Женидба Краљевића Марка (обред)
Женидба Краљевића Марка | |
---|---|
Нематеријално културно наслеђе | |
Регион | Штрпце (Сиринићка жупа) |
Заједница | српско становништво Штрпца |
Датум уписа | 13. 12. 2018. |
Веб сајт | http://nkns.rs/cyr |
Женидба Краљевића Марка је део колективних обичајно-обредних радњи које се изводе у склопу празновања Белих поклада у Штрпцу, средишту Сиринићке жупе. Обичај се састоји из опхода маскиране поворке, под називом вучари, која на симболички начин приказује женидбу Краљевића Марка. Обичај је познат и као Покладна свадба у Штрпцу.[1] Овај обред представља централни догађај у оквиру светковине која се одвија на дан Белих поклада, у недељу уочи почетка ускршњег поста, а који је у народу познат као Прочка.[2]
Обред Женидба Краљевића Марка је 2018. године уврштен у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.
Опис обичаја
[уреди | уреди извор]Не зна се поуздано од када датира овај обичај, али локално становништво верује да се упражњавао још у време турске владавине,[3] а континуитет је прекидан је само неколико пута, током 60-их, 80-их и 90-их година 20. века.[4] Женидба Марка Краљевића одржава се у више села Сиринићке жупе.[5]
Учесници у овом програму су сеоски момци – „вучари”, маскирани у живописне костиме. Међу учесницима поворке издваја се неколико лица у главним улогама, међу којима су Краљевић Марко, млада, односно снаша, затим кум, девер, стари сват, два попа, барјактар, гочабија и миклије (пријатељи).[1] Mлада је увек мушкарац обучен у женску народну ношњу. Свадбену поворку чине вучари који на коњима или пешке прате младенце и носе мачеве како би заштитили младу да је неко не украде.[4] Сватови Марка Краљевића залазе у многе улице у насељу. Мештани их са радошћу дочекују пред капијама, дарујући музичаре новцем. Чин венчања, пропраћен сатиричним текстовима, обавља се уз овације присутних гледалаца. Цео догађај завршава се ритуалним паљењем бакљи – „кумбара” трешњине коре, што је од давнина значило заштиту од злих духова и нечастивих сила.[3] Уз богату трпезу, на којој преовлађује бели мрс, вечерају заједно родбина и комшије и симболично се мире, јер су Беле покладе празник опраштања и помирења. Растерећени љутње и нетрпељивости верници улазе у период великог Васкршњег поста, који започиње у поноћ.[5]
Симболика и значај
[уреди | уреди извор]Овај пагански обичај симболизује вечиту борбу добра и зла. Зла, које ће са првим мраком, „мавањем кумбара”, односно окретањем запаљивих бакљи, мештани терати из својих дворишта и насеља.[5] Догађај има за циљ да насмеје и развесели окупљени народ.[4]
Нематеријално културно наслеђе
[уреди | уреди извор]Културу Срба у Штрпцу до дана данашњег краси богата обичајно-обредна пракса коју локално становништво види као део свог традиционалног наслеђа и важан чинилац очувања националног идентитета.[2] Обред Женидба Краљевића Марка је, као део те праксе, 2018. године уврштен у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]- Покладе
- Нематеријално културно наслеђе
- Списак елемената нематеријалног културног наслеђа Србије
- Паљење петровданских лила
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Женидба Краљевића Марка – покладна свадба у Штрпцу”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду. Приступљено 25. 2. 2020.
- ^ а б Павловић, Александар (2018). „'Женидба Краљевића Марка' на дан Белих поклада у Штрпцу Belih poklada u Štrpcu”. Баштина. 44: 469—497. Приступљено 25. 2. 2020.
- ^ а б „Право на сутра: Чувари традиције из Готовуше”. Званични сајт. РТС. Приступљено 25. 2. 2020.
- ^ а б в „Bele poklade obeležene u Štrpcu”. Zvanični sajt. Radio Kontakt plus. Приступљено 25. 2. 2020.
- ^ а б в Tomić, Bojan. „Bele poklade obeležene u Štrpcu”. Zvanična prezentacija. RTKlive. Приступљено 25. 2. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „"BELA VILA" IZ VELIKE HOČE - NEMATERIJALNO KULTURNO BOGATSTVO SRBA”. Zvanični sajt. SRNA. Архивирано из оригинала 25. 02. 2020. г. Приступљено 25. 2. 2020.