Етатизам
Етатизам (фр. l'état - држава) је као термин поникао и ушао у ширу употребу крајем 19. века из дискусија које су разматрале обим и облик државног удела у управљању националном економијом.[1][2][3] Под утицајем нових појава у друштвеном развитку током последњих деценија 20. века овај термин у савременом политичком речнику добија много шира значења. Под етатизмом се подразумева подређивање друштва држави.[4] То се изражава кроз доминантну улогу државног чиновничког апарата у руковођењу свим облицима друштвене а пособно економске делатности.
Марксистичка теорија је објашњавала појаву етатизма релативном равнотежом друштвених антагонистичких класа у једном историјском добу. Ослабљеност владајућих слојева чије су друштвене позиције поткопане, али не и срушене, а релативна оснаженост потлачених класа које ипак немају снагу за револуционарну смену друштвено-економске формације, ствара ситуацију у којој држава узима улогу „треће силе“. Овим принципом су Маркс и Енгелс објашњавали поједине облике организације политичке власти као што су били апсолутизам у Француској пре буржоаске револуције, владавине Наполеона Првога и Трећег и Бизмарков режим у Немачкој.
Етатистичке појаве не остају само ограничене на економски живот једног друштва него се проширују на целокупни друштвени систем. Ослањајући се на виталне функције које је држава стекла у материјалној производњи и расподели, државни бирократски апарат настоји да прошири своју моћ и на културну надоградњу друштва чиме се отвара пут тоталитаризму који је имао непосредну манифестацију у политичким системима нацизма и стаљинизма.
Мада се користио од 1850-их, термин етатизам је попримио значајну употребу у америчком политичком дискурсу током 1930-их и 1940-их. Опозиција етатизму назива се антиетатизам или анархизам. Ово последње карактерише потпуно одбацивање сваке хијерархијске владавине.[5]
Преглед
[уреди | уреди извор]Етатизам може имати много облика од мале владе до велике владе. Минархизам је политичка филозофија која преферира минималну државу као што је држава ноћног чувара како би заштитила људе од агресије, крађе, кршења уговора и преваре са војском, полицијом и судовима. Ово такође може укључивати ватрогасне службе, затворе и друге функције.[6] Држава благостања је још један облик у спектру етатизма.[7][8] Ауторитарне филозофије виде снажну, ауторитативну државу као потребну за доношење закона или спровођење морала и културних пракси.[9][10] Тоталитаризам је онај који преферира максималну, свеобухватну државу.[11]
Политичка теорија је дуго доводила у питање природу и права државе. Неки облици корпоративизма величају морални став да је корпоративна група, обично држава, већа од збира њених делова и да појединци имају моралну обавезу да служе држави. Скептицизам према етатизму у западним културама у великој мери је укорењен у филозофији просветитељства. Џон Лок је значајно утицао на модерно размишљање у својим списима објављеним пре и после Енглеске револуције 1688, посебно Писмо о толеранцији (1667), Два трактата о влади (1689) и Есеј о људском разумевању (1690). У тексту из 1689. поставио је основу либералне политичке теорије, односно да су људска права постојала пре власти; да је сврха власти да штити лична и имовинска права; да људи могу распустити владе које то не ураде; и та представничка власт је најбољи облик заштите права.[12]
Економски етатизам
[уреди | уреди извор]Економски етатизам промовише став да држава има главну, неопходну и легитимну улогу у усмеравању главних аспеката привреде, било директно преко државних предузећа и економског планирања производње, било индиректно кроз економски интервенционизам и макроекономску регулацију.[13]
Државни капитализам
[уреди | уреди извор]Државни капитализам је облик капитализма који карактерише високе концентрације комерцијалних предузећа у државном власништву или државно усмерење привреде засновано на акумулацији капитала, најамног рада и алокацији тржишта.
У неким случајевима, државни капитализам се односи на економске политике као што је диригизам, који је постојао у Француској током друге половине 20. века и на данашње привреде Народне Републике Кине и Сингапура, где влада поседује контролне уделе у јавним компанијама.[14] Неки аутори такође дефинишу бивше економије Источног блока као облик државног капитализма.
Државни интервенционизам
[уреди | уреди извор]Термин етатизам се понекад користи у контексту тржишне економије са великим количинама владине интервенције, регулације или утицаја на тржишта. Тржишне економије које карактеришу висок степен интервенције понекад се називају „мешовитим економијама“. Економски интервенционизам тврди да држава има легитимну или неопходну улогу у оквиру капиталистичке економије тако што интервенише на тржиштима, регулише против прекорачења индустрије приватног сектора и обезбеђује или субвенционише добра и услуге које тржиште не производи на одговарајући начин.
Државни социјализам
[уреди | уреди извор]Државни социјализам се у ширем смислу односи на облике социјализма засноване на државном власништву над средствима за производњу и расподели ресурса према држави. Често се користи у вези са економским системима совјетског типа у бившим комунистичким државама и, даље, онима Северне Кореје, Кубе и Народне Републике Кине.
Критичари државног социјализма тврде да су његове познате манифестације у државама совјетског модела само облици државног капитализма[15] тврдећи да је совјетски модел економије био заснован на процесу акумулације капитала вођене државом и друштвеном хијерархијом.[16]
Извори
[уреди | уреди извор]- Политичка енциклопедија, Савремена администрација, Београд, 1975.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Bakunin, Mikhail (1990). Statism and Anarchy. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-36182-8.
- ^ Cudworth, Erika (2007). The Modern State: Theories and Ideologies. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-2176-7.
- ^ Barrow, Clyde W. (1993). Critical Theories of State: Marxist, Neo-Marxist, Post-Marxist. University of Wisconsin Press. ISBN 0-299-13714-7.
- ^ Obadare, Ebenezer (2010). Statism, Youth, and Civic Imagination: A Critical Study of the National Youth Service Corps Programme in Nigeria. Dakar, Senegal: Codesria. ISBN 978-2-86978-303-4.
- ^ Craig, Edward, ур. (31. 3. 2005). „Anarchism”. The Shorter Routledge Encyclopedia of Philosophy. Routledge. ISBN 978-0-415-32495-3.
- ^ Machan (2002), стр. 569–588; Block (2007), стр. 61–90; Long (2008); Parker (2010)
- ^ Friedrich, Carl (1974). Limited Government: A Comparison
. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice-Hall. ISBN 978-0-13-537167-1. OCLC 803732.
- ^ Marx, Herbert (1950). The Welfare State. New York City, New York: Wilson.
- ^ „authoritarian”. Dictionary.com, LLC. 9. 10. 2013. Приступљено 22. 5. 2015.
- ^ West, Robin (1988). „The Authoritarian Impulse in Constitutional Law”. Georgetown Law Faculty Publications and Other Works. Georgetown University Law Center. Приступљено 22. 5. 2015.
- ^ Arendt (1966); Cernak (2011); Friedrich (1964); Gleason (1995); Schapiro (1972)
- ^ Boaz, David (2010). The Libertarian Reader: Classic and Contemporary Writings from Lao Tzu to Milton Friedman. Simon & Schuster. стр. 123. ISBN 9781439118337 — преко Google Books. ISBN 1439118337.
- ^ Jones, R. J. Barry (2001). „Statism”. Routledge Encyclopedia of International Political Economy. 3 (1st изд.). New York City, New York: Taylor & Francis.
- ^ Musacchio, Aldo (2012). Leviathan in Business: Varieties of State Capitalism and Their Implications for Economic Performance.
- ^ Michie, Jonathan (1. 1. 2001). Reader's Guide to the Social Sciences. Routledge. стр. 1595. ISBN 978-1579580919. „State capitalism has inconsistently been used as a synonym for 'state socialism', although neither phrase has a stable denotation.”
- ^ Badie, Bertrand; Berg-Schlosser, Dirk; Morlino, Leonardo, ур. (2011). International Encyclopedia of Political Science. SAGE Publications. стр. 2459. ISBN 978-1412959636. „The repressive state apparatus is in fact acting as an instrument of state capitalism to carry out the process of capital accumulation through forcible extraction of surplus from the working class and peasantry.”
Литература
[уреди | уреди извор]- Arendt, Hannah (1966). The Origins of Totalitarianism. New York City, New York: Harcourt Brace & World.
- Bakunin, Mikhail (1990). Statism and Anarchy. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-36182-8.
- Block, Walter (2007). „Anarchism and Minarchism; No Rapprochement Possible: Reply to Tibor Machan”. The Journal of Libertarian Studies. 21 (1): 61—90. ISSN 0363-2873.
- Cernak, Linda (2011). Totalitarianism. Edina, Minnesota: ABDO. ISBN 978-1-61714-795-1.
- Cudworth, Erika (2007). The Modern State: Theories and Ideologies. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-2176-7 — преко Google Books.
- Friedrich, Carl (1964). Totalitarianism. New York City, New York: Grosset & Dunlap.
- Gleason, Abbott (1995). Totalitarianism. Oxford, England: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-505017-2.
- Kvistad, Gregg (1999). The Rise and Demise of German Statism: Loyalty and Political Membership. Providence [u.a.]: Berghahn Books. ISBN 978-1-57181-161-5.
- Levy, Jonah D. (2006). The State After Statism: New State Activities in the Age of Liberalization. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. стр. 469. ISBN 978-0-674-02276-8.
- Long, Roderick T. (2008). Anarchism Minarchism: Is a Government Part of a Free Country?. Aldershot, England: Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-6066-8.
- Machan, Tibor (2002). „Anarchism and Minarchism: A Rapprochement”. Journal des Économistes et des Études Humaines. 12 (4): 569—588. ISSN 1145-6396. S2CID 153541595. doi:10.2202/1145-6396.1077.
- Obadare, Ebenezer (2010). Statism, Youth, and Civic Imagination: A Critical Study of the National Youth Service Corps Programme in Nigeria. Dakar, Senegal: Codesria. ISBN 978-2-86978-303-4.
- Parker, Martin (2010). The Dictionary of Alternatives Utopianism and Organisation. London, England: Zed Books. ISBN 978-1-84972-734-1.
- Schapiro, Leonard (1972). Totalitarianism. New York City, New York: Praeger.
- Guy Ankerl, Beyond Monopoly Capitalism and Monopoly Socialism. Cambridge MA, Schenkman, 1978, ISBN 0-87073-938-7
- Nikolai Bukharin, Imperialism and World Economy.
- Gerd Hardach, Dieter Karras and Ben Fine, A short history of socialist economic thought., pp. 63–68.
- Bob Jessop, The capitalist state.
- Charlene Gannage, "E. S. Varga and the Theory of State Monopoly Capitalism", in Review of Radical Political Economics 12(3), Fall 1980, pages 36–49.
- Johnn Fairley, French Developments in the Theory of State Monopoly Capitalism, in: Science and Society; 44(3), Fall 1980, pages 305–25.
- Ernest Mandel, Late Capitalism, pp. 515–522.
- Ernest Mandel, Historical Materialism and the Capitalist State.
- Paul Boccara et al., Le Capitalisme Monopoliste d'Etat. Paris: Editions Sociales, 1971 (2 vols).
- G. N. Sorvina et al., "The Role of the State in the System of State Monopoly Capitalism", in: The Teaching of Political Economy: A Critique of Non Marxian Theories. Moscow: Progress, 1984, pages 171–179.
- Ben Fine & Laurence Harris, Re-reading Capital.
- Jacques Valier, Le Parti Communiste Francais et le Capitalisme Monopoliste D'Etat, 1976
- Valentin Dyachenko, Как марксизм из науки превращался в утопию. Размышления о деформации теории Маркса и причинах краха советского проекта. (How Marxism turns from a science into a utopia. Reflections on the deformation of Marx's theory and the causes of the collapse of the Soviet project.) Архивирано на сајту Wayback Machine (12. мај 2023) — Москва:, 2015.
- Alexander Ostrovsky, Существовал ли социализм в СССР? (Did socialism exist in the USSR?)// Альтернативы № 4, 2011.
- Avenir Solovyov, Общественный строй России — вчера, сегодня, завтра (Короткие ответы на острые вопросы) (The social system of Russia — yesterday, today, tomorrow (Short answers to acute questions)). — Кострома: Б. и. 1994.
- Karagiannis, Nikolaos (2001). „Key Economic and Politico-Institutional Elements of Modern Interventionism.”. Social and Economic Studies. 50 (3/4): 17—47. JSTOR 27865245.
- von Mises, Ludwig (1998). Interventionism: An Economic Analysis (PDF). New York: The Foundation for Economic Education. стр. 10—12.
- von Mises, Ludwig (1998). Interventionism: An Economic Analysis (PDF). New York: The Foundation for Economic Education, Inc. стр. 10—12.</ref><ref>Brown, Douglas (11. 11. 2011). Towards a Radical Democracy (Routledge Revivals): The Political Economy of the Budapest School. Routledge. стр. 10—11. ISBN 978-0415608794.
- Brown, Douglas (11. 11. 2011). Towards a Radical Democracy (Routledge Revivals): The Political Economy of the Budapest School. Routledge. стр. 10—11. ISBN 978-0415608794. „The political definition refers to the degree of state intervention in what is basically a capitalist market economy. Thus this definition 'portray[s] the phenomenon in terms of state encroaching upon market and thereby suggest[s] that market is the natural or preferable mechanism.”
- Pierson, Chris (1999). Gamble; et al., ур. Marxism and Social Science. Urbana and Chicago: University of Illinois Press. стр. 176—77. CiteSeerX 10.1.1.397.5282
. - Karagiannis, Nikolaos (2001). „Key Economic and Politico-Institutional Elements of Modern Interventionism”. Social and Economic Studies. 50 (3/4): 17–47 [19–21]. JSTOR 27865245.
- Jordana, Jacint; David Levi-Faur (март 2005). „The Diffusion of Regulatory Capitalism in Latin America: Sectoral and National Channels in the Making of a New Order”. Annals of the American Academy of Political and Social Science. 598 (The Rise of Regulatory Capitalism: The Global Diffusion of a new Order): 102—24. JSTOR 25046082. S2CID 154487130. doi:10.1177/0002716204272587.
- de Beaufort Wijnholds, J. Onno. „The Argentine Drama: A View from the IMF Board” (PDF). The Crisis That Was Not Prevented: Argentina, the IMF, and Globalisation. FONDAD. Приступљено 2. 2. 2012.
- del Rosario, King (15. 8. 2013). „Abenomics and the Generic Threat”. Архивирано из оригинала 9. 11. 2013. г.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Вокабулар: етатизам (језик: српски)
