Пређи на садржај

Европски систем путних информација и ауторизације

С Википедије, слободне енциклопедије

Европски систем путних информација и ауторизација (ЕТИАС) је планирани систем електронске ауторизације Европске уније за посетиоце без визе који путују у шенгенски простор (укључујући земље ЕФТА), као и на Кипар. Планирано је да ЕТИАС кошта 7 € за период важења од 3 године или до истека пасоша, шта год буде раније. [1] Планирано је да ЕТИАС ступи на снагу до маја 2025. године са планираним шестомесечним прелазним периодом. [2] [3] [4] [5] [6]

Према Европској комисији, планирано је да се имплементира „за идентификацију безбедносних, нерегуларних миграција или високог ризика од епидемије које представљају посетиоци без визе“. [7] То није виза, [8] и не гарантује улазак. [9] Као допуна ЕТИАС-у, систем уласка/изласка требало је да се примени од 10. новембра 2024. (али је сада одложен на неодређени датум), чиме се укида употреба физичких печата у пасошу и након тога електронски региструју гранични прелази путника. [10]

ЕТИАС је први пут предложен 2016. [11] и формално је успостављен Уредбом (ЕУ) 2018/1240 Европског парламента и Европског савета од 12. септембра 2018. [12] [13] Због различитих разлога, укључујући потешкоће у интеграцији националних система различитих држава чланица у централну базу података, датум имплементације је више пута одлаган од јануара 2021. [14] [15]

ЕТИАС је сличан другим системима електронских путних овлашћења, као што су електронски систем за ауторизацију путовања у Сједињеним Државама (ЕСТА) [16] и електронско одобрење путовања (ЕТА) у Уједињеном Краљевству.

Применљиве националности

[уреди | уреди извор]

ЕТИАС је неопходан за улазак копном, ваздухом и морем у 30 европских земаља, укључујући 29 држава чланица Шенгенског простора, као и на Кипар. Ирска, која је део Заједничког подручја путовања, једина је држава чланица Европске уније која наставља да има сопствену визну политику и не планира да се придружи шенгенском простору или да захтева ЕТИАС. [17]

Посетиоцима који имају двојно држављанство земље ЕУ или Шенгена и земље без визе (на пример, Италија и Канада) неће бити потребна ЕТИАС путна дозвола ако поседују путну исправу из ЕУ или земље Шенгена. [18] [19]

Од уласка у употребу, ЕТИАС ће бити захтеван од држављана трећих земаља без визе осим Андоре, Монака, Сан Марина и Ватикана.[20]

Међутим, ЕТИАС неће бити потребан од носилаца виза, боравишних дозвола, дозвола за локални погранични саобраћај; чланови породица држављана ЕУ/Шенген који имају боравишну карту; избегличке путне исправе или путне исправе без држављанства издате од стране ЕУ или земље Шенгена. Ослобођени су и носиоци дипломатских или службених пасоша и аеродромски транзитни путници. [21]

Носиоци обичних пасоша следећих земаља и територија, без путне исправе из земље ЕУ или Шенгена, испуњавали би критеријуме ЕТИАС:

Процес пријаве

[уреди | уреди извор]

Посетиоци ће морати да попуне онлајн апликацију и плате накнаду од 7 евра. [22] Такса се ослобађа за особе млађе од 18 и старије од 70 година. Процењује се да ће 1,4 милијарде људи морати да се пријави. [23] Очекује се да ће систем огромну већину пријава обрадити аутоматски претраживањем у електронским базама података и пружањем тренутног одговора, али у неким ограниченим случајевима може потрајати и до 30 дана. [24] [25] Ако се одобри, овлашћење ће важити три године или до истека путне исправе, у зависности од тога шта је раније. [25]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Security union: A European Travel Information and Authorisation System – Questions & answers”. European Commission. 5. 7. 2018. Архивирано из оригинала 31. 12. 2019. г. Приступљено 14. 8. 2021. 
  2. ^ Simpson, Jack (20. 8. 2024). „UK citizens travelling to EU next summer will have to pay €7 visa-waiver charge”. The Guardian. 
  3. ^ Calder, Simon (20. 12. 2023). „New border system for entering the EU finally gets 2024 launch date”. The Independent. 
  4. ^ „European Union's delayed 'entry and exit' system set to launch later in 2024”. Osborne Clarke. 21. 2. 2024. 
  5. ^ „European Entry and Exit System to begin from October: 10 key points for smooth travel”. The Times of India. 2. 6. 2024. 
  6. ^ Topham, Gwyn (26. 5. 2024). „Why travelling on Eurostar from the UK is about to become much trickier”. The Guardian. London. 
  7. ^ „Schengen, borders and visa”. Europa. 23. 11. 2022. Архивирано из оригинала 4. 8. 2023. г. Приступљено 4. 8. 2023. 
  8. ^ „Precisiones acerca de ETIAS, el registro de viaje a Europa que aplicará a partir de 2023 | EEAS”. Europa. Архивирано из оригинала 9. 9. 2023. г. Приступљено 9. 9. 2023. 
  9. ^ Chung, Christine (3. 8. 2023). „The E.U.'s New ETIAS Entry Requirement Is Coming. Someday.”. The New York Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 8. 2023. г. Приступљено 4. 8. 2023. 
  10. ^ Fatima, Zahira; Aikman, Ian (21. 8. 2024). „What is the EU visa waiver scheme and how will it work?”. BBC News. 
  11. ^ „Communication from the commission to the European Parliament and the Council, Stronger and Smarter Information Systems for Borders and Security”. Europa. 6. 4. 2016. Архивирано из оригинала 11. 9. 2023. г. Приступљено 22. 9. 2023. 
  12. ^ „Official Journal of the European Union, L 236, Volume 61, English Edition”. Europa. 19. 9. 2018. Архивирано из оригинала 15. 8. 2021. г. Приступљено 15. 8. 2021. 
  13. ^ „Security union: A European Travel Information and Authorisation System – Questions & answers”. Europa. 5. 7. 2018. Архивирано из оригинала 31. 12. 2019. г. Приступљено 15. 8. 2021. 
  14. ^ Calder, Simon (20. 12. 2023). „New border system for entering the EU finally gets 2024 launch date”. The Independent. 
  15. ^ Januzi, Shkura (21. 6. 2024). „1.4 Billion People Will Have to Apply for an ETIAS Authorisation Before Travelling to EU by Mid-2025”. Schengen News. 
  16. ^ „US citizens will need to register to visit parts of Europe starting in 2021”. CNN. 9. 3. 2019. Приступљено 14. 8. 2021. 
  17. ^ „Will you need a visa to visit Ireland in 2021?”. IrishCentral. 8. 3. 2019. Архивирано из оригинала 9. 3. 2019. г. Приступљено 15. 8. 2021. 
  18. ^ „Frequently asked questions about ETIAS”. Europa. Архивирано из оригинала 18. 6. 2023. г. Приступљено 1. 1. 2023. 
  19. ^ „Who should apply – Who does not need an ETIAS travel authorisation”. Europa. Архивирано из оригинала 28. 6. 2023. г. Приступљено 2. 9. 2023. 
  20. ^ Regulation (EU) 2018/1806 of the European Parliament and of the Council of 14 November 2018 listing the third countries whose nationals must be in possession of visas when crossing the external borders and those whose nationals are exempt from that requirement OJ L 303, 28 November 2018, pp. 39–58 Архивирано 26 децембар 2018 на сајту Wayback Machine
  21. ^ „Official Journal of the European Union, L 236, Volume 61, English Edition”. Europa. 19. 9. 2018. Архивирано из оригинала 15. 8. 2021. г. Приступљено 15. 8. 2021. 
  22. ^ „ETIAS, what it means for travellers; what it means for Frontex”. Frontex. Архивирано из оригинала 25. 9. 2023. г. Приступљено 22. 9. 2023. 
  23. ^ Chung, Christine (3. 8. 2023). „The E.U.'s New ETIAS Entry Requirement Is Coming. Someday.”. The New York Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 8. 2023. г. Приступљено 4. 8. 2023. 
  24. ^ „Brexit: No visa but Britons will pay €7 to travel to EU countries”. BBC. 14. 12. 2018. Архивирано из оригинала 14. 12. 2018. г. Приступљено 14. 8. 2021. 
  25. ^ а б „Security union: A European Travel Information and Authorisation System – Questions & answers”. European Commission. 5. 7. 2018. Архивирано из оригинала 31. 12. 2019. г. Приступљено 14. 8. 2021. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Европски_систем_путних_информација_и_ауторизације&oldid=29011060”