Жива(I) јодид

Жива(I) јодид
Називи
	IUPAC назив Жива(I) јодид
	Други називи Живин(I) јодид
Идентификација
CAS број	15385-57-6 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChemSpider	21160367 ;
ECHA InfoCard	100.035.811
EC број	239-409-6
PubChem C ID	27243;
UN број	1638
	InChI InChI=1S/2Hg.2I Кључ: PRZLIHOGWOTIQA-UHFFFAOYSA-N ;
	SMILES [I]1=[Hg]2[I]=[Hg]12; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	Hg; 2I; 2
Моларна маса	654,99 g mol−1
Агрегатно стање	тамножут
Мирис	безмирисан
Густина	7,7 g Lm−1
Опасности
ГХС пиктограми
ГХС сигналне речи	DANGER
ГХС извештаји опасности	H300, H310, H330, H373, H410
ГХС изјаве предострожности	P260, P273, P280, P284, P301+310
Сродна једињења
Други анјони	Жива(I) флуорид; Жива(I) бромид; Жива(I) хлорид
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Жива(I) јодид је неоргански метални јодид који се забележава формулом Hg₂I₂. Добија се директним мешањем јода и живе. Лако се може распасти на живу и жива(II) јодид.

Синтеза

Жива(I) јодид се може припремити путем директног комбиновања живе и јода:

2 Hg + I₂ → Hg₂I₂

Структура

Попут других Hg(I) једињења која садрже линеарне X-Hg-Hg-X јединице, Hg₂I₂ садржи IHg₂I јединице са дужином Hg-Hg везе од 272 pm (Hg-Hg у металима је 300 pm) и дужином Hg-I везе од 268 pm.^[3] Свеукупна координација сваког атома Hg је октаедрална, јер поред два најближа суседа, четири друга атома јода су на удаљености од 351 pm.^[3] Ово једињење се често формулише као Hg₂²⁺ 2I⁻.^[4]

Референце

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ ^а ^б Wells A.F. Structural Inorganic Chemistry 5th edition Oxford Science Publications. 1984. ISBN 978-0-19-855370-0.
^ Cotton F. Albert; Wilkinson Geoffrey; Murillo Carlos A; Bochmann, Manfred (1999). Advanced Inorganic Chemistry (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-19957-5.

Спољашње везе

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[Wells-3] а ^б Wells A.F. Structural Inorganic Chemistry 5th edition Oxford Science Publications. 1984. ISBN 978-0-19-855370-0.

[Cotton-4] Cotton F. Albert; Wilkinson Geoffrey; Murillo Carlos A; Bochmann, Manfred (1999). Advanced Inorganic Chemistry (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-19957-5.

[1]

[2]

[3]

[4]