Пређи на садржај

Костолац

Координате: 44° 42′ 26″ С; 21° 10′ 05″ И / 44.707166° С; 21.168° И / 44.707166; 21.168
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Костолац (вишезначна одредница).
Костолац
Термоелектрана Костолац А
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБраничевски
ГрадПожаревац
Градска општинаКостолац
Становништво
 — 2022.Раст 12.091
 — густина980/km2
Географске карактеристике
Координате44° 42′ 26″ С; 21° 10′ 05″ И / 44.707166° С; 21.168° И / 44.707166; 21.168
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина69 m
Површина9,764 km2
Костолац на карти Србије
Костолац
Костолац
Костолац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број12208
Позивни број012
Регистарска ознакаПО

Костолац је градско насеље и седиште истоимене градске општине која се налази у саставу града Пожаревца у Браничевском управном округу. Према попису из 2022. било је 12.091 становника. На месту данашњег Костолца се налазио важан римски град Виминацијум. Костолац је центар Стига, а у његовој околини се налазе термоелектране и рудници угља.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Костолац је 2002. живело 6973 пунолетна становника на 3186 домаћинстава (2,92 члана по домаћинству), а просечна старост становништва је била 35,7 година (34,8 код мушкараца и 36,6 код жена).

Ово насеље је углавном насељено Србима.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.946
1953. 4.332
1961. 4.981
1971. 6.678
1981. 9.274
1991. 10.365 9.993
2002. 9.313 9.631
2011. 9.569
Етнички састав према попису из 2011.‍[2]
Срби
  
 6.284 65,67%
Роми
  
 2.245 23,46%
Македонци
  
 40 0,42%
Хрвати
  
 33 0,34%
Црногорци
  
 21 0,22%
Мађари
  
 17 0,17%
Словенци
  
 17 0,17%
Власи
  
 13 0,14%
Немци
  
 10 0,10%
Румуни
  
 9 0,09%
Југословени
  
 8 0,08%
Муслимани/Бошњаци
  
 7 0,07%
Руси
  
 2 0,02%
Бугари
  
 1 0,01%
непознато/неизјашњени
  
 819 8,55%


Становништво према полу и старости[3]
м
ж
? 38
  
  
 57
80+ 35
  
  
 54
75—79 70
  
  
 132
70—74 163
  
  
 198
65—69 186
  
  
 227
60—64 171
  
  
 228
55—59 186
  
  
 213
50—54 324
  
  
 336
45—49 402
  
  
 389
40—44 329
  
  
 310
35—39 307
  
  
 340
30—34 283
  
  
 288
25—29 345
  
  
 310
20—24 382
  
  
 365
15—19 365
  
  
 365
10—14 330
  
  
 345
5—9 313
  
  
 304
0—4 306
  
  
 317
Просек : 34,8 36,6
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 1.165 1.423 1.573 1.886 2.789 3.178 3.186
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 712 773 596 684 224 104 44 22 8 19 2,92
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 3.586 1.004 2.297 134 136 15
Женски 3.812 722 2.300 574 201 15
УКУПНО 7.398 1.726 4.597 708 337 30
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 2.026 14 0 1.120 69
Женски 1.139 9 0 321 92
УКУПНО 3.165 23 0 1.441 161
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 501 26 28 31 28
Женски 139 6 91 186 10
УКУПНО 640 32 119 217 38
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 6 15 24 21
Женски 4 8 14 73 117
УКУПНО 5 14 29 97 138
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 19 0 0 123
Женски 20 0 0 49
УКУПНО 39 0 0 172

Костолачка култура

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Костолачка култура
Простирање Костолачке културе
Црква Светог Максима Исповедника у Костолцу

Костолачка култура је енеолитска култура, која назив добија по археолошком локалитету код Костолца, а област коју обухвата је шира од познатије Баденске културе, јер захвата Карпатски басен, Централнобалканско подручје и румунско Подунавље. Милоје Васић је 1906. и 1908. публиковао налазе из Костолца, али и налазе исте културе из Прахова и Винче. Костолачка култура, насупрот свом генетском претходнику - Баденској култури, гради солидне надземне објекте, трајније природе, које обнавља више пута. Куће су правоугаоне и велике. У начину градње се наслеђују познонеолитске традиције. Под је масиван, набијен, углачан, зидови су од плетера, вертикалних стубова облепљени блатом. Архитектура је прилагођена конфигурацији терена.

Примењује се скелетно сахрањивање и кремација. Код скелетног је реч о згрченцима у раци, а код кремације пепео је или у урни или се спаљени остаци стављају у јаму и покривају поклопцем. Керамичке посуде карактеристичне за костолачку културу су:

  • Зделе - калотасте и без дна, коничне, профилисане
  • Шоље са тракастом дршком
  • Фишбуте нем. Fischbutte - судови елипсоидног облика

Орнаментика је носилац стила, веома је специфична. Новину представља појава нем. Furchenstich технике, формирају се уже или шире траке трзајем шиљастог инструмента, који се употпуњује белом инкрустрацијом (висећи троуглови, цик-цак линије, полумесечасти зарези итд).

Носиоци ове културе углавном су се бавили земљорадњом и сточарством. Узгајају се пшеница и јечам, гаје се (овца и говече). Металургија стагнира .[4]

Спорт

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  4. ^ Праисторија југословенских земаља, Енеолит, Сарајево, 1979—1986.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Костолац&oldid=28815653”