Епитафи Скелићима на гробљу Буковац у Ртарима
Драгачевски епитафи | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Ртари |
Општина | Општина Лучани |
Држава | Србија |
Време настанка | 19. век-20. век |
Епитафи Скелићима на гробљу Буковац у Ртарима представљају епиграфска и фамилијарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1][2][3]
Скелићи из Ртара[уреди | уреди извор]
Предак данашњих Скелића, познат само по надимку као „Скело” (био је скелеџија), доселио се у Ртаре у време Кочине Крајине, бежећи од Турака.[4] Зна се да је Скело имао сина Обрада, а да је Обрад са супругом Иконијом имао сина Ђока. Родослов Скелића грана се од Аксентија, Ђоковог сина кога је добио са другом супругом Вукосавом.[2]
Чланови ове фамилије дуго носили су презиме Скеловић (помињу се и као Ђоковићи), да би се од до 70-их година 19. века усталило презиме Скелић.[2]
Скелићи данас живе у Ртарима, Чачку, Београду и Крагујевцу. Славе Стевањдан.[2]
Епитафи на споменицима Скелићима[уреди | уреди извор]
Споменик Миљку Скелићу (†1870)
- Овде поч. раб. Божи
- МИЉКО
- син Ђока Скелића
- поживи 18 го.
- а умро 22 јануара 1870 го.[3]
Споменик Ђоки Скелићу (†1872)
- Овде почива раба божи
- ЂОКО Скелић
- пож. 62 г
- а умре 25 маја 1872 год.[3]
Споменик Аксентију Скелићу (†1890)
- ИС ХР
- Овде почива раба божи
- АКСЕНТИЈЕ Скелић из Ртара.
- Поживи 42 г.
- а умро 9 марта 1890 г.
- Спомен подиже му брат Антоније
- и синови Ђорђе Божидар и Љубомир[3]
Споменик Антонију Скелићу (†1900)
- ИС ХР
- Зде почива Раба божи
- АНТОНИЈЕ Скелић из Ртара
- поживи 60 г
- умро 27 децембра 1900 г.
- Спомен подижу му синовац Ђорђе
- Божидар и Љубо
- и његова жена Марија[3]
Споменик Ђорђу Скелићу (†1906)
- Овде поч. раб. Божи
- покојни ЂОРЂЕ Скелић
- који поживи 32 год.
- а умре 20 године 1906 марта месеца
- Спомен под. супр. Вида
- и Ева кћи и зет Миљко[3]
Споменик Марици Скелић (†1912)
- Овде почива раба божија
- МАРИЦА
- супруга покој. Антонија Скелића из Ртара
- која часно и поштено поживи 71 г.
- а престави се 2.3.1912 г.
- Бог да јој душу прости
- Спомен подиже јој кћи Винка Петковић
- из Горачића[3]
Споменик сестрама Скелић: П (†1911) и Сибинки (†1913)
- Овде почивају две сестре
- П. 20 г.
- и СИБИНКА пож. 13 год.
- Умреше старија 1911 год.
- и млађа 1913 г.
- Спомен им подигоше мајка Вида
- свак Миљко Раденковић и сестра Јева[3]
Споменик Станојки Скелић (†1939)
- СТАНОЈКА Скелић
- оч. Раденковић
- пож. 3 г.
- Умре 4 авг. 1939. ГОД.
- Спомен јој под. мајка Јева
- и отац Миљко[3]
Споменик Види Скелић (†1958)
- Овде почива
- ВИДА Скелић
- поживи 82 г.
- Умре 5.10.1958 г.
- Спомен подиже
- поштована ћерка Јева
- и зет Миљко и унуци[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ а б в г Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- ^ а б в г д ђ е ж з и Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- ^ Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
Литература[уреди | уреди извор]
- Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.