Пређи на садржај

Запаљење слузокоже материце

С Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте страницу Ендометриоза.
Запаљење слузокоже материце
СинонимиPostpartum endometritis, endomyometritis
Микрограф који приказује хронични ендометритис са карактеристичним плазма ћелијама. Расути неутрофили су такође
Специјалностигинекологија, акушерство
СимптомиГрозница, бол у доњем стомаку, абнормално вагинално крварење, исцједак
Типовиакутно, хронично
Узроциинфекција
Фактори ризикаАбортус, менструација, порођај, постављање спирале, испирање
Лечењеантибиотици
ПрогнозаДобра са третманом
Фреквенција2% (после вагиналног порођаја)

Запаљење слузокоже материце или ендометритис јесте асцендентним или хематогеним путем изазвана инфекцијаунутрашњег слоја или слузокоже (ендометријума) материце.[1] Симптоми могу укључивати грозницу, бол у доњем делу стомака и абнормално вагинално крварење или исцедак.[2][3] Запаљење материце је најчешће узроковано инфекцијом након порођаја,[2][4] или је део спектра болести које чине инфламаторну болест карлице.[5]

Запаљење материце се дели на акутне и хроничне облике.[6] Акутни облик је обично облик инфекције која пролази кроз грлић материце као резултат абортуса, током менструације, након порођаја или као резултат испирања или постављања спирале. Фактори ризика за запаљење материце након порођаја укључују царски рез и продужено пуцање мембрана.[2] Хронично запаљење материце је чешћие након менопаузе[6]

Дијагноза се може потврдити биопсијом ендометријума.[7] Ултразвук може бити користан да се потврди да нема заражаног ткива унутар материце.[3]

Лечење се обично спроводи антибиотицима.[2] Препоруке за лечење запаљење материце након порођаја укључују клиндамицин са гентамицином.[8] Такође се препоручује тестирање и лечење гонореје и хламидије код оних који су под ризиком.[9] Хронична болест се може лечити доксициклином.[9] Исходи лечења су генерално добри.[3]

Стопе запаљење материце су око 2% након вагиналног порођаја, 10% након заказаног царског реза и 30% са руптуром мембране пре царског реза ако се не користе превентивни антибиотици.[6] Термин "ендомиометритис" се може користити када је присутна упала ендометријума и миометријума. Стање је такође релативно често код животиња као што су краве.[10]

Епидемиологија

[уреди | уреди извор]

Инциденца постпарталног запаљења слузокоже материце варира у зависности од пута порођаја и популације пацијената. Након вагиналног порођаја, инциденција је 1-3%. Након порођаја царским резом, инциденција се креће од 13-90%, у зависности од присутних фактора ризика и да ли је дата периоперативна антибиотска профилакса. Код неакушерске популације, истовремено запаљења слузокоже материце се може јавити у до 70-90% документованих случајева салпингитиса.[11]

Етиологија

[уреди | уреди извор]

Запаљење слузокоже материце је полимикробна болест која укључује у просеку 2-3 патогена микрганизма. У већини случајева, настаје услед узлазне инфекције од стрене микрорганизама који се налазе у нормалној аутохтоној вагиналној флори.[12]

Обично изоловани микроорганизми укључују:[12]

  • Ureaplasma urealyticum,
  • Peptostreptococcus,
  • Gardnerella vaginalis,
  • Bacteroides bivius,
  • Streptococcus групе Б
  • Chlamydia, која је повезана са касним настанком постпорођајног ендометритиса.
  • Ентерококе, које се идентификује код до 25% жена које су примиле цефалоспоринску профилаксу.
  • Херпес и туберкулозу, које су ретки узроци, иако у неким земљама туберкулоза није неуобичајен етиолошки агенс.

Патофизиологија

[уреди | уреди извор]

Инфекција ендометријума, или децидуа, обично је резултат узлазне инфекције из доњег гениталног тракта. Из патолошке перспективе, запаљења слузокоже материце се може класификовати као акутни и хронични облик.[13]

Врсте инфекције слузокоже материце
Врсте Карактеристике
Акутно запаљења слузокоже материце Карактерише се присуством неутрофила унутар ендометријалних жлезда.

У неакушерској популацији, инфламаторне болести карлице и инвазивне гинеколошке процедуре су најчешћи прекурсори акутног запаљења слузокоже материце.

У акушерској популацији, постпартална инфекција је најчешћи претходник.

Хронично запаљења слузокоже материце Карактерише је присуство плазма ћелија и лимфоцита унутар строме ендометријума.

Хронично запаљења слузокоже материце у акушерској популацији обично је повезан са задржаним производима зачећа након порођаја или елективног абортуса.

Код неакушерске популације, хронични ендометритис је примећен са инфекцијама (нпр. кламидија, туберкулоза, бактеријска вагиноза) и присуством интраутериног улошка.

Пиометра Пиометра се описује као накупљање гноја у материчној jшупљини. Да би се развила пиометра, мора постојати и инфекција и блокада грлића материце.

Знаци и симптоми укључују бол у доњем делу стомака (супрапубични), укоченост, грозницу и излучивање гноја при увођењу инструмента у материцу.

Пиометра се лечи антибиотицима, према култури и осетљивости.

Фактори ризика

[уреди | уреди извор]

Интраутерина направа као фактор етиологије карличне инфламаторне болести била је повезана са раним облицима уређаја, посебно са Далкон штитом. Инциденција инфламаторних болести карлице није већа код корисника савремених интраутериних уложака него код не-корисница.[14]

Терапија

[уреди | уреди извор]

Након постављања дијагнозе запаљење слузокоже материце и искључивања других извора инфекције, започиње се примена антибиотика широког спектра. Побољшање ће бити примећено у року од 48-72 сата код скоро 90% жена које су лечене одобреним режимом.

Како већина случајева запаљење слузокоже материце, укључујује оне након порођаја царским резом, такве пацијенте требало би лечити у стационарном окружењу. За благе случајеве након вагиналног порођаја, орални антибиотици у амбулантним условима могу бити адекватни.

Труднице са симптомима бактеријске вагинозе (БВ) треба лечити јер је БВ повезан са неповољним исходима трудноће. Иако није доказано да лечење спречава ове исходе, ипак се лечењем смањују знаци и симптоми вагиналне инфекције.[15]

Код адолесцената који су подвргнути прекиду трудноће, накнадно запаљење слузокоже материце са удруженим салпингитисом представља значајан ризик од неплодности. Стога је у овој групи оправдана ранија и агресивнија антибиотска терапија.

Хируршко лечење обично није неопходно код акутног ендометритиса код акушерске популације. Међутим, дилатација и киретажа се могу саветовати за задржане производе зачећа. У ретким случајевима велике инфекције која не реагује на конзервативну терапију, хистеректомија може бити неопходна као интервенција која спашава живот.

Прогноза

[уреди | уреди извор]

Скоро 90% жена које су третиране одобреним режимом примећују побољшање за 48-72 часа. Кашњење у започињању терапије антибиотиком може довести до системске токсичности.

Запаљење слузокоже материце је повезан са повећаном смртношћу мајки услед септичког шока. Међутим, смртност је ретка у развијеним земљама света због агресивног антимикробног третмана.

У неким студијама није пронађено да је запаљење слузокоже материце повезано са каснијим компликацијама у вези са трудноћом, хроничним болом у карлици или неплодношћу.[16]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Crum, Christopher P.; Lee, Kenneth R.; Nucci, Marisa R. (2011). Diagnostic Gynecologic and Obstetric Pathology E-Book. Elsevier Health Sciences. стр. 430. ISBN 978-1455708956. 
  2. ^ а б в г Hacker, Neville F.; Gambone, Joseph C.; Hobel, Calvin J., ур. (2016). Hacker & Moore's essentials of obstetrics & gynecology. Recommemded shelving classification obstetrics & gynecology (Sixth edition изд.). Philadelphia, PA: Elsevier. ISBN 978-1-4557-7558-3. 
  3. ^ а б в Ferri, Fred F. (2014). Ferri's Clinical Advisor 2015 E-Book: 5 Books in 1. Elsevier Health Sciences. стр. 423. ISBN 9780323084307. 
  4. ^ Arora, Mala; Walavalkar, Rajalaxmi. (2013). World Clinics: Obstetrics & Gynecology: Postpartum Hemorrhage. JP Medical Ltd. стр. 237. ISBN 9789350904244. 
  5. ^ "Sexually Transmitted Diseases & Pelvic Infections". Current diagnosis & treatment : obstetrics & gynecology. ISBN 978-0071638562. . (11 ed.). McGraw-Hill Education. 2012. p. Chapter 43. .
  6. ^ а б в Dallenbach-Hellweg, Gisela; Schmidt, Dietmar; Dallenbach, Friederike. (2010). Atlas of Endometrial Histopathology. Springer Science & Business Media. стр. 135. ISBN 9783642015410. 
  7. ^ Lobo, Rogerio A.; Gershenson, David M.; Lentz, Gretchen M.; Valea, Fidel A. Comprehensive Gynecology E-Book. 2016. стр. 548. . Elsevier Health Sciences.
  8. ^ Mackeen, A Dhanya; Packard, Roger E; Ota, Erika; Speer, Linda (2015-02-02). Cochrane Pregnancy and Childbirth Group, ур. „Antibiotic regimens for postpartum endometritis”. Cochrane Database of Systematic Reviews (на језику: енглески). doi:10.1002/14651858.CD001067.pub3. 
  9. ^ а б "8". Williams Gynecology. ISBN 9780071849081. . (3 ed.). McGraw Hill Professional. 2016. .
  10. ^ Noakes, David E. (2009). Arthur's Veterinary Reproduction and Obstetrics E-Book. Elsevier Health Sciences. стр. 411. ISBN 9780702039904. 
  11. ^ „Endometritis: Epidemiology”. emedicine.medscape.com. 2022-11-28. 
  12. ^ а б „Endometritis: Etiology”. emedicine.medscape.com. 2022-11-28. 
  13. ^ Farley, T.M.M.; Rowe, P.J.; Meirik, O.; Rosenberg, M.J.; Chen, J-H. (1992). „Intrauterine devices and pelvic inflammatory disease: an international perspective”. The Lancet. 339 (8796): 785—788. ISSN 0140-6736. doi:10.1016/0140-6736(92)91904-m. 
  14. ^ Potter, Jen; Lindblad, Adrienne J. (2023). „Intrauterine devices for menorrhagia”. Canadian Family Physician. 69 (2): 113—113. ISSN 0008-350X. doi:10.46747/cfp.6902113. 
  15. ^ Workowski, Kimberly A.; Berman, Stuart M. (2006). „Sexually Transmitted Diseases Treatment Guidelines, 2006”. PsycEXTRA Dataset. Приступљено 2023-10-13. 
  16. ^ NESS, ROBERTA B.; SOPER, DAVID E.; HOLLEY, ROBERT L.; PEIPERT, JEFFREY; RANDALL, HUGH; SWEET, RICHARD L.; SONDHEIMER, STEVEN J.; HENDRIX, SUSAN L.; HILLIER, SHARON L. (2001). „Douching and Endometritis”. Sex Transm Dis. 28 (4): 240—245. ISSN 0148-5717. doi:10.1097/00007435-200104000-00010. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација
Спољашњи ресурси


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Запаљење_слузокоже_материце&oldid=28891505”