Електронска индустрија Ниш
| Ei | |
|---|---|
 | |
Изворни назив | Електронска индустрија Ниш |
Ранији назив | РР заводи Ниш |
| државна | |
| Делатност | производња потрошачке електронике |
| Основано | 21. јун 1991. (у првом облику: 1948) |
| Угашено | у принудној ликвидацији |
| Оснивачи | Белинд и Заводи Радио Рендген |
| Седиште | Ниш, Србија |
Руководиоци | Александар Поповић (генерални директор) |
| Производи |
|
| Приход |  1,28 мил. евра (2013)[1] |
| Укупна актива |  40,55 мил. евра (2013)[1] |
| Укупан капитал |  0 (2013)[1] |
Број запослених | 126 (2013)[1] 1.333 (2009) |
| Веб-сајт | www |
Електронска индустрија Ниш (Еи Ниш),[2] или само стилизовано Ei, било је српско предузеће за производњу потрошачке електронике. Формирањем Института за производњу радио-опреме и рендгенских апарата 1948. настаје и ова компанија.[3] У саставу компаније налази се више зависних предузећа из Ниша, Београда и других градова Србије. Електронска индустрија Ниш је у поступку реструктрурисања и приватизације (2006—2008. године), тако да је један број предузећа приватизован а један број је у поступку приватизације; неколико их је већ у стечају или у поступку ликвидације.
До скоро је ова фирма била једна од ретких у свету која је производила електронске цеви. Више их не производи.
Историја
[уреди | уреди извор]Компанија је настала 1948. године под именом РР заводи Ниш и прославила се производњом рендген апарата, електронских цеви, радио-апарата и ТВ апарата.
Године 1950. на основу тадашњих закона предузеће „Заводи РР” предато је на управљање радницима и о томе сведочи табла на згради холдинга „Ei”.
Први радио уређај је произведен 1951. године.[4]
Најуспешнији период пословања је био од 1965. до 1980. године. У то време је ЕИ имала погоне у Нишу, Београду, Сврљигу, Житорађи, Алексинцу, Ђевђелији (Македонија), Србу (Хрватска),[5] око 50 фабрика са 28.000 радника и годишњи бруто производ од око 700 милиона долара. Електронска индустрија је у то време имала велики асортиман производа широке потрошње за домаће потребе, војску и извоз. Производили су се апарати и уређаји у великим серијама: радио-апарати, звучници, појачала, системи за озвучење, рачунари,[6] електрична бројила, машине за прање веша, машине за прање судова, обичне пегле, „роло” пегле, црно-бели и телевизори у боји, телефони, телефонске централе, ВФ уређаји, радио-станице, железничка сигнализација, семафори и пратећа опрема, уређаји специјалне намене за потребе војске и милиције, штампана електронска кола, индустријска електроника, ауто-електроника, рендген апарати, медицински уређаји, колор катодне цеви, електронске цеви, клима уређаји, картонска амбалажа, пластична галантерија, феромагнетни материјали, отпорници, кондензатори, механички делови уређаја, полупроводнички елементи...
Од 1991. године почиње пад Електронске индустрије Ниш; од тада се губици почињу нагомилавати, броја радника смањивати а производња опадати. Од 2000. године када је у предузећима (друштвени капитал) било око 10.000 радника, почиње приватизација перспективних предузећа и стечај оних нерентабилних.
Већ 2009. године број радника у неприватизованим предузећима (и оним која су била пред стечајем) био је око 1000. Средином 2010. године је остало око 100 радника у предузећима са већинским друштвеним (државним) капиталом.
Кроз приватизацију и стечајни поступак у кругу ЕИ 2010. године је пословало преко 30 предузећа разних профила.
У периоду 2009—2010. године руководство ЕИ покушава са органима власти (град и република) да у кругу бивше Електронске индустрије оживи производњу и зачне нова предузећа („Технолошки парк”, „Бесцаринска зона” итд.).
Дана 13. септембра 2013. године, због блокираног рачуна Привредни суд у Нишу покренуо је претходни стечајни поступак за корпорацију „Ei”. Октобра месеца 2013. године, уплаћена су потребна средства а стечајни поступак тиме обустављен.
Дана 28.09.2016.године Привредни суд у Нишу покренуо је стечајни поступак "Холдинг корпорације Еи АД Ниш".[7]
Зависна предузећа
[уреди | уреди извор]Од оснивања компанија је преживела разне реформе, реорганизације, поделе, реструктурисања, интеграције и усаглашавања са законом. Тако су унутар компаније настајала и нестајала зависна предузећа: основне организације (ООУР), сложене организације (СОУР) и организације удруженог рада (ОУР), АД, ДД, ДОО, ЈВ, подружнице...
Предузећа су током година реструктурисана, приватизована или послата у стечај.
Предузећа која су у појединим тренуцима пословала унутар холдинг компаније „Ei” под разним називима и у разним организационим облицима (да би нека пропала и отишла у стечај а нека опстала односно била приватизована и сада успешно послују) су:
Производи Електронске индустрије Ниш
[уреди | уреди извор]Осамдесетх година двадесетог века Електронска индустрија Ниш је био производни гигант на територији ондашње Југославије. Велики број фабрика је у време највеће производње имао у свом производном програму веома велики број производа. У следећој "галерији" приказани су неки од производа:
-
Црно бели ТВ пријемник из 1958. године -
Једна од електронских цеви у оригиналном паковању -
Радио апарат "Мелос" -
Кућно електрично "Динг-донг" звонце -
Кућни мини рачунар "Еи Пеком 64" -
Електрична роло-пегла "Роломатик 3" -
Видео касетни рекордер ДВР 5327 Д, Еи Телевизија Ниш , произведен деведесетих година двадесетог века у Нишу
Директори-руководиоци
[уреди | уреди извор]Генерални директори од 1948. године до данас:[8]
- Боривоје Стојановић
- Мирослав-Мирко Лозовић
- Ђорђе Орлић
- Владимир Јасић
- Миодраг Апостоловић
- Драгомир Миљковић
- Љубиша Игић
- Боривоје Митровић
- Радисав Пауновић
- Војислав Митић
- Југослав Кочопељић
- Љубинка Стефановић-Младенов
- Александар Поповић
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „Основни подаци из консолидованог финансијског извештаја за 2013. годину”. Агенција за привредне регистре Србије. Приступљено 12. 11. 2016.
- ^ The Cold War for Information Technology: The Inside Story. ISBN 978-1618978356.
- ^ „Contemporary Approaches in Urbanism and Heritage Studies”. 2021-08-19. doi:10.38027/202016664347.
- ^ У окружењу старих радио-апарата између „РР 121” и „симфоније” („Политика”, 25. јануар 2018)
- ^ „EI Niš: Šta je ostalo od nekadašnjeg giganta elektronske industrije”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2022-05-26. Приступљено 2024-05-31.
- ^ Lampe, John R.; Prickett, Russell O.; Adamović, Ljubiša S. (1990). Yugoslav-American economic relations since World War II. Durham: Duke University Press. ISBN 978-0-8223-1061-7.
- ^ „АПР - Објављена документа”.
- ^ Ранђеловић, Новица С. (2003). „Пола века у корак са светом 1948—1998.”. Монографија о електронској индустрији. Корпорација „Ei”.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ранђеловић, Новица С. (2003). „Пола века у корак са светом 1948—1998.”. Монографија о електронској индустрији. Корпорација „Ei”.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт (ЕИ корпорација)
- Званични веб-сајт Архивирано на сајту Wayback Machine (26. октобар 2016) (Техником информатика)
- ПРВИ ТАЧСКРИН ЈЕ НАПРАВЉЕН У НИШУ ПРЕ ЧАК 36 ГОДИНА: Уређаји на додир без којих је живот незамислив прављени у погону "ЕИ телевизори" („Вечерње новости”, 16. април 2023)
