Жуберин
Жуберин | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Република Српска |
Општина | Невесиње |
Становништво | |
— 2013. | 0 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 12′ 43″ С; 17° 59′ 21″ И / 43.2119° С; 17.9892° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 800-1.000 m |
Површина | 11,81 km2 |
Жуберин је опустјело мјесто у општини Невесиње, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу није било становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Налази се на 800-1.000 метара надморске висине, површине је 11,81 км2 , удаљено око 21 километар од општинског центра. Припада мјесној заједници Удрежње. Разбијеног је типа, а засеоци су Жуберин и Клепетуша. Смјештено је на крашком терену, са доста ниског растиња и пашњака. Извор Жуборила само зими има воде. Према предању, село је добило име по његовом жуборењу. На локалитету Градина пронађен је тумулус из бронзаног или гвозденог доба. У атару постоји кула из XIX вијека.[1]
Становништво је до 1992. углавном било запослено у Мостару или се бавило пољопривредом. Основна четворогодишња школа радила је 1950-1992. године. Најближе цркве су у селу Удрежње и у Невесињу. У атару од 1950. постоји православно гробље. Село је електрифицирано 1976, а 2006. обновљена је електромрежа. Мјештани су се снабдијевали водом из чатрња и водопоја. Локални пут асфалтиран је 1989. године.
Историја
[уреди | уреди извор]Жуберин се као село помиње почетком XIX вијека, када је харала куга. Село је 1879. имало 16 домаћинстава и 166 становника (145 православаца и 21 католика); 1910. - 150 становника; 1953. - 136; 1971. - 95; 1991. - 41 (Срби);2013. - није било становника. Због ратних дејстава, тачније током Друге митровданске офанзиве, село је исељено 11. новембра 1994, а послије Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995. вратио се један мјештанин, који је 2010. напустио село.[2] Током Друге митровданске офанзиве припадници Армије Републике БиХ имали су дјелимичан успијех и успјеле су да овладају селом Жуберин, гдје је био размјештен позадински вод Четвртог батаљона, Невесињске бригаде на Врањевићима. У поподневним часовима истог дана припадници Бојске Републике Српске успјели су да ослободе село.[3]
У Жуберину је живјела српска породица Чабрило (крсна слава Ђурђевдан) и хрватска породица Павловић, која се иселила 1962. године. Породица Чабрило води поријекло из Шуме требињске. Солунски добровољци били су: Бошко, Илија, Лазар, Митар и Спасоје Чабрило. У Другом свјетском рату погинула су три борца Народноослободилачке војске Југославије и два цивила, а у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. године три борца Војске Републике Српске и три цивила[2] које су убили припадници Армије Републике Босне и Херцеговине.[3]
Становништво
[уреди | уреди извор]Демографија[4] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1879. | 166 | |
1910. | 150 | |
1953. | 136 | |
1961. | 112 | |
1971. | 95 | |
1981. | 63 | |
1991. | 41 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 757. ISBN 978-99976-42-37-0.
- ^ а б Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 758. ISBN 978-99976-42-37-0.
- ^ а б Јањић, Зоран (05. 11. 2020). „Зоран Јањић – у сусрет Митровдану (3): Друга Митровданска офанзива”. Радио Невесиње. Приступљено 4. 11. 2021.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.