Еколошка питања у Србији
Еколошка питања у Србији укључују загађење ваздуха, крчење шума, различите категорије претњи ендемским врстама и климатске промене.
НАТО бомбардовање Југославије 1999
[уреди | уреди извор]
НАТО бомбардовање 1999. године нанело је трајну штету животној средини Србије, при чему је неколико хиљада тона токсичних хемикалија ускладиштених у циљаним фабрикама испуштено у земљиште, атмосферу и водене базене, што је погодило људе и локални свет.
2001. године, лекари српске болнице у Косовској Митровици кажу да је број оболелих од малигних болести порастао за 200% од 1998. године.[1] Исте године, Светска здравствена организација је известила да су подаци са Косова неубедљиви и позвала је на даље студије.[2]
Загађење
[уреди | уреди извор]Загађење ваздуха
[уреди | уреди извор]Према извештају СЗО, Србија има веће процене преране смрти услед загађења ваздуха него већина земаља у Европској унији.[3] Процене квалитета ваздуха на основу података са станица за праћење којима управљају национални органи показују да концентрације загађивача ваздуха, посебно појединих материја, редовно прелазе нивое који штите здравље људи. [3] У извештају се наводи да су главни извори спољног загађења ваздуха у Србији енергетски сектор, сектор транспорта, депоније отпада и индустријске делатности, као што су комплекс петрохемијске индустрије у Панчеву и Новом Саду цементаре у Поповцу, Косјерићу и Беочину; хемијска постројења и металуршки комбинати у Смедереву, Севојну и Бору; термоелектране у Обреновцу, Лазаревцу и Костолцу. Други документовани извори загађења ваздуха укључују индивидуално грејање домаћинстава на фосилна горива у приградским и руралним местима и повећање друмског саобраћаја, посебно у великим градовима као што су Београд, Нови Сад и Ниш.
У јануару 2020. стотине људи присуствовало је протесту у Београду, захтевајући од владе да се позабави великим загађењем ваздуха.[4] У марту је сајт Air Visual AP привремено сврстао Београд на врх свог глобалног индекса градова са највећом загађеношћу ваздуха.[5]
Загађење воде
[уреди | уреди извор]Налази истраживања које је подржала СЗО у Србији су показали да једна трећина сеоских водоводних система у Србији није испунила стандарде за микробиолошки квалитет воде за пиће, што је навело Владу Србије да ревидира неке од својих прописа.[6] Загађење воде у Србији понекад изазивају и честе поплаве. Људски контакт са овом загађеном водом може изазвати разне здравствене проблеме, као што су инфекције, запаљење коже и друге.[7] Многи градови, насеља и села имају више нивое арсена у води него што је дозвољено законом и препоручено од стране СЗО. Највећи проблем са водом загађеном арсеном има Аутономна покрајина Војводина, чија очитавања из Новог Бечеја достижу и до 27 пута више од законске границе.[8]
Мале хидроелектране
[уреди | уреди извор]У Србији је изграђено око 100 малих хидроелектрана, саопштило је Министарство заштите животне средине. Државна електроенергетска компанија нуди снажне подстицаје и обавезује се да ће електричну енергију коју производе електране куповати по цени 50 одсто вишој од тржишне.[9]
У 2018. години хиљаде грађана Пирота протестовало је против изградње малих хидроелектрана у заштићеним подручјима. Активисти еколошке иницијативе Одбранимо реке Старе планине затражили су да се градња обустави у свим заштићеним подручјима и предузели вишеструке акције како би спречили даљу градњу.[10] Село Ракита је постало важан фронт у њиховој борби. У мају 2019. председник месне заједнице покушао је да заустави машине за које је тврдио да раде ван градилишта. Када је полиција интервенисала, обећао је да ће скочити у реку ако покушају да га ухапсе. Изградњом фабрике дошло је до клизишта које је уништило пут у селу.[11] Уз помоћ активиста за заштиту животне средине, мештани села у Ракити уклонили су цеви постављене за опслуживање нове хидроелектране на реци Ракити.[9]
Крчење шума
[уреди | уреди извор]
Према Global Forest Watch, Србија је изгубила 52,8 хектара дрвећа од 2001. до 2019. године, што је еквивалентно смањењу дрвећа за 1,9% од 2000. године.[12] Губитак шумског покривача може се приписати нелегалној сечи шума, неконтролисаној испаши стоке и шумским пожарима.[13]
Србија је за 2018. имала средњу оцену индекса интегритета шумског пејзажа са оценом 5,29/10, што је сврстава на 105. место у свету од 172 земље.[14]
Угрожене врсте
[уреди | уреди извор]У Србији је угрожено 270 животињских и 600 биљних врста. Исушивање мочвара и мочвара у сврху проширења пољопривредног земљишта изазвало је губитак природног станишта, што је резултирало опадањем биодиверзитета.[13]
Климатске промене
[уреди | уреди извор]Поплаве
[уреди | уреди извор]Поплаве су постале доминантна елементарна непогода у Србији и предвиђа се да ће број поплава расти.[7]
Суша
[уреди | уреди извор]Очекује се и чешћа појава суша, које су већ честе у Србији. Они су значајно утицали на пољопривреду, воћарство и индустрију вина.[7]
Високе температуре
[уреди | уреди извор]Од почетка јануара до краја септембра 2020. у Србији су била четири топлотна таласа.[7] Учесталост топлотних таласа постала је велика претња сектору воћарства.
Утицај климатских промена
[уреди | уреди извор]Многе породице су изгубиле домове, њиве и животе због климатских промена у Србији. Према речима Горана Тривана, министра заштите животне средине, у периоду од 2000. до 2015. године финансијска штета изазвана климатским променама процењује се на преко пет милијарди евра.[7]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „BBC News | EUROPE | Uranium tests for Serbs”. News.bbc.co.uk. 15. 1. 2001. Приступљено 2008-09-08.
- ^ Report of the WHO's Depleted Uranium Mission to Kosovo (pdf 123kb) January 22–31, 2001
- ^ а б „Health Impact of Ambient Air Pollution in Serbia” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 09. 04. 2022. г. Приступљено 13. 05. 2023.
- ^ Vasovic, Aleksandar (17. 1. 2020). „Serbians don masks and take to smog-filled streets to demand cleaner air”. Архивирано из оригинала 19. 10. 2020. г.
- ^ „World's worst air adds to Serbian capital's coronavirus woes”. Reuters. 27. 3. 2020.
- ^ „Safe drinking-water in Europe?”. 20. 3. 2018. Архивирано из оригинала 20. 12. 2021. г. Приступљено 13. 05. 2023.
- ^ а б в г д „Number of Floods and Droughts Increases, Serbian Government Does Not Combat Climate Change”. Center for Investigative Journalism of Serbia. 28. 10. 2020.
- ^ Stanić, Miloš (10. 3. 2018). „Toxic Taps: Arsenic in Water Stirs Cancer Fears”. Balkan Insight.
- ^ а б „Villagers in Serbia tear out hydropower pipes in protest over river”. 16. 8. 2020.
- ^ Dimitrijević, Uroš (4. 9. 2018). „Protest u Pirotu: "Hoću reke neću cevovod"”. BBC.
- ^ Marinković, Lazara (29. 5. 2019). „Mini-hidroelektrane u Srbiji: Zašto su borci za opstanak reka spremni da žrtvuju i sopstvenu slobodu”. BBC News Na Srpskom.
- ^ „Serbia Deforestation Rates & Statistics”.
- ^ а б „Biodiversity Serbia”.
- ^ Grantham, H. S.; Duncan, A.; Evans, T. D.; Jones, K. R.; Beyer, H. L.; Schuster, R.; Walston, J.; Ray, J. C.; Robinson, J. G. (2020). „Anthropogenic modification of forests means only 40% of remaining forests have high ecosystem integrity - Supplementary Material”. Nature Communications. 11 (1): 5978. ISSN 2041-1723. PMC 7723057
. PMID 33293507. doi:10.1038/s41467-020-19493-3 .
