Ексудативно запаљење
Ексудативно запаљење (лат. Inflammatio exudativa) један је најважнијих реакција ткива у смислу прилагођавања на дејство штетних етиолошких фактора.[1] Настаје када штетни чинилац не изазове потпуно оштећење структуре и виталитет ткива, него само делимично оштети ткиво, што му омогућава да реагује стварањем течности (ексудата) која помаже у испоруци протеина плазме до места повреде и разређивању токсине што повећава лимфну дренажу. Природа и количина ексудата зависе од природе и тежине оштећења ткива.[2]
Патофизиологија
[уреди | уреди извор]Ексудативно запаљење, које је у ужем смислу речи локални процес, који иако се локално одиграва у једном ткиву може истовремено да доведе и до опште реакције целог организма. Одликује се излажењем течности (ексудација) и уобличених елемената из крвних судова, и стварањем велике количине ексудата који натапа ткиво или се накупља у природним отворима организма.
Ексудација течности настаје због Старлинговог закона, због:[3]
- вазодилатација артериола, која доводи до повећања хидростатског притиска и, већег кретања течности из крвних судова,
- повећана пермеабилност крвних судова која омогућава протеинима да се крећу у интерстицијум, што доводи до повећаног колоидног притиска и даљег повећања кретања течности из крвних судова.
- повећане лимфне дренаже, што може помоћи у уклањању штетних супстанци и узрочних микроба.
Ексудација се јавља као резултат неколико механизама:
- контракције ендотела крвних судова, која је посредована хистамином и леукотриенима
- реорганизација цитоскелета, посредована цитокинима, ИЛ-1 и ТНФ-α.
- директне повреде, од токсичних опекотина или хемикалија.
- повреда зависних од леукоцита, услед токсичних врста кисеоника или ензима из леукоцита.
- повећана трансцитоза (канали кроз ендотелну цитоплазму), посредована ВЕГФ.
Тако створени ексудат омогућава да се протеини плазме, као што је фибрин, испоруче директно на место повреде.
Врсте ексудативних запаљења
[уреди | уреди извор]Према саставу ексудата разликује се више врста ексудативних запаљења:
Серозно запаљење
[уреди | уреди извор]Серозно запаљење је најлакши облик ексудативног запаљења, које настаја када из крвних судова излази само вода и беланчевине са најситнијим честицама – албуминима. Ова врста ексудата је полупрозирна течност, жућкасте боје у којој се могу наћи само леукоцити и ћелије локалног ткива
Узроци овог запаљења су мање штетни физички и хемијски узрочници и неке врсте бактерија.У случајевима излечења долази до потпуне ресорпције ексудата и реституције ад интегрум .
Катарално запаљење
[уреди | уреди извор]Катарално запаљење је облик ексудативног запаљења у коме ексуда поред воде и албумина садржи и велика количина муцина. Овај облик запаљења је могућ само у оним ткивима у којима које карактерише природно лучење слузи (респираторни и дигестивни систем).
Под микроскопом у ексудату код катаралног запаљења могу се наћи леукоцити, отпале ћелије плочастог епитела и влакна слузи.
Катарално запаљење је обично акутни облик али може да буде и хронично када настају трајне последице на слузокожама (бујање епитела, или атрофија епителних ћелија), а процес оздрављења је постепен.
Узроци катаралног запаљења су најчешће бактеријски или хемијским надражајима, а у дигестивном тракту узрок може бити поремећа исхране.
Фиброзоно запаљење
[уреди | уреди извор]Фиброзоно запаље је облик ексудативног запаљења у коме су квних судови толико пропустљиви да из њих излази поред воде и других ћестица и фибриноген. Он се одмах претвара у фибрин, који се меша са некротичним масама и образује фиброзоне чврсте скраме или мембране сивожуте боје. Према врсти скраме која се образује разликујемо:
- крупозно запаљење, које карактерише танка скрама која се ствара само на површини и најчешће на плеури, перикарду и перитонеуму,
- псеудомамбранозно запаљење, код кога наслаге фибрина захватају дубље некротично ткиво, и зато су дебље од крупозног. Јављају се углавном на желуцу и у душнику
Који ће од ова два облика фиброзоно запаље настати зависи од врсте узрочника које га изазива..
Гнојно запаљење
[уреди | уреди извор]Гнојно запаље је облик ексудативног запаљења које се одликује стварањем ексудата у којем поред велике количине беланчевина и некротичног ткива има и јако пуно леукоцита ( гранулоцита ). Гнојно запаље је једно од најчешћих запаљења у организму, проузроковано пиогеним бактеријама (нпр. стафилокококама, стрептокококама, гонококама, менингококама).
Ексудат код овог запаљења има изглед жуте, сиве или зеленкасте масе и назива се гној.
Хеморагично запаљење
[уреди | уреди извор]Хеморагично запаљење се одликује крвавим изгледом ексудата насталог након тешког оштећења крвних судова, из кога у ексудат продиру и еритроцити. Овакав ексудат је обично знак тешког токсичног запаљења .
Трулежно запаљење
[уреди | уреди извор]Трулежно запаљење (гангренозно зпаљење) може да настане из сваког од напред наведених ексудативних запаљења уколико ексудат колонизују трулежне бактерије, изазивачи рападања ексудата и некротичног ткива. Може да настане само у органима који су у вези са спољашњом средином .
Средишњи део трулежног запаљења је је сиво-зелене боје, крпичастог изгледа и непријатног мириса.
Терапија
[уреди | уреди извор]Терапија укључује примену:
- антибиотика,
- надокнада течности,
- ублажавање болова
- дренажа ексудата
- уклањање некротичних наслага.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Scheld, W. Michael (2012), Introduction to Microbial Disease, Elsevier, стр. 1761—1762, ISBN 978-1-4377-1604-7, Приступљено 2024-05-10
- ^ Spear, Marcia (2012). „Wound exudate--the good, the bad, and the ugly”. Plastic Surgical Nursing: Official Journal of the American Society of Plastic and Reconstructive Surgical Nurses. 32 (2): 77—79. ISSN 1550-1841. PMID 22647956. doi:10.1097/PSN.0b013e318256d638.
- ^ „Acute Inflammation - Features - Exudate”. TeachMePhysiology. Приступљено 2024-05-10.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |