Епитафи у Грабу
Драгачевски епитафи | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Граб (Лучани) |
Општина | Општина Лучани |
Држава | Србија |
Време настанка | 19. век |
Епитафи у Грабу представљају значајна демографска, епиграфска и фамилијарна сведочанства преписана са споменика на два гробља - Илића и Рајичића, као и крајпуташа у драгачевском селу Граб, Општина Лучани.[1]
Граб[уреди | уреди извор]
Село Граб смештено је у подгорини планине Јелице.[2] Са североистока граничи се са атарима чачанских села Јездина, Лозница, Атеница и Транава, док су са драгачевске стране Горачићи, Рогача, Тијање и Зеоке. Кроз село пролазе два пута (преко потеса Плоче и преко Карауле) који повезују Гучу и Чачак.
Случајни налази на локалитету Градина и обимна археолошка истраживања вођена 80-их година 20. века сведоче да је простор Граба био насељен још од неолита.[3] Најзначајнији археолошки слој представљају остаци рановизантијског утврђеног града са три базилике из 6. и 7. века.[4]
Село Граб се први пут помиње у турском дефтеру из 1528. године. У 18. веку село је имало бега и било прилично насељено.[2] Спискови становника од 16. века до 1863. године (када је извршен први општи попис становништва и имовине Кнежевине Србије) публиковани су у књизи „Становништво Драгачева”.[5]
У Грабу постоје остаци више средњовековних гробаља. Најстарије се налазило на Рајичића клику - Глоговцу.[3] Од 19. века становници Граба се сахрањују на два сеоска гробља - Илића (Јовичића) гробљу које данас припада атару села Зеоке и Рајичића гробљу. Фамилија Шипетић засновала је своје породично гробље.[3]
Илића гробље[уреди | уреди извор]
Надгробни споменик Јовани Ковачевић (†1838) у Грабу[уреди | уреди извор]
- 1838
- Зде почива раба божа ИОВАНА Супруга Иована Ковачевића[1]
Надгробни споменик Стамени Стеванчевић (†1838) у Грабу[уреди | уреди извор]
- 1838
- Зде почива СТАМЕНА Супруга Дмитра Стеванчевића[1]
Надгробни споменик Добрици Илићу (†1839) у Грабу[уреди | уреди извор]
- ОВДЕ ПОЧИВАЮ
- КОСТИ
- ДОБРИЦЕ ЇЛИЋА
- 1839[а]
Надгробни споменик Станици Илић (†1840) у Грабу[уреди | уреди извор]
- овде почива земни остатак СТАНИЦЕ супруге Обрада Илића из Села Граба
- поживи 52 лет. и умре 26-г Јануарија у 1840 л:
- писо Слова резац им: М: Милош ковачевић из с: Губерева[ца][1]
Надгробни споменик Маринку Илићу (†1846) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Овде почива раб Божи МАРИНКО син мијаила илића Ж: села Граба
- поживи 27. г: и престависе 26. Марта 1846. Г:
- написа Радосав чикириз из села ртију[1]
Надгробни споменик Милосаву Цики (†1846) у Грабу[уреди | уреди извор]
- 1846
- Зде почива МИЛОСАВ ЦИКА живи 50 г.[1]
Надгробни споменик Обраду Стеванчевићу (†1848) у Грабу[уреди | уреди извор]
- овде почива раб Божи ОБРАД СТЕВАНЧЕВИЋ
- живи. г. 40 престависе 1848[1]
Надгробни споменик Анђелији Цики (†1848) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Овде по: АНЂЕЛИЈА девојка кћи милосава цике 1848[1]
Надгробни споменик Станији Цики (†1850) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Овде почива СТАНИА дева кћи милосава цике 1850[1]
Надгробни споменик Петронију Илићу (†1850) у Грабу[уреди | уреди извор]
- 1850
- Овде почива р.б. ПЕТРОНИЕ ИЛИЋ из Граба поживи 60 г. умре 20 јануар[1]
Надгробни споменик Миловану Илићу (†1851) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Овде почива раб божи МИЛОВАН ИЛИЋ из Граба бив. тргов. Марвенокуп.
- поживи г. 40 и умре 1-ог маија у 1851 г.
- Споменуга Его брат Стефан илић на л 1864 г.[1]
Надгробни споменик Цмиљани Јовичић (†1852) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Овде почива ЦМИЉАНА кћи Риста иовичића а супруга милосава Елуше
- живи: 24 го престависе јуни : м 20: 1852[1]
Надгробни споменик Вуксану Илићу (†1859) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Овде Почива Раб Божии ВУКСАН ИЛИЋ Жител с: Граба
- поживио 28 г: данас ран. оде на истину 4 Марта у 1859. л:[1]
Надгробни споменик Тому Илићу (†1859) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Овде почива раб божи ТОМО ИЛИЋ из Граба а кои поживи 47 г.
- умре 6-г априла 1859 г. бог даму душу прости
- оваи билег подижему зет његов млађен ђоковић и кћи Ана[1]
Надгробни споменик Миловану Јелушићу (†1863) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Овде почива раб Божии МИЛОВАН ЕЛУШИЋ
- Бивши главни трговац: и марвенокупац: драгачевски
- поживи 40: год: и престави у блажен: вечнос: 12 мар 1863. г:
- Оваи билег сподиж жалосн отац Милић его
- Писа Василије Трашевић из Горачи(ћа)[1]
Надгробни споменик Ђурђији Ковачевић (†1863) у Грабу[уреди | уреди извор]
- овде почива раба божија ЂУРЂИЈА супруга пера ковачевића из Граба
- поживи 48 г. и умре 19 декемвра 1863 г.[1]
Надгробни споменик Николи Илићу (†1864) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Пред овим, биљегом почива раб Божи НИКОЛА ИЛИЋ
- бивши Воиник стоеће Воиске, у Београду
- при Владенију Књаза АЛЕКСАНДРА Карађорђев:
- после тога биое Четовођа народне Воиске 4. г:
- поживи 35. г: умре, 31. јулија 1864. г:
- Оваи Биљег, подиже отац Его гаврило
- писа Милосав Милосављев. из лисица[1][6]
Надгробни споменик Ристу Јовичићу (†1865) у Грабу[уреди | уреди извор]
- МИХАИЛ М. ОБРЕНОВИЋ III по милости божијој и вољи народа књаз србски
- РИСТУ ЈОВИЧИЋУ а из села Граба у окружју чачанском
- уважавајући заслуге кое сте ви учинили Србии године 1815.
- учествовавши у рату за ослобођење отечества
- под предводитељством мога оца блаженопочившег књаза Милоша
- подарили смо вам за знак отликовање крст таковски
- кои ће те на тробојној пајантлики са леве стране на прсима носити.
- У Београду 23. мај 1865.[1]
Надгробни споменик Гаврилу Илићу (†1867) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Овде почива благословени раб божи ГАВРИЛО ИЛИЋ
- бивши Трговац Свињарски, и жител села Граба,
- поживи 66. г. чесно и поштено.
- Престависе 25 фервуарија 1867. год.
- Оваи споменик подигошему: син Марко и синовац Милисав
- писа Милосав Милосављевић из лисица[1][6]
Надгробни споменик Живану Јовичићу (†1867) у Грабу[уреди | уреди извор]
Споменик израдио драгачевски каменорезац Милосав Милисављевић.[6]
Надгробни споменик Мијаилу Ковачевићу (†1874) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Пред овим каменом почивају земни остаци блаженоупокојеног
- МИЈАИЛА КОВАЧЕВИЋА из Граба
- бив(шег) кмета и председника општине Рогачке.
- Поживе 90 година умро 30. августа 1874. год.
- Овај споменик подиже му син Лазар.[1]
Надгробни споменик Милени Јовичић (†1875) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Ова надгробна плоча под којом лежи тело
- МИЛЕНЕ жене Риста Јовичића из Граба
- која га је послужила часно и поштено у старости и у слабости.
- Престависе 27 декембра 1875 г. И Бог да јој душу прости.
- Прва му је жена била Пауна која га је послужила 32 године.
- Родила му 6 синова и три кћери.[1]
Надгробни споменик Ранку Илићу (†1877) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Напред код овог споменика постоји тело господина
- РАНКА ИЛИЋА из села Граба. Поживио 30 г.
- На Брњици у рату с Турцима ранисе 6. августа 1876 год.
- и од рана 9. марта 1877 год. умре.
- Његова светлост Књаз српски Милан Обреновић III
- за храброст јуначку даровао је Ранка 30-тог децембра 1876 г.
- Сребрном колајном Н 17456.
- Споменик подиже отац Милан Илић.[1]
Надгробни споменик Ани Јелуши (†1877) у Грабу[уреди | уреди извор]
Споменик израдио драгачевски каменорезац Глишо Дмитрић.[6]
Надгробни споменик Јовани Јовичић (†1879) у Грабу[уреди | уреди извор]
- овде тико почива раба Божиа ЈОВАНА прва супр: павла јовичића: из Граба.
- А којаје поживила 52 године и родилаје 7 синова и три кћери
- А преставиласе у вечност 26-тог марта 1879 г. и бог дајој душу прости
- писа Глишо[1][6]
Надгробни споменик Радовану Јовичићу (†1895) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Живота људског кратки су дани а још краћи кад живот узму душмани.
- Овде почива РАДОВАН ЈОВИЧИЋ угледни домаћин из овог села Граба
- који чесно и поштено поживе 35. год. а погину од зликоваца ноћу
- 28. априла 1895. год.
- Еј зликовци што на своју децу не помислисте
- те ми живот не остависте
- не дадосте ни зори осванути
- ни душом данути
- ни са мојом децом се поздравити...[1]
Надгробни споменик Николи Стеванчевићу (†1915) у Грабу[уреди | уреди извор]
- НИКОЛА СТЕВАНЧЕВИЋ каплар кадровске чете 1. баталијона Х. пеш. Пука
- погинуо на Београду 4. октобра 1915.
- Спомен му подижу брат Коста и сестра Вукосава[1]
Рајичића гробље[уреди | уреди извор]
Надгробни споменик Гаврилу Васовићу (†1828) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Овде почива раб божи ГАВРИЛО ВАСОВИЋ
- бивши кмет 18 Г: о. села гра. и поживи 60 Г:
- умр. 7-ог Јануара 1828 Г. у Грабу[1]
Надгробни споменик Аранђији Васовић (†1840) у Грабу[уреди | уреди извор]
- 1840
- аранђија мајка радисава Вас(овића) поживи 80. Г.[1]
Надгробни споменик стогодишњаку Вујици Илићу (†1841) у Грабу[уреди | уреди извор]
- овде почива старац ВУИЦА ИЛИЋ од 116. Л. умр. 1841[1]
Надгробни споменик Јани (†1843) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Зде почива раба божиа иана престависе 30 се м 1843. Л[1]
Надгробни споменик Мијаилу Новичићу (†1849) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Овде почива Раб Божии МИЈАИЛО НОВИЧИЋ Жит: Села Граба
- поживе 60. Г: и умре 25: Ноембра 1849[1]
Надгробни споменик Радисаву Васовићу (†1851) у Грабу[уреди | уреди извор]
- 1851
- овде почива радисав васовић поживе 50. Г. и Ум 30. иануара у Грабу[1]
Надгробни споменик Стевану Новићу (†1858) у Грабу[уреди | уреди извор]
Споменик израдио драгачевски каменорезац Василије Живановић Трашевић.[6]
Надгробни споменик Јован Васовићу (†1861) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Овде почива раб божи ИОВАН ВАСОВИЋ из граба
- бив. у занимању дрводеља
- поживи 35 г: умрие 6. феб. 1861
- огради Его синовац Јанко,
- а писа Милош Ковачевић из губеревац(а).[1]
Надгробни споменик Илији Шипети (†1861) у Грабу[уреди | уреди извор]
- овде почива раб божии ИЛИЈА син Марка шипете из граба
- поживи; 31 г. и умре 12 маја 1861. г.
- оваи спом: подиже Ра: брат. его[1]
Надгробни споменик Сретену Васовићу (†1862) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Овде почива блажено упокоени раб божи СРЕТЕН ВАСОВИЋ из граба
- бивш[и] кмет 10 г. а у доброи љубави и миру
- с браћом коншијама знанцима и пријатељима
- поживи Г. 48. и умре 12. декем, 1862 Г.[1]
Надгробни споменик Јанку Новичићу (†1863) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Оваи билег. показуе: тело: србина:
- ЈАНКА: НОВИЧИЋА преседатела обштине Рогачке
- кои: поживи 35 Го: а пресе(ли се) у вечнос.
- 20-ог Маиа у 1863: Години бог даму душ(у) прости[1]
Надгробни споменик Милосаву Васовићу (†1864) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Овде почива раб божи МИЛОСАВ ВАСОВИЋ из граба
- поживи 21. Го: бив: воин: у зекциру учења с народним воинством;
- и умре 11. Апри: 1864. Г.
- Оваи надгробни спомен удари Его брат урош в.
- Писо М: К: из Г.[1]
Надгробни споменик Урошу Васовићу (†1869) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Приђи ближе слатки мили роде и прочитаи подпис овде
- кои показуе гди почива раб божии
- УРОШ ВАСОВИЋ жител граблански кои поживи 47. Година
- престависе 15-г Јануара у 1869: го: Бог даму душу прости
- оваи надгробни спомен подигошему Антоние и Танасие и Еврем
- синови его и милош брат его исте године
- писа Глишо Дмитрић из котр(аже)[1]
Надгробни споменик Максиму Рајичићу (†1872) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Раб Божи МАКСИМ
- приђи ближе мили читатељу куде иташ да прочиташ
- у најлепшем милом моме веку тело моје већ труне у мраку,
- кад на радост радња моја пође немила смрт одма ме нађе
- Р:Б: МАКСИМ РАИЧИЋ из Граба
- бившег војника народње војске 7. г.
- у 23. г. живота свога 25ог Марта у 1872. г...[1]
Надгробни споменик Миладину Вујовићу (†1895) у Грабу[уреди | уреди извор]
На споменику Миладину Вујовићу кога су хајдуци убили пише:
- Овде почива Миладин Вујовић угледни домаћин из Граба
- кога су непознати зликовци 13 јула 1895 године
- у својој кући ухватили, опљачкали и убили.
- 3авист, злоба, та паклена чеда пре времена живот му узеше,
- душа оде ка престолу свевишњега Бога да се тужи на злотворе своје
- и да у царству вечитога Бога у њој блаженства нађе.
- А ти тужна родбино његова у надању очекнућеш праведна божијег суда,
- који суди сваком по заслузи својој.
- Живео је 60 година са сваком љубавно;
- и сваком је у нужди указивао”
- (недостају два реда и на дну пише)
- ... братска помоћ.
- Али дивљи зликовци лаком за туђим богатством
- а наговорени злобом и пакошћу прекратише пре времена његов живот.
- О вечна и неумитна правдо божија, суди им по делима њиховим.
- Споменик овај подигоше му верна супруга Ружа
- и синовац Миливоје Вујовић.[1]
Надгробни споменик испрошеној девојци Челестини (†1904) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Овде Почивају Смртни Остатци
- испрошене девојке ЧЕЛЕСТИНЕ
- кћи Ранка Стеванчевића из Граба
- која поживи 19. Година
- а престави се 19 октомбра. 1904. Год.
- Она је Сама Себе смрт Створила:
- поводом паклени подводиља и крволокиња из своје околине;
- али Милостиви творац судиће Свакоме по Правди
- Споменик овај подиже јој свак Стојан Васовић[1]
Надгробни споменик Драгомиру Мариновићу (†1915) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Овај спомен показује јуначку смрт
- ДРАГОМИРА МАРИНОВИЋА из Граба кои поживи 39. г.
- А учествовао у рату од 1912. до 1915. Г.
- I чете I батаљ. 10 пук II позив
- а умро 15 јануара 1915 Г. у Албанији.
- Бог да му душу прости
- Споменик сподижу му синови Миљко и Јован.[1]
Надгробни споменик Драгомиру Мариновићу (†1917) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Овај споменик означава јуначку смрт
- МИЛУТИНА МАРИНОВИЋА из Граба
- поживи 24 год. А као војник I чете I батаљона 11. Пука
- учествовао је у рату од 1913. до 1915 Године.
- А умро је у ропству 10 јуна 1917 г. у Кенизбраку.
- Бог да га прости
- Овај спомен подигошему
- Браћа Благоје Радован и Стојан и мајка Станојка[1]
Крајпуташи у Грабу[уреди | уреди извор]
Крајпуташ Јакову Новичићу (†1849) у Грабу[уреди | уреди извор]
- 1849
- овде почива ЈАКОВ син Мијаила Новичића из Села Граба
- поживе... Г; и Погибе за правду Жертвујући Пред кућом,
- своиом од злобива коншије ПАВЛА ИЛИЋА
- а и прегдашњи крвопилаца Србски[1]
Крајпуташ Алекси Мрдаковићу (†1876) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Овое спомен АЛЕКСИ Мрдаковићу из Рогаче
- I класе десетару драгачевског баталиона
- коие крабро борећисе против Турака
- за славу и слободу србског народа
- 22. августа 1876. г: на Чемерници погинуо
- у 31. години свог живота.
- Бог даму душу прости.
- Оваи му спомен подиже стараоц Вељко Јелуша
- и насљедница Наталија[1]
Крајпуташ Добросаву Јелуши (†1890) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Овде почива дични Србин:
- Добросав Јелуша из Граба.
- Председник општине Рогачке
- и вођа народне радикалне странке.
- Поживи 37 година.
- А осели се у вечност 3.децембра 1890.Г:
- Бог да му душу прости
- Овај спомен подиже му тужни отац Мића Јелуша
- и његова жалосна удова Василија[1]
Крајпуташ Петру Јелушићу (†1913) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Приђи ближе мили српски роде
- не пожали труда свога што ћеш стати
- овај тужни спомен прочитати
- ПЕТРА ЈЕЛУШИЋА из Граба
- доброг и поштеног грађанина
- који је изучио четири разреда ос. школе
- и 6 разреда гимназије...
- ратовао је као коморџија1 чете I батаљона
- X пука I позива народне војске
- који поживи З8.г. а умрије у Тиранима
- 19. јан. 1913.Г.
- и остави 2 мушка и 5 женске деце.
- Овај споменик подигоше синови Милован и Милоје
- и супруга Станојка.[1]
Крајпуташ Тихомиру Јовичићу (†1913) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Ој, Србине, брате, и Српкиње миле сеје
- приђи ближе те прочитај овај тужни спомен
- који показује краброг српског војника и јунака
- ТИКОМИРА Јовичића из Граба
- који у 27 години свога живота
- јуначки борећи се са Турцима
- 1912.Г. и са Бугарима 1913. год.
- и славно погибе од крволочних Бугара
- на Дренку 18. јуна 1913. год.
- и ту јуначким костима постави границу
- Велике Србије и Македоније.
- Вечни му помен и слава.
- Покојни Тикомир осто је сироче без оца у 6 год.
- јединац био и одрастао код својих стричева.
- Изучи основну школу Тијањску.
- Бог да му душу прости.
- По смрти своје остави за навек уцвељену супругу Анку
- и три нејака сина Живан од 7 г. Драгољуб од 5г.
- Стојан од по г. који му овај спомен подигоше.[1]
Крајпуташ Милану Шипетићу (†1914) у Грабу[уреди | уреди извор]
- Ој путниче мили српски роде,
- постој мало овде те прочитај овај спомен
- краброг ратника МИЛАНА ШИПЕТИЋА из Граба
- који је ратовао у турском, бугарском и аустроугарском рату,
- био је у бојној комори па поживи 50 година
- а погибе код Црне Баре,
- аустријског рата 7 септембра 1914 године.
- Бог да му душу прости.
- Овде нису кости Миланове
- него су остале где је погинуо.
- Овај му спомен подиже мајка Милосава
- и супруга Перса и брат Радојица
- и синови Гвозден и Марко и Огњен.[1]
Крајпуташ браћи Самарџић - Миленку (†1916) и Илији (†1912) у Грабу[уреди | уреди извор]
Две стране крајпуташа помињу два рођена брата:
- Овај спомен показује два имена и два рођена брата
- МИЛЕНКО САМАРЏИЋ из Рогаче
- војник II батерије хаубичког пука
- поживе 32 год. прелазећи преко Албаније
- од ратних напора разболи се и умре на острву Виду
- 6 јануара 1916 године.
- Ова страна означава војника
- ИЛИЈУ П. САМАРЏИЋА из Рогаче
- редов друге чете I батаљона 10 пешад. пука,
- ратоборца из балканских ратова
- поживе 24 године и ратујући са Турцима
- славно погибе на положају Љум-куле
- 8. XII 1912 године.
- Слава им.
- Спомен подиже њин брат Милутин Самарџић 1935. године.[1]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Текст преписан директно са споменика.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао ап Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ а б Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- ^ а б в Шипетић, Живорад Б. (1993). Граб - село Драгачева. Београд: Одбор за проучавање села САНУ.
- ^ Милинковић, Михаило (2014). Градина на Јелици : тридесет година археолошких истраживања (1984-2014). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-54-0.
- ^ Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
- ^ а б в г д ђ Дудић, Никола. Стара гробља и народни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 114. ISBN 978-86-07-00900-8.
Литература[уреди | уреди извор]
- Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984.
- Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир.
- Николић, Радојко (1989). Каменорезац Радосав Чикириз. Горњи Милановац: Дечје новине. ISBN 86-367-0306-9.
- Шипетић, Живорад Б. (1993). Граб - село Драгачева. Београд: Одбор за проучавање села САНУ.
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Николић, Радојко (1998). Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
- Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Милинковић, Михаило (2014). Градина на Јелици : тридесет година археолошких истраживања (1984-2014). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-54-0.
- Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.