Заречје (Пазин)
Заречје | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Истарска |
| Град | Пазин |
| Становништво | |
| — 2011. | 296 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 15′ 17″ С; 13° 57′ 38″ И / 45.254684958814785° С; 13.96057274238587° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 293 m |
  Заречје Заречје на карти Хрватске | |
 Заречје Заречје на карти Истарске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 52000 Пазин |
| Позивни број | +385 52 |
Заречје (итал. Sarezzo) је насељено место у саставу Града Пазина, у Истри, Истарска жупанија, Хрватска. До територијалне реорганизације у Хрватској налазило се у саставу бивше велике општине Пазин.
Географија
[уреди | уреди извор]Насеље се налази 2,5 км североисточно од Пазина на надморској висини од 250 м. Смештено је северно од реке Пазинчице, на обронку брда, с језгром насеља око узвишења на којем је жупна црква са гробљем.
У новије доба насеље се проширило уз цесту према истоку, тако да су засеоци Славчићи и Габријелчићи постали његовим делом. Остали су засеоци смештени западније: Бани, Душани, Руманићи. Путни прилази Заречју долазе са две стране:делом који се одваја од жупанијске цесте Пазин—Церовље и локалне Пазин—Грдосело.
Историја
[уреди | уреди извор]У писаним изворима јавља се 1166. као Сарич. У средњем и раном новом веку било је део различитих феуда и феудалаца: аквилејског патријарха, пићанског бискупа, породице Шванцербург, а од 1508. део је Пазинске кнежије. Страдало је 1463. у походу крчкога кнеза Ивана на средњу Истру, затим је било готово напуштено те поновно насељено избеглицама пред Османлијама из Лике и Западне Босне 1578.
Жупна црква Блажене Дјевице Марије изграђена је у XVIII веку на месту пређашње, од које потиче глагољски натпис из 1475. Жупа се помиње 1177, а од 1788. до 1992. била је капеланијом жупе Пазински Новаки. У оближњим Славчићима је црква Св. Антуна Опата из XV века.
Становништво
[уреди | уреди извор]На попису становништва 2011. године, Заречје је имало 296 становника.
Становници се баве традиционалном пољопривредом (винова лоза, воћарство, повчарство) и сточарством, а делом раде у оближњем Пазину. Сеоски је туризам развијен у засеоку Бани.
Према попису становништва из 2001. године у насељу Заречје је било 289 становника[1] који су живели у 70 породичних и 21 самачком домаћинству.[2]
Кретање броја становника по пописима 1857—2001.[3]
| година пописа | 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. |
| бр. становника | 358 | 370 | 497 | 519 | 486 | 447 | 404 | 0 | 402 | 374 | 368 | 301 | 284 | 293 | 289 |
- напомене: У 1857, 1869. и од 1900. до 1931. део података садржан је у насељу Новаки Пазински (општина Церовље), а 1931. у насељу Пазин. У 1991. повећано припајањем дела насеља Ћуси (општина Церовље), у којем је садржан део података од 1880. до 1910. и од 1948. до 1971.
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Заречје је имало 293 становника, следећег националног састава:
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Popis stanovništva 2001. Stanovništvo po naseljima, www.dzs.hr”. Архивирано из оригинала 17. 05. 2012. г. Приступљено 17. 04. 2012.
- ^ „Kućanstva prema obiteljskom sastavu i obiteljska kućanstva prema broju članova, Popis 2001, www.dzs.hr”. Архивирано из оригинала 15. 11. 2010. г. Приступљено 17. 04. 2012.
- ^ „Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857-2001, www.dzs.hr”. Архивирано из оригинала 19. 12. 2013. г. Приступљено 22. 09. 2020.
