздухопловни корпус
    • 5. бомбашка група
    • 8. јуришна група (на немаким Хс 129 авионима)
    • 9. ловачка група

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Историчари су стога остали у недоумици да ли је совјетска офанзива била главни покушај пробоја у Румунију, или само локални напад како би се побољшао совјетски операциони положај и прилике за обновљену офанзиву у будућности. Немци сматрају да је оно прво. Овај аутор сматра да је друго, и да је повезано са планирањем обмане за будуће операције у Белорусији (како би се поправило будуће присуство 2. тенковске армије у Румунији, док је на кратко премештена другде). Само ново обелодањивање совјетске архивске грађе ће разрешити ову дуготрајну дебату.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Током битке, Хасо фон Мантојфел, командант Гросдојчланд дивизије, је први пут наишао на нове совјетске Стаљин тенкове: „Код Таргу Фрумоша сам први пут сусрео Стаљин тенкове. Шокантно је било да, иако су моји Тигрови почели да их погађају са 3.000 метара, наше гранате су се одбијале, и нису пробијале све док се нисмо приближили на пола те раздаљине. Али успео сам да контрирам руској надмоћи маневром и мобилношћу, користећи на најбољи начин копнену подршку."
  2. ^ а б Glantz.

Литература

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Друга_битка_за_Таргу_Фрумош&oldid=28515692”