Нематеријално културно наслеђе Србије
Нематеријално културно наслеђе Србије | |
---|---|
Нематеријално културно наслеђе | |
Регион | Србија |
Заједница | Српски народ и све националне мањине које живе на територији Србије |
Предлагач | Национални комитетa за нематеријално културно наслеђе |
Веб сајт | http://nkns.rs/cyr |
Нематеријално културно наслеђе Србије обухвата елементе одређене Унесковом дефиницијом нематеријалног културног наслеђа: „пракса, презентација, изражавање, као и удружена знања и неопходне вештине, које заједнице, групе и, у неким случајевима, појединци препознају као део свог културног наслеђа.[1]
Детаљније
[уреди | уреди извор]У Етнографском музеју у Београду јуна 2012. године отворен је Центар за нематеријално културно наслеђе Србије. Полазну основу његовог деловања чини Унескова Конвенција о очувању нематеријалног културног наслеђа, коју је Народна скупштина Републике Србије ратификовала у мају 2010. године. Овај центар реализује послове на истраживању, прикупљању, документовању, очувању и презентацији елемената нематеријалног културног наслеђа са територије Републике Србије. У циљу ефикаснијег рада на очувању нематеријалног културног наслеђа Центар спроводи широку едукацију о значају очувања нематеријалног културног наслеђа, промоцију елемената уписаних у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа и сарађује с другим установама, удружењима, организацијама и појединцима у земљи и иностранству. Задатак Центра је и чување Националног регистра нематеријалног културног наслеђа, као и целокупне документације о нематеријалном културном наслеђу у електронском, папирном, видео и аудио облику једана је од најважнијих задатака Центра за нематеријално културно наслеђе.
Одлуку о додели статуса елемента нематеријалног културног наслеђа Србије доноси се на основу одлука Националног комитетa за нематеријално културно наслеђе. Предлог за упис елемената у Национални регистар могу да поднесу локална заједница, институција, одговарајућа невладина организација или појединац који је у могућности да предлог документује одговарајућом пропратном документацијом. Национални комитет за нематеријално културно наслеђе Републике Србије сваке године утврђује рокове за подношење захтева за упис на листе нематеријалног културног наслеђа.[2]
Списак
[уреди | уреди извор]Следи списак елемената нематеријалног културног наслеђа Србије[3][4]
БР | Слика | Назив | Опис | Предлагач | Датум уписа у регистар | Напомена |
---|---|---|---|---|---|---|
1 | Крсна слава | Комплекс ритуалних и социјалних пракси којима породица слави свеца за којег верује да је њен заштитник | Етнографски музеј у Београду | Унеско датум уписа: 27. 11. 2014.[5] | ||
2 | Молитва, ђурђевдански обред | Пракса која се изводи једном годишње у селу Вртовац, на Старој планини, на Ђурђевдан | Општина Књажевац | 18. 6. 2012 | ||
3 | Белмуж | Јело од младог овчијег сира и кукурузног брашна, које представља јединствено наслеђе сточарских заједница на тлу источне Србије | Општина Књажевац | 18. 6. 2012 | ||
4 | Обичај изливања и паљења ратарских свећа | Један од ускршњих обичаја на подручју западне Србије који обухвата израду свећа од чистог воска и њихово приношење манастиру Троноша | Манастир Троноша | 18. 6. 2012 | ||
5 | Израда пиротског качкаваља | Израда пиротског качкаваљ, традиционалног производа са подручја Старе планине, чија је основна сировина овчије млеко | Град Пирот | 18. 6. 2012 | ||
6 | Пиротско ћилимарство | Вештина израде ћилима на вертикалном разбоју, техником клечања | Град Пирот | 18. 6. 2012 | ||
7 | Филигрански занат | Техника обраде накита од сребра и злата која је била веома заступљена у старом српском златарству и представљала је најчешће наслеђе градских средина, које се протеже и до средњег века | Народни музеј Краљево | 18. 6. 2012 | ||
8 | Клесарски занат у Белој Води | Традиционални начин обраде камена, беловодског пешчара, чије извориште су мајдани у залеђу овог села | Месна заједница Бела Вода | 18. 6. 2012 | ||
9 | Пазарске мантије | Специјалитет градске кухиње са подручја Новог Пазара, јело које се прави од лиснатог теста и надева од млевеног меса | Град Нови Пазар | 18. 6. 2012 | ||
10 | Злакуска лончарија | Ручна израда керамичких посуда за термичку обраду хране на ручном витлу, техником зидања додавањем слојева глине, која чини злакуску лончарију јединственом | Удружење лончара Злакуса | 18. 6. 2012 | Унеско датум уписа: 16. 12. 2020.[6] | |
11 | Косовски вез | Високо развијен, стилизован декоративни вез изведен на традиционалној одећи српског народа | КУД „Копаоник“, Лепосавић | |||
12 | Певање уз гусле | Извођачка пракса која обухвата солистичко певање народних епских песама у десетерцу које певач изводи пратећи се на гуслама | Општина Врбас | 18. 6. 2012 | Унеско датум уписа: 2. 12. 2018.[7] | |
13 | Грокталица | Специфичан начин певања уз потресања гласа који се звучно запажа као изразитији вибрато | Музичка школа „Мокрањац“ (Београд) | |||
14 | Певање из вика | Старије двогласно певање из вика спада у певачке традиције које се испољавају као хетерофоно бордунски вокални облик певања, које изводе два певача | Удружење „Друштво за неговање традиционалног певања извика“ | |||
15 | Ерски хумор | Форма усменог изражавања која представља спесифичан начин шаљивог односа према стварности, карактеристичан за подручје Златиборског округа | Општина Чајетина | |||
16 | Коло (игра) | Коло, коло у три, коло у шест је веома распрострањена народна игра у актуелној играчкој пракси Србије и виталан облик традиционалне културе | Ансамбл народних игара и песама „Коло“ | Унеско датум уписа: 9. 12. 2017.[8] | ||
17 | Руменка (игра у колу) | игра у колу, коју одликују симетрија играчког обрасца, као и богаћење играчког обрасца различитим мотивима: уситњавањем корака у једном такту, поскоцима и поздвожењем | Ансамбл народних игара и песама „Коло“ | |||
18 | Свирање на гајдама | Односи се на солистичку праксу свирања на двогласним и трогласним гајдама. Репертоар народне музике за овај инструмент обухвата народне игре, песме, импровизационе форме и специфичне песме ритуалног карактера | Музиколошки институт САНУ | |||
19 | Фрулашка пракса | Nајтипичнији и најраспрострањенији дувачки инструмент у музичкој пракси Србије. Иако се у новије време популарно именује као фрула, овај инструмент познат је под старијим називима као свирала или као дудук | Музиколошки институт САНУ | |||
20 | Свирање на кавалу | Дугачка, полупопречна свирала, отворене цилиндричне цеви са седам рупица за свирање на предњој страни и једну на задњој. Означен је као пастирски инструмент, мада се на њему изводе и мелодије народних песама, као и традиционалне игре | КУД „Цветко Грбић“, Шабац | |||
21 | Наивно сликарство Словака | Стваралаштво самоуких уметника, припадника словачке етничке заједнице на простору Србије, чије основне карактеристике чини особен стил, који се заснива на мотивима руралне средине и свакодневнице у којој сликари живе | Фонд „Међународни етно центар Бабка“, Ковачица | |||
22 | Лазарице у Сиринићкој жупи | Женске пролећне обредне поворке које су део обичаја везаних за празновање Лазареве суботе, као дела предускршњих празника | Српско етномузиколошко друштво | |||
23 | Израда дрвених чутура у селу Пилица | Вештина израде дрвених чутура на ручно прављеном стругу, уз коришћење ручног алата, за чување пића. На овај начин израђују се и други употребни предмети од јаворовог и врбовог дрвета | Занатска радња „Чутура“ | |||
24 | Вуков сабор | Најстарија културна манифестација у Србији, посвећена очувању језика, писма и усмене књижевности, установљена је 1933. године као сећање на реформатора српског језика и писма Вука Стефановића Караџића | Центар за културу „Вук Караџић“ Лозница | 18. 6. 2012 | ||
25 | Ојкача | Изворна крајишка песма која се изводе a cappella или уз пратњу неког народног инструмента (најчешће тамбурица самица, а ређе дипле, двојнице и др) | Бранково коло (издавачка кућа) | 18. 6. 2012 | ||
26 | Врањска градска песма | Традиционалне градске песме које су настале и које се певају у Врању, у a cappella и у вокално-инструменталним аранжманима | Град Врање | 18. 6. 2012 | ||
27 | Чување Христовог гроба | Део Ускршњих обичаја који се односи на симболичко „чување Христовог гроба“ од Великог петка до Васкрса | Удружење „Чувари Христовог гроба“, Батајница | |||
28 | Пиротско приповедање | Вербално уметничко изражавање у прози и стиху на пиротском говору српског језика (тимочко-лужнички дијалекат, белопаланачко-пиротски подијалекат српског језика) | Град Пирот | 25. 12. 2014 | ||
29 | Ђурђевдан | Велики пролећни празник којим се одваја нови, летњи период године од зимског | Етнографски музеј у Београду | 15. 10. 2015 | ||
30 | Ракија шљивовица | Алкохолно пиће које се добија дестилацијом преврелог кљука од шљива | Народни музеј Чачак | 15. 10. 2015 | Унеско датум уписа: 3. 12. 2022.[9] | |
31 | Казанџијски занат у Србији | Израда судова и предмета од бакра један је од најстаријих и у прошлости широко распорострањених заната на подручју Србије | Народни музеј Ваљево | 15. 10. 2015 | ||
32 | Стапарско ћилимарство | Вештина израде стапарског ћилима који је, уз пиротски, један од најпознатијих аутохтоних српских ћилима, настала у домаћој радиности у селу Стапар (Бачка) у 18. веку | Град Сомбор | 3. 3. 2016 | ||
33 | Знања и вештине прављења кајмака | Традиционални процес прављења кајмака – млечног производа који настаје издвајањем масног слоја у фази хлађења куваног млека | Музеј на отвореном „Старо село“ | 26. 12. 2016 | ||
34 | Циповка | Знање и умеће припремања традиционалног хлеба у Војводини | Балканкулт фондација | 26. 12. 2016 | ||
35 | Кување жмара | Жмаре – ритуално и свакодневно јело од овчијег меса, празилука и кукурузног брашна | Општина Петровац на Млави | 25. 12. 2017 | ||
36 | Бела вила | Обичај који се у Великој Хочи практикује на трећи дан Ускрса, као саставни део сложеног комплекса колективних обичајно-обредних радњи које се у склопу празновања Ускраса изводе у овом насељу | Институт за српску културу Приштина-Лепосавић | 25. 12. 2017 | ||
37 | Паљење петровданских лила | Лилање - обичај прављења и паљења петровданских лила, вековима присутан код сточарског становништва на подручју западне Србије, везан за празник Петровдан, посвећен Светим Апостолима Петру и Павлу | Центар за културу „Вук Караџић” Лозница | 25. 12. 2017 | ||
38 | Здравице | Краћи говор уз чашу која се испија за нечије здравље или у част нечега | Народни музеј Чачак | 13. 12. 2018[10] | ||
39 | Опанчарски занат | Израда једноставне кожне обуће која је била првенствено намењена сеоском становништву. Корени су му у средњовековној (византијској и европској) културној традицији | Етнографски музеј у Београду | 13. 12. 2018 | ||
40 | Двопређно плетење вунених чарапа | На овај начин плетене вунене чарапе један су од националних симбола Србије и аутентичан предмет књажевачког и тимочког краја. Израђују се техником плетења вуне на пет игала[11] | Завичајни музеј Књажевац | 13. 12. 2018 | ||
41 | Певање уз ројење пчела | Да би приликом ројења безбедно увео пчеле у кошницу, домаћин тихо певуши обредне песме[12] | Факултет музичке уметности у Београду | 13. 12. 2018 | ||
42 | Бездански дамаст | Умеће ручног ткања орнаментисаног свиленог дамаста жакар техником | „Нови Дунав“, Бездан | 13. 12. 2018 | ||
43 | Ткање бошчи | Вештина израде традиционалних шарених прегача, односно великих марама | Институт за српску културу Приштина – Лепосавић | 13. 12. 2018 | ||
44 | Женидба Краљевића Марка (обред) | Покладна свадба у Штрпцу | Институт за српску културу Приштина – Лепосавић | 13. 12. 2018 | ||
45 | Вертеп у Србији | Традиционални Божићни обред - приказивање Христовог рођења | Музеј Срема | 13. 12. 2018 | ||
46 | Сјеничко-пештерско ћилимарство | Традиционална вештина израде ћилима на подручју Сјенице и Пештера | Општина Сјеница | 13. 12. 2018 | ||
47 | Ражањско црепуљарство | Израда црепуља у селу Рујиште код Ражња | Народни музеј Чачак | 5. 12. 2019 | ||
48 | Крстови од времена | Подизање „крстова од времена“ је стара религијско-друштвена обичајна пракса, у оквиру које се крстови постављају на раскрсницама, поред пута, на њивама или имањима ради заштите од временских непогода | Музеј Јадра | 5. 12. 2019 | ||
49 | Теткица Бибија | Бибијa је заштитница породице, пре свега здравља деце, коју славе Роми који живе у Србији, а који су православне вероисповести | Музеј ромске културе у Београду | 5. 12. 2019 | ||
50 | Драгачевски сабор трубача у Гучи | Драгачевски сабор трубача, у непрекидном трајању од скоро 60 година, представља свечани догађај који је својим ширим значајем постао друштвени ритуал локалне заједнице и маркер идентитета њених чланова | Центар за културу и спорт општине Лучани | 13. 10. 2020 | ||
51 | Трубаштво | Звук здружених лимених дувачких инструмената један је од савремених културних симбола Србије. | Музиколошки институт САНУ | 13. 10. 2020[13] | ||
52 | Ускршњи обичаји - освећивање паске | Традиционални обичај Русина и Украјинаца у Војводини који представљају синтезу традиционалног породичног обележавања Ускршњег празника | Музеј Војводине | 14. 1. 2021 | ||
53 | Мало коло | Традиционални плес који се изводи уз музику на територији Баната, у Војводини | Академско друштво за неговање музике „Гусле“ из Кикинде | 14. 1. 2021 | ||
54 | Тамбураши, тамбурашке праксе | Традиционално свирање, карактеристично за модернија доба (два века уназад) на тамбури тј. трзалачким инструментима | Музеј Војводине | 7. 10. 2021 | ||
55 | Ојице | Знања, умећа и вештине израде ојица, традиционалних украсних чипки на женској народној ношњи бошњачког становништва у Санџаку | Музеј „Рас” у Новом Пазару | 18. 3. 2022. | ||
56 | Маћанске плоче | Знања и вештине које се односе на препознавање, експлоатацију и обликовање камених кровних прекривки. | Општина Ивањица | 22. 11. 2022. | ||
57 | Другаричење | Другаричење или кумачење - обичај ритуалног склапања кумства и побратимства/посестримства међу децом и младима на Побусани понедељак | Народни музеј Пожаревац | 22. 11. 2022. | ||
58 | Сарачки занат | Скуп знања и вештина који се односе на припрему материјала и израду предмета од коже, првенствено за потребе коњарства, али и лова, узгоја и дресуре паса и друго. | Градски музеј Сомбор | 21. 12. 2023. | ||
59 | Ћурчијски занат | Ћурчијски занат представља скуп знања и вештина прераде и обраде коже и израде предмета од крзна и коже | Музеј Војводине | 21. 12. 2023. | ||
60 | Штампујит | Врста веза „по писму“ који се изводи техником „омчастог бода“ на плишу, а којим се у Неготинској Kрајини и приобаљу Дунава најчешће украшава свечана женска ношња. | Етно мрежа | 21. 12. 2023. | ||
61 | Мавање кумбаре | Пракса паљења обредних ватри која се одвија као саставни део обичајно-обредних радњи у склопу празновања Белих поклада, односно Прочке, у Сиринићкој жупи. | Институт за српску културу Приштина – Лепосавић | 21. 12. 2023. | ||
62 | Пливање за Богојављенски крст | Обичај пливања за крст (часни крст, богојављенски крст) на отвореним водама на празник Богојављење, којим се обележава дан Христовог крштења. | Народни музеј Чачак | 21. 12. 2023. | ||
63 | Свирање на тамбурицама | Тамбурице или самице припадају породици трзачких жичаних инструмената. Карактеристичне су за динарску културу, традиционално се користе као солистички инструмент. Представљају део културе динарског становништва досељеног у Србију | - | 21. 12. 2023. |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Српска слава у 19. веку. Крсна слава је 2014. године уписана на Унескову Репрезетнативну листу нематеријалног култнрог наслеђа човечанства
-
Традиционално коло из Шумадије. Традиционално српско коло је 2017. године уписано на Унескову Репрезетнативну листу нематеријалног култнрог наслеђа човечанства
-
Гуслар окружен децом (Урош Предић, 1882). Певање уз гусле је 2018. године уписано на Унескову Репрезетнативну листу нематеријалног култнрог наслеђа човечанства
-
Традиционална злакуска лончарија на продајном штанду у селу Злакуса. Злакуска лончарија је 2020. године уписана на Унескову Репрезетнативну листу нематеријалног култнрог наслеђа човечанства
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „О НЕМАТЕРИЈАЛНОМ КУЛТУРНОМ НАСЛЕЂУ”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Приступљено 18. 3. 2020.
- ^ „ЦЕНТАР ЗА НЕМАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ СРБИЈЕ”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Приступљено 18. 3. 2020.
- ^ „ЛИСТА ЕЛЕМЕНАТА НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Приступљено 13. 1. 2019.
- ^ „ЛИСТА ЕЛЕМЕНАТА НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (са новим уносима)”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Приступљено 13. 1. 2019.
- ^ „Slava, celebration of family saint patron’s day”. Intangible Cultural Heritage. UNESCO. Приступљено 15. 1. 2019.
- ^ „Zlakusa pottery making, hand-wheel pottery making in the village of Zlakusa”. UNESCO Intangible Cultural Heritage. UNESCO. Приступљено 18. 12. 2020.
- ^ „ПЕВАЊЕ УЗ ГУСЛЕ НА УНЕСКОВОЈ РЕПРЕЗЕНТАТИВНОЈ ЛИСТИ НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Приступљено 13. 1. 2019.
- ^ „Коло на Унесковој Репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Приступљено 15. 1. 2019.
- ^ „Social practices and knowledge related to the preparation and use of the traditional plum spirit – šljivovica”. Intangible Cultural Heritage. UNESCO. Приступљено 19. 6. 2024.
- ^ „НОВИ УПИСИ У НАЦИОНАЛНИ РЕГИСТАР НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Приступљено 18. 1. 2019.
- ^ аутор:, Катарина (28. 11. 2018). „Двопређне чарапе: Јединствени симбол Србије који заслужује да буде заштићен као национални бренд”. Опанак - магазин за очување српске традиције и обичаја. Приступљено 18. 1. 2019.
- ^ Павловић, Биљана; Тракиловић, Десанка (2014). „Народна музичка традиција северног Косова у функцији наставе музичке културе у основној школи” (PDF). Узданица. XI/1: 120. Приступљено 18. 1. 2019.
- ^ „ДРАГАЧЕВСКИ САБОР ТРУБАЧА У ГУЧИ И ТРУБАШТВО УПИСАНИ У НАЦИОНАЛНИ РЕГИСТАР НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду. Приступљено 28. 11. 2020.
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Нематеријално културно наслеђе Србије”. Званична презентација. Министарство културе и информисања Републике Србије и Етнографски музеј у Београду. Приступљено 13. 1. 2019.
- „Serbia and the 2003 Convention (Listing of ICH)”. UNESCO Intangible Cultural Heritage. UNESCO. Приступљено 22. 3. 2019.
- „Уписи у национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије”. Институт за српску културу Приштина - Лепосавић. 2019-02-08. Приступљено 2024-04-10.